Kada je 40 odsto zarada u Srbiji ispod 193 evra, vrednosti minimalne potrošačke korpe, a još dodatnih 40 odsto niže od 589 evra, na koliko je procenjena prosećan potrošački ceger, stanovnicima je sve skupo, nedostupno.

Stoga ne iznenađuje da domaćice, vračajući se sa pijace, mrmljaju “kako je sve skupo“, pre svega misleći na hranu. Istovremeno, pak, seljaci se žale da životne potrepštine prodaju uz minimalnu zaradu, tek da se posao isplati, ponekad i ispod proizvodne cene robe. Podsećaju da je povrće osnov kvalitetne ishrane, a lane  kilogram niti jednog od dvanaest osnovnih povrtarskih useva nije bio skuplji od 50 dinara za kilo. Ove sezone mraz je oštetio rod, pa je paprika nešto iznad ovog, minimalnog, nivoa.

Možda vas zanima

Sve nas je manje, recituju statističari

Kolumne

30/07/2020

Suzavac se razišao, paori na stepeništu

Kolumne

19/07/2020

Varljivo leto dvehiljadedvadeseto

Kolumne

10/07/2020

Cene niske, plate još niže

Međutim, istovremeno su brašno, šećer i ulje jeftiiji nego ikad, mogu se naći za trideset, pedeset i šezdeset dinara za kilo, odnosno litar. Sto dinara je dovoljno za tri kile jabuka ili dva i po kilograma paradajza, dok je teško objasniti kako se uzgajivaču živine isplati da jaja prodaje za osam do dvanaest, meso za 250 dinara.

Voćarska proizvodnja isplativija od rada u muzičkoj školi

Odista, pogled na pijačne tezge govori nam da su se prodavci, svejedno da li su u pitanju proizvođači ili nakupci, primerili mogućnostima prodaje. Tržište je prinudilo na korekciju cena i one koji su u startu pokušavali nešto više zaraditi.

Izvesno je da hrana najširih slojeva mora biti na minimumu kada su zarade toliko niske da su, prema Eurostatu, samo neznatno iznad onih u Albaniji i Moldaviji. Prosečna plata je viša čak i u Bugarskoj, BiH, Crnoj Gori, Makedoniji (za samo četiri evra), i Rumuniji, zemljama koje su  donedavno zaostajale za Srbijom po svakom parametru kvaliteta života.

Domaćice u nemogućoj misiji

Ali, zašto onda vredne domačice neprekidno gunđaju? Nije teško primetiti da naše snaše pokušavaju nemoguće, obezbediti porodici relativno pristojan život, a sa niskim zaradima i skromnim ukupnim primanjima.

Problem je tim izraženiji što poslednjih godina, kako se sve dublje zaglibljujemo u kapitalistički stil života, poskupljuju i one stvari koje smo decenijama plaćali jeftino ili su građanima bile besplatno dostupne.

Grejanje kao nafta na berzi

Tri su osnovne obaveze za svaku porodicu: komunalije, troškovi zdravstvenih usluga i obrazovanja. A upravo je ovde došlo do krupnih promena koje su udarile na džep građanina.

Cena grejanja, najveće stavke unutar brojnih komunalnih usluga, prestala je biti socijalna kategorija i sasvim se približila tržišnoj vrednosti. Za stanovnike to znači da prati cene gasa, time i nafte na berzi. Kako se “crno zlato” poslednjih godina kotira visoko i grejanje je skupo, u Novom Sadu 92 dinara po kvadratnom metru stambene površine, a do pre godinu bila je i 106 dinara.

Dobra zarada se krije u malim teglama

U suštini, cena je primerena berzanskoj ceni nafte od 70- 75 dolara po barelu, što je prosek poslednjih sezona. Ali, to je i cirka tri puta skuplje nego pre petnaest godina, mereno u čvrstoj valuti.

Takođe, i cena upotrebe pijaće vode prestaje biti socijalna i postaje bliža realnoj. U Novom Sadu je 87 dinara po kubiku, sasvim blizu evropskoj prosečnoj ceni u visini jednog evra. Sa pokušajima da se nekako uredi deponovanje i reciklaža otpada, raste i cena odlaganja i odnošenja smeća.

