Bojana Radovanovića (27), poljoprivrednika iz okoline Kuršumlije, ako ništa drugo, imaće ko da DUVANI dok bude izdržavao zatvorsku kaznu od 40 dana. On je, bez obzira na učinjeni prekršaj, jer je kritičnog momenta vozio neregistrovanu traktorsku prikolicu, skrenuo pažnju najšire javnosti na sopstvenu lucidnost, ali i težačku oštroumnost tražeći od uprave zatvora da zajedno iza rešetaka budu i njegove krave, svinje i kokoške. Doduše, smeštene u zatvorskoj ekonomiji, jer bolesna majka sa kojom živi ne može da se brine o njima. Za razliku od njegovog problema koji nije prepoznala nijedna agrarna i zadružna asocijacija, seljačka ili zemljoradnička stranka, skoro u isto vreme Udruženje za zaštitu životinja vodilo je energičnu akciju za organizovanje peticije da se pripitomljena vučica uhvaćena na ulici u beogradskom naselju Mirijevo, vrati vlasnicima, jer će navodno puno da pati u ZOO vrtu.

Možda vas zanima

Sve nas je manje, recituju statističari

Kolumne

30/07/2020

Suzavac se razišao, paori na stepeništu

Kolumne

19/07/2020

Varljivo leto dvehiljadedvadeseto

Kolumne

10/07/2020

NANOGICE su rezervisane za estradne zvezde, starlete, političke naturščike, takozvane tatine sinove i kriminalce koji su spremni, u svako doba i prilici, da se nagode sa nadležnim u organima gonjenja. Za ostale građane, među kojima su i srpski domaćini, odnosno poljoprivrednici, umesto pomenute BIŽUTERIJE, predviđen je APS. Bez obzira na benignost počinjenih krivičnih dela, svaki boravak u zatvoru dosta je traumatičan i ponižavajuć, zbog čega od pre petnaestak godina mnogi osuđeni građani traže da novcem „prebiju“ zatvorske dane. Nažalost, nemaština je učinila svoje, pa istovremeno veliki broj lica u očaju podvikuje: I ROBIJANJE JE ZA LJUDE!

Ona mu je izrečena u trajanju od 40 dana zato što je pre godinu dana zatečen od strane saobraćajne policije da upravlja traktorom za koji je bila zakačena neregistrovana prikolica natovarena senom. Kao višestrukom povratniku za slična dela sud je u poslednjem postupku odbio da Bojan plati novčanu kaznu za prekršaj, dok su se na dobijanje NANOGICE nasmejali, već da istu mora da ODLEŽI iza rešetaka. Nemajući kud, Bojan je presavio tabak i zatražio od uprave zatvora da istog dana kada on dođe na izdržavanje, DOTERA i 26 krava, petnaestak svinja i 50 kokošaka, jer bolesna majka neće biti u stanju da im bude na usluzi. Životinje bi, poručio je, smestio u zatvorsku ekonomiju i sve njihove proizvode od mleka, jaja pa i mesa, dao besplatno zatvorskoj kuhinji. Sud je to ocenio kao još jednu Bojanovu dosetku i odlučio da neregistrovanu prikolicu REVNOSNO i po slovu zakona odrobija.

Najblaže rečeno, ovaj slučaj, BEZ OBZIRA NA MOGUĆI EPILOG ILI EVENTUALNI OBRT, desio se u nezgodno vreme kada cela javnost, država i nadležno Ministarstvo vode odlučnu bitku za obnovu zadrugarstva, zadržavanja i povratka mladih ljudi u skoro desetkovana srpska sela. Naime, niko ne podržava da se to čini po cenu tolerisanja svakoraznih prekršaja i krivičnih dela, ali isto tako krajnje je vreme da se odnos prema poljoprivrednicima i ljudima sa sela menja. Još nisam zaboravio osamdesetogodišnjeg meštanina iz ubskog sela Vrelo koji je nedelju dana proveo u valjevskom zatvoru, jer nije želeo da plati novčanu kaznu da održavanje (potkresivanje) seoskog puta. Niko nije poštovao njegove godine niti minuli rad tokom kojeg je i pomenutu obalu sređivao besplatno decenijama, već je vlast želela da u svojoj evidenciji ima i takav sraman slučaj okrećući glavu od svog nerada i hiljade nerešenih predmeta. Na seljaku se najlakše ISTRESTI I POKAZATI ZUBE!

Baš u danima dok su odjekivale salve dobrih, obećavajućih i hvalisavih informacija i poruka sa 85. Međunarodnog sajma u Novom Sadu, sve je palo u drugi plan u odnosu na DREKU koja je u javnosti stvorena posle hvatanja izgubljene i dezorijentisane vučice na ulicama beogradskog naselja Mirijevo. Na društvenim mrežama i drugim glasilima nastalo je PRAVO NARICANJE kako pomoći vučici i osloboditi je iz neudobnog kaveza koji je smešten u beogradskom ZOO vrtu. Najavljeno je organizovanje peticije pod nazivom „PRAVDA ZA COKU“ kojom će se tražiti njeno vraćanje vlasnicima koji su je pripitomili, jer će u protivnom životinja doći u vrlo loše zdravstveno, a prvenstveno, psihičko stanje. Niko da kaže da je vuk zver a ne kućni ljubimac i da mu je mesto u šumi a ne u Mirijevu, na Terazijama ili u Petom Puku u Valjevu. U šumi gde je njegov zavičaj nalaze se i najbliži vučji rođaci i prijatelji. Dobro je što se ljudi brinu o divljim životinjama, ali i u tome treba imati mere, ozbiljnosti, odgovornosti i poštovanja prema majci prirodi.

