Foto: Budimir Budo Novović

Posle smiraja „dežurnih“ bundžija malinara, nisam mogao da pretpostavim, čak ni da sanjam, da će na njihovim „barikadama“ doći proizvođači paradajza. I to oni iz metropole ovog povrća, odnosno Jablaničkog okruga čiji je centar u Leskovcu.

Duže od tri nedelje oni iskazuju nezadovoljstvo zbog niskih otkupnih cena tako što su najpre zrele plodove bacali u kontejnere a potom shvatili da ima i onih građana, koji će im za svaki poklonjeni kilogram, biti neizmerno zahvalni.

Besplatno podeljene količine procenjuju se na više od pet tona, tako da će ovaj bunt leskovačkih povrtara biti upamćen upravo po njegovoj humanosti. Drugi su u sličnim situacijama „radije“ blokirali saobraćajnice i pruge.

Problem „uvezen“?!

Pobuna, a ekolozi bi rekli: „ustanak“ leskovačkih povrtara isprovocirale su neočekivano niske otkupne cene koje su počele sa 10 a zatim uvećane na 25 i 35 dinara za kilogram najvećih količina ovog povrća pod oznakom „druga“ klasa. Navedene cene nisu mogle da namire ni troškove proizvodnje što je tamošnje povrtare dovelo, kako tvrde, na korak od bankrota.

Iako sluđeni, ipak oštroumni leskovački povrtari pokazali su da i u najtežim sitacijama znaju da „upravljaju“ krizom. Nisu gubili glavu. Naime, u sklopu Udruženja poljoprivrednika „Jablanica“ za ovu vanrednu priliku formirali su „krizni štab“. Uz sve demonstrirali su zededništvo dok njihovi zahtevi pogađaju direktno u centar mete.

MOŽDA VAS ZANIMA

Prazne kuće nisu vaučeri !?

Kolumne

10/07/2021

Petnica u boji malina

Kolumne

30/06/2021

Bog će imati poslednju reč?!

Kolumne

20/06/2021

Kao glavnog krivca za cenovni udar naveli su uvoz veće količine paradajza upravo kada je počela berba domaćeg. Iako nisu imali precizne podatke o količinama i drugim pojedinostima, uvoza je bilo. Sa tim su se složili i iz Ministarstva za poljoprivredu, ali uz opasku, da je prema podacima carine u ovoj godini uvezeno manje 2.500 tona u odnosu na lane.

Ova vrsta statistike liči na ženu u bikiniju. Mnogo toga se na njoj vidi, ali ne i ono najbitnije. Uostalom, statistika služi za takvu vrstu senčenja stvarnosti. Ono što je egzaktni podatak je da se u Srbiji proizvodnjom paradajza bavi blizu 15.000 poljoprivrednih gazdinstava, odnosno da od ove povrtarske kulture direktno i indirektno zavisi preko 50.000 ljudi.

Država ne određuje cene

Gostujući pre koji dan na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom ministar poljoprivrede Branislav Nedimović naveo je nekoliko razloga koji su uticali na slab plasman i niske otkupne cene paradajza. Napre što je krajem maja i početkom juna zbog vremenskih uslova praćenih visokim temperaturama došlo do istovremenog zrenja velikih količina ovog povrća.

Praktično ponuda je višestruko nadmašila potražnju. Paralelno problem je napravilo i kašnjenje izvoza, zbog pandemije i sporog otvaranja turističkih sezona, na tradicionalnalnim tržištima: Crne Gore, Hrvatske, BiH i Grčke.

Njegove su prognoze da će situacija sa ovom povrtarskom kulturom biti uskoro normalizovana i da će neprijatne epizode brzo smeniti one povoljnije. Nije propustio da kaže, odnosno podseti, ne samo proizvođače paradajza, da ovo nije „Titovo vreme“ i da država ne određuje cene bilo kojeg poljoprivrednog proizvoda, već tržište.

Naglasio je da je država ovom sektoru agrara značajno pomaže a da u narednom periodu očekuje intenzivnija ulaganja u unapređenje proizvodnje, preradu, selekciju, pakovanja i marketing. Što se tiče ključnog zahteva pobunjenih povrtara da od naredne godine u periodu od 1. maja do 30. novembra bude zabranjen uvoz paradajza, nije detaljnije komentarisao.