Komunikacije nov trošak

Čini se da je i nov stil života, oslonjen na moderne komunuikacije, uz brojna olakšanja i kvalitete, doneo i udar na porodični budžet. Nekada smo plaćali samo cenu upotrebe fiksnog telefona i pretplatu za javni servis. To je danas 650 plus 600 dinara.

5 najboljih aplikacija za modernog poljoprivrednika

No, u ovom segmentu svakodnevice su se dogodile krupne promene. Od kako je počela era mobilnih telefona i kompjutera plaćamo, i to svaki član porodice ponaosob, cenu upotrebe ličnog mobilnog, pretplatu za internet, kablovski dotok (preko)brojnih tv programa. U proseku to je oko 6.000 dinara mesećno za tročlanu porodicu. Dodatno, štedimo novac kako bismo svake treće, četvrte godine kuipili nov model sve “pametnijeg” mobilnog aparata, a svake šeste, sedme sezone kupujemo i nov porodični kompjuter. To je dodatnih 40, 50 evra izdvajanja na mesećnom nivou.

Zašto su Srbi krezubi

Kada regulišemo komunalije, stižu troškovi zdravstvenih usluga. Mada je zvanično osnovna zdravstvena usluga besplatna, kada se detaljnije pročitaju prava na osnovu obaveznog osiguranja, vidi se relativinost polaznog principa. Tako su sve stomatološke usluge, sem za pojedine kategorije stanovništva, na tržištu.

Cene stomatolaga u Srbiji su znatno niže nego bilo gde, ali preskupe za veći deo stanovništva. Ne čudi da smo po stomatološkoj kulturi na poslednjem mestu u Evropi. Cenovno su posebno nedostupne složenije usluge, poput postavljanja zubnih mostova.

Magnetna rezonanca nedostupna

Za građanina još je veća neugodnost lista lekova i pomagala na koje se ima pravo osnovom obaveznog osiguranja. Izostali su neki decenijama pouzdani lekovi protiv čira ili gastritisa, odnosno za snižavanje telesne mase. Svaki drugi stanovnik Srbije ima problema sa pritiskom, a građanin najčešće plati polovinu cene za veći broj lekova kojima reguliše nevolju.

Najkrupniji troškovi, usled gužvi i prezauzetosti lekara koji upravljaju složenijim aparatima, su magnetna rezonanca ili nijansiranije laboratorijske analize. Usled nemogućnosti čekanja na red, odlazi se u privatnu ordinaciju. Tu je prava otimačina para i mnogi građani, bez mogućnodti da plate, prinuđeni su odustati od ozbiljnijeg lečenja i zadovoljiti se minimalnom lekarskom uslugom.

Škola (ni)je besplatna

Slede troškovi školovanja. U realnosti, za građane je besplatna samo bazična školska aktivnost. Mnogo toga, pak, plaća se. I nije jeftino decu opremiti đačkom torbom, uniformomo, udžbenicima, sveskama, pomoćnim edukativnim pomagalima. Tu je i plaćanja pomodnih eskurzija.

Pametne košnice – genijalni izum srpskih srednjoškolaca

Veći problem je nedovoljno dobro znanje stranog jezika iz osnovne nastave. Danas je teško naći decu koja dodatno, privatno, ne uče pre svega engleski jezik, a sve češće još jedan od svetskih jezika. Ukoliko bi se oslonili samo na maternji, u globalizovano vreme bili bi gotovo nepismeni.

Trpeza bogata samo za praznike

Dakle, pre nego što troškovi hrane i dođu na dnevni red, porodični budžet je drastično umanjen. Stoga domačice na pijacu idu sa ispražnjenim novčanikom, pokušavajući da ostatak crkavice razvuku “od prvog do prvog”. U takvoj situaciji svakome sve im izgleda skupo.

Odista, ako je 40 odsto zarada u Srbiji ispod 193 evra, na koliko je procenjena minimana potrošačka korpa, a dodatnih 40 odsto plata niže od 589 evra, vrednosti prosećne potrošačke korpe, jasno je da gro ovdašnjeg stanovništva konzumira samo osnovnu, bolje rećeno, najjeftiniju i jednoličnu  hranu. Ono bolje je cenovno nedostupno i na porodičnoj trpezi možda se nađe tek za praznike. A takvih dana je najviše desetak od tristotinešezdesetipet u godini.