U svom ne baš kratkom radnom i životnom veku retko kada sam čuo termin, bolje reći neku vrstu epiteta, koji glasi: snaga zemlje. Ne mislim na državu i sličnu zajednicu, već na onu koju oremo i kojoj se molimo da nas, makar, jedanput godišnje nagradi. Ipak, neko pametan, talentovan, osećajan i bez predsrasuda se založio da nedavno organizovani panel agrobiznis konferencije na Kopaoniku, bude održan pod nazivom „Grou ap-snaga zemlje“. Posle decenija ignorisanja i ponižavanja domaća poljoprivreda je viđena kao snaga!

To je mnogo bolje od prikrivene moći i snage koja se u javnosti eksponira, po pravilu, u teškim i komplikovanim društvenim dešavanjima, globalnim previranjima, ekonomskim krizama ili elementarnim nepogodama. Tada se hlebnim i drugim oranicama pripisuju božanske moći uz komentare da je to naša sigurna luka uz čiju pomoć je moguće izbeći svaku buru. Pa čak i cunami!?

Dobro je da se tako nešto govori i čuje, jer kod proizvodnje hrane, često su zapaženije priče, o njenom bacanju nego proizvodnji ili unapređivanju. Na udarnim stranama mnogih medija neuporedivo više se nalazi, primera radi, informacija o spornim muralima na javnim zidovima ili onih o izložbama salveta i sličnih trivijalnosti, nego o događanjima iz sektora poljoprivrede…

2.

Ima jedna narodna istina koja kaže da se sa visine dalje vidi. I zaista, panel na Kopaoniku, koji je prvenstveno bio namenjen IPARD programima za predpristupnu pomoć domaćoj poljoprivredi, izneo je na videlo podosta „ekskluzivnih“ informacija vezanih za ovaj proizvod Evropske unije.

Doduše, još jednom je konstatovano, da se značajna sredstva sa tacne IPARDA-a koriste sporadično. Zbog čega je to tako nije detaljnije objašnjeno, ali se mogao steći utisak, da je apliciranje za navedena sredstva dosta komplikovano i da zahteva stručno angažovanje (plaćanje) agencija i lica koja pružaju tu vrstu usluga. Zapinje i kod dobijanja bankarskih garancija, nedovoljne podrške lokalnih zajednica, a nije isključen, ni uticaj antievropskog raspoloženja u stilu: “šta će nama njihove pare“ (prim.aut.) i slično“…? Inače, u najavljenom IPARD-3 programu biće na raspolaganju, odnosno u ponudi čak 580 miliona evra.

Ni sa apliciranjima na domaćem terenu nije ništa bolja situacija. Zbog toga i ne čudi podatak da u Srbiji svega 14 odsto poljoprivrednika ima i koristi kredite za pokretanje, proširenje ili modernizovanje proizvodnje, odnosno biznisa na svojim gazdinstvima.Paori se uglavnom oslanjaju na sopstvena sredstva, odnosno ušteđevinu iz „slamarica“.Nerado se hvataju u „kolo“ sa bankarima, jer znaju da ih uvek čekaju neka iznenađenja, najčašće neprijatna, i da im je jedino zagarantovan stres!

3.

U posebno nepovoljnoj situaciji su mali poljoprivredni proizvođači i gazdinstva, jer ta „boranija“ često je ispod radara svih institucija i sistema, pa naravno, i bankara. Praktično, takvim gazdinstvima koliko god se potrudila da se primaknu kasi IPARDA, vrlo je teško da dobiju bankarske garancije bez kojih je nemoguće povlačenje novca iz tog predpristupnog fonda EU.

Doduše ima srećnika, ali je to manji broj, i hvalisanje da je iz IPARDA-2 bilo 47 avansnih isplata, nije pristojno bez obzira što nisu u pitanju zanemarljiva sredstva.

Za utehu, zbog „gledanja“ preko plota sa IPARDOM i bankarima, čulo se da je Srbija otvorila poglavlje o poljoprivredi, odnosno agrarnoj politici. Šta mislite pod kojim je brojem? Da, pod brojem 13, ali i tu sujetnu brojku dobro bi bilo prenebregnuti u odnosu na ambiciju poglavlja koje treba da usaglasi naše propise i standarde sa onim koji su na snazi u zemljama Evropske unije i koje nadgleda Evropska komisija za oblast poljoprivrede, odnosno hrane.

4.

Snaga i moć agrara ne čuju se i ne vide samo sa visine Kopaonika.Ona se najbolje oslikava u nizijama i to  tokom letnjih i jesenjih meseci.Ubeđen sam da je neće poremetiti niti oslabiti dnevnopolitičke graje, vređanja i nerazumevanja puna političke anestezije i sličnih izmaglica.

Snagu zemlje, odnosno poljoprivrede nastoji i trudi se da sve bolje razume i resorno ministarstvo kao i državna vlada.Predstavnici sedam reprezentativnih organizacija i udruženja poljoprivrednih proizvođača sve češće razgovaraju na aktuelne teme iz agrara u kabinetima tih institucija.

Pre neki dan raspravljalo se o ceni pšenice kako one koja se nalazi na lageru, odnosno silosima i one čija žetva će uskoro da krene.Dogovor je i da neposredni proizvođači budu u timu koji će predlagati agrarni budzet za narednu godinu.Snaga zemlje je pokazana i tokom majskih protesta onih koji su joj u potpunosti posvećeni.Bez najmanjeg incidenta i uz stalno izvinjavanje građanima zbog zastoja u saobraćaju oni su sa ulica, raskrsnica i takozvanih petlji upozoravali državu i njene institucije na potrebu neposrednije saradnje i podrške.

5.

Ko deo navedenih pojedinosti ne prihvata kao snagu mogao je da dobije i drugu, bolje reći dodatnu sliku i uveravanje, pod uslovom, da je posetio nedavno završeni jubilarni 90. Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu.Da ne podsećam na kombajn od 700.000 evra, robote, dronove i brojne platforme kao i traktor od pola miliona dolara, već samo, primera radi, jedan kazan za pečenje domaće rakije koji po svojim konturama izgledao kao  svemirska kapsula.Sva ta osnovna sredstva i visokosofisticirana logistika  dovoljno govore kuda ide agrar.Kakvi su njeni „mišići“ i snaga!

Da je naša poljoprivreda mega sila stoji i u činjenici što imamo u posedu bezmalo pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta od kojeg obrađujemo 3,5 miliona.“Strast Božja“- što bi kazali zemljaci poštovanog glumca i reditelja Radoša Bajića.

I još nešto o snazi zemlje i svemu onom što se vrti oko nje, dilemama, nepoznanicama i osporavanjima, za komentar se sam preporučio pisac aforizama Bojan Ljubenović. On kaže:“Žulja vas nepravda? Imamo veći broj“!!!

….