Samo informisan čovek, pa naravno i poljoprivrednik, u stanju je da donosi kvalitetne i uspešne poslovne odluke. Koliko ova konstatacija zvuči realno ili utopistički odgovor se može naći u nekoliko desetina domaćih listova, časopisa, biltena, šapirografa i internet portala koji prate rad domaćih proizvođača i prerađivača hrane.
Informacija je sve dalje od javnog interesa, a previše blizu moćnicima koji je prodaju kao robu i to najčešće po zakonima: manipulacije, senzacije, spinovanja i sličnih medijsko-političkih „žongleraja“.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
Da li je ova dragocena roba u nešto drugačijem pakovanju kada je u pitanju jedna od najznačajnijih privrednih grana u Srbiji? Nažalost, u startu moramo reći da nema previše ohrabrujućih primera, jer je medijski „švedski sto“ oko kojeg se grupišu poljoprivreda, selo i njihovi logističari, takođe prepun „brze hrane“, površnih priča, komentara, kao i jeftinih limunacija koje malo koga mogu usrećiti.
Agrarni brod u Srbiji na svom putu punom visokih talasa i opasnih sprudova trenutno prati više od 10 listova i časopisa, i isto toliko internet portala. U taj broj nisu uvrštena povremena i prigodna izdanja obično uz neki jubilej ili sličnu zgodu, dok se ne mogu zaobići ni ustaljene radijske i televizijske emisije, koje obično, u nedeljnom formatu po sat i kusur vremena „grme“ o poljoprivredi i selu.
Da li su poljoprivrednici dobro informisani?
Iza tolike buke, slikanja, izveštavanja, podešavanja, šlajfni, karaktera, ali i dokumentarnih storija stiče se utisak da su naši građani, posebno poljoprivrednici, dobro informisani. Da se količinom naslova i različitošću tema sveobuhvatno prati njihov rad, pa samim tim značajno ublažava hronično ljuljanje na agrarnim talasima. Međutim, da nije sve baš tako govore ankete i reagovanja poljoprivrednika koji su, izuzimajući određene stručne teme, često zbunjeni i naprosto izgubljeni u prostoru i vremenu.
Posebna dezinformisanost vlada kada su u pitanju novi propisi, mere, porezi, prirezi, podsticaji i slične okolnosti koje donosi država i nadležno Ministarstvo za poljoprivredu i zaštitu životne sredine. Kao da odande pišu FENIČANSKIM hijeroglifima, a ne na SRPSKOM jeziku i to ćirilicom.
Shvatljivo je da naši poljoprivrednici, u proseku, nemaju dovoljno škole, ali višegodišnja praksa i stalno ponavljanje ciklusa u ovoj delatnosti daju im pristojno predznanje da bi barem donekle razumeli birokratski nemušti jezik.
Posebna dezinformisanost vlada kada su u pitanju novi propisi, mere, porezi, prirezi, podsticaji i slične okolnosti koje donosi država i nadležno Ministarstvo za poljoprivredu i zaštitu životne sredine.
Šta najviše interesuje vitezove zemlje najbolje govore pitanja koja oni upućuju na adresu nadležnog Ministarstva za poljoprivredu i njegovih stručnih službi.
Šta poljoprivredne proizvođače ZAISTA interesuje?
Prema podacima info-centra navedenog ministarstva u protekla dva meseca najviše pitanja odnosilo se na podsticaje za podizanje višegodišnjih zasada voća, vinove loze, hmelja, odnosno mogućnostima i uslovima za dobijanje povoljnih kredita za kupovinu mehanizacije i ulaganja u investicije kada su u pitanju ekonomski objekti i drugi sadržaji za jačanje kapaciteta sopstvenog gazdinstva.
Interesovali su se i kako registrovano poljoprivredno domaćinstvo može da dobije dozvolu za ostvarivanje međunarodnog prometa hrane, o uslovima za deklarisanje proizvoda, o porezima, taksama pa sve do toga da im se preciznije i razumljivo navedu osnovne nadležnosti Centralnog registra, Uprave za agrarna plaćanja, Uprave za zaštitu bilja do Uprave za veterinu.