Na svojevrsni performans liči i aktuelna JURNJAVA ZA SEZONSKIM RADNICIMA u Srbiji, pre svega za poljoprivredne radove. Najtraženiji su berači voća od kojih ponajviše oni za rad u malinjacima. Berba će za dvadesetak dana a mnogi malinari se žale da nisu u stanju, i pored nuđenja dnevnice od 2.000 do 2.500 dinara uz tri obroka i prevoz, da pronađu dovoljan broj zainteresovanih. Mladi su u svojim SILIKONSKIM busijama i sličnoj ladovini dok su, kako smo saznali, tradicionalni berači nadničari u međuvremenu formirali svoje malinjake i postali gazde. Naime, izbliza su videli da je malina blagorodna voćka koja je u stanju mnogima da promeni život, pa su se i oni uključili u ovaj profitabilni i pun izazova posao. Bojim se da problem berača i visine njihove dnevnice neće biti jedini za malinare u ovoj sezoni. Prema prvim PROBNIM BALONIMA lansirano je u javnost da avansna otkupna cena crvenih plodova iz najnovije berbe neće prelaziti 120 dinara za kilogram na šta su malinari odmah REPLICIRALI da će sve ispod 1,75 evra biti prava katastrofa.

Pored potencijalnih otkupljivača, srpske poljoprivrednike ovih dana obilaze grupe mlađih advokata koji im nude svoje DOBRE USLUGE kako bi umesto sadašnjih sramnih desetak hiljada penzije sudskim putem značajno uvećali. Za tako nešto moraju da plate predviđenu advokatsku tarifu. Obezglavljeni, hronično umorni i ne najbolje obavešteni poljoprivrednici lako nasedaju na ovu aktivnost „japi“ advokata, jer naprosto smatraju da su zaista njihove penzije bezobrazno male. U međuvremenu oglasili su se iz PIO fonda objašnjavajući da na visinu poljoprivrednih penzija utiču odabrane osnovice za uplatu doprinosa, kao i njegova vremenska dužina. Naglašeno je da se i ove penzije usklađuju kao sve ostale i da među njima nema nikakve razlike u tretmanu. Inače, trenutno u Srbiji ima oko 185.000 poljoprivrednih penzionera čija mesečna primanja su u proseku nešto veća od 11.000 dinara. Nedavno je u javnost plasirana i vest da poljoprivrednici PIO fondu duguju čak 1,5 milijardi evra. Nije navedeno za koji peripod i koliko njih, što sve navodi na sumnju da je ova informacija nekome BILA POTREBNA!

RIJALITI koji koristi za svoj naziv SO srpskog agrara, a to je ZADRUGA i ZADRUGARI, a koja se skoro godinu dana emituje na jednoj komercijalnoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom, ulazi u svoju završnicu. Očekivao sam, verujem ne samo ja, da će u jednom momentu lokacijski dobro odabrana i komforna ZADRUGA opravdati svoj naziv, odnosno ime. Nažalost, preovladale su niske strasti, zapleti tipa ljubavnih trouglova, svađe, podmetanja, golotinja, nekultura, neubedljiva soliranja kao i sve nakaze potrošačkog društva na čelu sa sebičnošću i ubeđenjem da se novcem može kupiti sve. Samo nekoliko prvih nedelja bilo je sporadičnih kadrova iz zadružne ekonomije sa domaćim životinjama, posle čega im se bukvalno, izuzimajući montirane ili neke slične glasove, gubi svaki trag. Čak i u nekim futurističkim razmišljanjima ovakve ZADRUGE su daleko od onih kojima iz sve snage težimo. Neko je u svemu pobrkao lonce ili ima „previše“ smisla za humor. Virtuelni zadrugari sa dobrim honorarima uskoro će moći na topla mora i raskošne bazene od Hurgade do Kušadasija ili negde još dalje. Bojan iz Novog Sela kod Kuršumlije, koji je od glave do pete seljak-poljoprivrednik, za svoju nesmotrenost PUNU SENA mora u zatvor.

Svi ovi i mnogi drugi „sitni bodovi“ nedvosmisleno potvrđuju da je srpski agrar stalno OTVORENA KNJIGA sa bezbroj nepredvidivih događanja, situacija, zgoda i nezgoda, paradoksa i do bola tužnih i ozbiljnih priča.

Izvori informacija: Lična dokumentacija, portal AGROMEDIA i Bilten za poljoprivredu i selo SANU.