Šopska salata od najboljeg paradajza

I da je hteo „upecao“ bi se u lavirint tržišnih principa i ponašanja gde takozvani ekonomski patriotizam, protekcionizam i svakorazne carinske „rampe“ nisu nikome omiljeni potezi u zaštiti sopstvene proizvodnje. Bez obzira što se mnogi tih principa ne pridržavaju put ka uspehu otvara: kvalitet, dobra poslovna procena, uspešno upravljanje i prilagođavanje svim oblicima krize, a posebno, izazovima koje dolaze sa klimatskim promenama.

Šopsku salatu kupci će praviti od najboljeg, najukusnijeg i paradajza sa najpovoljnijom cenom. Ako je to leskovački svima će nam biti drago! Ali, ako je neko proizveo bolji oni treba da se pitaju gde su zatajili!? To je filozofija pristupa potrošačima a ne neke druge prozaične priče, bez obzira, što su mnogi uvoznici velike štetočine kada je u pitanju domaći agrar.

Uostalom oni su pre dve godine, jer druge statistike nema, uvezli paradajza za 14, 5 miliona evra, dok je u istom periodu izvezeno ovog povrća za 4,6 miliona evra. Međutim, logično je i pitanje da li bi se uvozio toliki paradajz da nema kupaca?

Znaju da pregovaraju

Iako smo u predizbornoj godini, kada se obećanja i druge pogodnosti dele šakom i kapom, to nije zbunilo povrtare. Iznenađuje, da su se izveštili u pregovaranju pa su tako posle kurtoaznog prijema ekipe Ministarstva za poljoprivredu kategorično tražili da sednu na „kanabe“ od gajbi sa resornim ministrom Nedimovićem.

Iako su u međuvremenu razmenili, preko medija, skoro sve stavove i ideje koje imaju ostaje jedino da se čuje nešto što je bilo u nekoj vrsti tajnosti? Ima li za nastali „kuršlus“ čarobnog štapića mnoge povrtare golica. Lično mislim da će to biti zadovoljenje forme u stilu: dođi, da ti kažem!

U centru pregovora su brojni zahtevi od kojih su nekolicina krajnje specifični. Primera radi onaj da se paradajz proglasi za stratešku poljoprivrednu kulturu. Da je neko od proizvođača, makar u Titovo vreme, dobio orden ili slično državno odlikovanje onda bi, možda, imalo smisla i o tom kršiti glavu.

Podsećam tako nešto nije pošlo za rukom proizvođačima šljiva, malina, jabuka…

U „paketu“ i predsednik

Nadasve, proizvođači paradajza uz naknadu izgubljene dobiti, obezbeđenja izvoza i zabrane na pet meseci u svakoj godini uvoza, traže i od predsednika države Aleksandra Vućiča, da ga ugoste na avgustovskom „Paradajz festu“ u Lebanu, uz napomenu, da jedino od njega kao dobrog domaćina očekuju puno razumevanje za svoje probleme. Bez namere da budem skeptik taj „film“ na pomenutom festivalu neće gledati? U najboljem slučaju „uskoro“ dolazi. Voleo bih da se varam!

Bilo kako bilo ovaj slučaj sa leskovačkim povrtarima, ubeđen sam, neće ući u „katalog“ propadanja domaćih poljoprivrednika. S obzirom na činjenicu da je agrar živ organizam, iznenađenja, pa i ona neprijatna, postala su njegov neodvojivi deo. Najgora od svih situacija je ona: da ih glava podjednako boli i od dobrog roda ali i kada godina podbaci. Za tu dijagnozu još nema leka ni vakcine.

Zato i nije grubo reći: da u redu za čekanje kako bi iskazali nezadovoljstvo, među domaćim zemljodelcima, ima još dosta berača „zelenog“ bostana. Što se tiče proizvođača: „anđeline“, „uragana“, „kazanove“, „volovskog srca“, „krune“, „rokera“, „čerija“ i ostalih sorti paradajza, brzo će sesti u svoje sedlo. Na sreću brojnih ljubitelja šopske salate!