Zatim, ko kontroliše uvoz sadnog materijala i kada dođe do određenih „podvala“ koji su mehanizmi da se prevareni adekvatno obeštete, a špekulanti sankcionišu. Od svega im je najjasnije da ako ovakvi slučajevi „uđu“ na vrata nekog od sudova, što je do sada bila najčešća praksa, onda se nekom obliku zadovoljenja, jedino mogu nadati njihovi unuci…
Neko će na ovom mestu zastati i reći: čemu puna „traktorska prikolica“ pitanja pored tolikog broja medija u čijoj uređivačkoj pretpostavci je da se pored obaveštavanja bave i odgovorima na brojne teme i interesovanja iz ove oblasti?
Prelistavajući i prateći neke od njih uverio sam se da značajan broj časopisa i portala ulaže zamašan trud sa namerom da informiše, ali i da ponudi nešto više od toga svojim čitaocima i drugim konzumentima. Međutim, kako se i u ovom poslu živi od zarade, odnosno novca, teško je zaobići popularne, populističke pa i senzacionalističke teme.
U potpunosti se slažem da je s novinarskog aspekta potrebno objaviti kako je u kokošinjcu bračnog para iz okoline Trebinja, pre mesec dana, otkriveno da svako jutro njihov petao snese jaje. Pored nepravilnog oblika, neobično je, da su takva jaja bila bez žumanca. Biolozi kažu da ta pojava nije novost niti senzacija, ali za najveći broj medija to nije bila vest ili informacija, već priče koje su prerasle u svojevrsne „sapunice“ iz kokošinjca.
Kako se i u novinarskom poslu živi od zarade, odnosno novca, teško je zaobići popularne, populističke pa i senzacionalističke teme.
Iz podužeg registra glasila čiji je fokus poljoprivreda pažnju mi je skrenuo portal pod nazivom AGROVIZIJA, čija je ambicija da se bavi nekom vrstom agrarnog futurizma, ali i ništa više od tog – „ladan oblog“, što bi rekla jedna moja prijateljica. Dijametralno sam prelistao najstariju domaću poljoprivrednu reviju DOBRO JUTRO, časopis POLJOPRIVREDNI LIST, AGRO BIZNIS, kao i nekoliko poljoprivrednih sajtova, ali i zastao da nešto više saznam o časopisu EUROFARMER, koji se pod motom „Grad hvali u selu živi“ štampa u Aranđelovcu.
U njemu sam našao nekoliko zanimljivih priča i saveta o gajenju koza, ovaca, nojeva, odnosno jahanju konja, ali ni reči o tome koliko će , primera radi, u prvoj godini iz programa IPARD 2 biti novca stavljeno na raspolaganje poljoprivrednicima. Da ne budem nedorečen, radi se o sumi od 15 miliona evra. Razumeli ste: evra, a ne dinara…
I taman kada sam na ovu vrstu medijskih „subvencija“, što kvalitetne i blagovremene informacije zaista jesu, nameravao da stavim tačku, ispred mene se „preprečio“ naslov iz jednog poljoprivrednog magazina (bez želje da ga imenujem) čiji je autor, najverovatnije, hteo dodatno da istakne dramatičnu situaciju kada je u pitanu odumiranje srpskih sela. Naslov je glasio: „Silazimo u gradove da slušamo gadove“. Razumeo sam neskrivenu ljutnju i razočaranost što sela ubrzano nestaju, ali „gadove“ koji tako nešto podstiču ili se pak tome raduju nisam mogao da prepoznam.
Možda ponekad ta preciznost nije toliko bitna u odnosu na reakciju koja je nasušno potrebna pa makar to i estradno zvučalo. Na srpskoj ledini površine 5,2 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od kojeg se obrađuje 3,35 miliona hektara na kojima, pored ostalih, egzistira oko 600 hiljada gazdinstava: ozbiljnih, stručnih, ambicioznih, kontrolisanih, proverenih, neproverenih pa sve do jednostavnih životnih priča, radosti, zgoda i nezgoda je bukvalno bezbroj. I da imamo specijalni satelit za njihovo praćenje, uvek ćemo ostajati „kratki“, jer će se one množiti brže od svakog korova.
Stoga u osnovi onoga što čine aktuelni Gutenbergovi naslednici ostaje konstatacija sa početka ove kolumne: DA JE SAMO INFORMISAN POLJOPRIVREDNIK U STANJU DA SAMOSTALNO DONOSI VALJANE PROCENE I ODLUKE! Svako od medijskih aktera ko tom poslu prilazi odgovorno i profesionalno u pravoj je brazdi. Na sreću, takvih poprilično ima!
Izvori podataka: Registar poljoprivrednih listova, časopisa i internet portala. Info-centar Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, lična dokumentacija.
Komentari