Daleke 1835. godine vlada Kneževine Srbije naredila je da se urade prva hemijska ispitivanja i analize mineralnih voda Bogutovačke Banje. Ta i nekoliko narednih ispitivanja urađenih od naših referentnih instituta potvrdila su da danas u svetu poznata ,,Neuron banja“ ili ,,raj za živce“ raspolaže vodom izvanrednih lekovitih svojstava.

Možda vas zanima

Sve nas je manje, recituju statističari

Kolumne

30/07/2020

Suzavac se razišao, paori na stepeništu

Kolumne

19/07/2020

Varljivo leto dvehiljadedvadeseto

Kolumne

10/07/2020

Pravi procvat Bogutovačka Banja doživela je šezdesetih godina prošlog veka, a onda je početkom ovog stoleća, zbog nebrige i nesposobnosti počelo njeno propadanje, kao i propadanje celog Prirodnog lečilišta ,,Mataruška i Bogutovačka Banja“, u okviru kojeg je bila postavljena organizacija i poslovanje istoimenih banja.

Onda su seljaci uzeli ,,stvari u svoje ruke“. U centralnoj Srbiji, na 25 kilometara jugozapadno od Kraljeva, ušuškana između Troglava i Čemerna s jedne, Stolova i Željina s druge strane, uz Lopatnicu, jednu od naših najčistijih reka, nalazi se Bogutovačka Banja, koja je dobila ime po selu Bogutovac.

Jesen prođe, ja se ne oženih

Vremenom, banja je zahvaljujući izvorima termomineralne vode i njenim svojstvima postala daleko poznatija od sela. Procvat Bogutovačke Banje počeo je polovinom prošlog veka, a pravi ,,bum“ među centrima banjskog zdravstvenog turizma izazvala je izgradnjom hotela ,,Mineral“, 1985. godine.

Zahvaljujući banji preporodio se i Bogutovac i sva sela u okruženju

Otvaranje hotela ,,Mineral“ i izgradnja na desetine modernih vila, apartmana i drugih objekata za smeštaj sve brojnijih domaćih i stranih gostiju, dovelo je do ekonomskog i društvenog preporoda celog kraja. Migracija iz Bogutovca i drugih sela sa obronaka Troglava i Čemerna je prepolovljena.

Broj gostiju je rastao iz godine u godinu. Rekordna godina u poseti bila je 1985. kada je registrovano 8873 posetilaca koji su imali 68.673 noćenja. Brojka je impresivnija ako se ima u vidu da je banja bila doskorašnje selo. Osim domaćih gostiju u Bogutovačkoj Banji lek su tražili i nalazili pacijenti-turisti sa svih kontinenata.

Domaći proizvodi – osnov razvoja seoskog turizma

Izvanredni rezultati u lečenju raznih neuropsihijatrijskih oboljenja, među kojima i multipla skleroze, nekih oblika reumatizma, bolesti perifernih krvih sudova, visokog pritiska i hronične migrene bili su najbolja preporuka za dolazak novih gostiju i ponovne posete dotadašnjih korisnika banjskih usluga.

Proizvođači poljoprivrednih proizvoda zaboravili kraljevačku pijacu

Sve što su bogutovački seljaci i stotine njih iz okruženja mogli da proizvedu u svojim domaćinstvima, bez muke su mogli da prodaju na maloj pijaci u Bogutovačkoj Banji ili kod svojih kuća koje su izdavali gostima. Za višak poljoprivrednih proizvoda Bogutovčani nisu znali bez obzira na veliku ponudu.

Imalo je kupaca za sir, kajmak, mleko, voće, povrće i jagnjetinu, koja je bila specijalitet kraja, kao i za jaja, med, razne vrste čajeva. Hotel ,,Mineral“ nije mogao da primi sve zainteresovane, tako da je svaka kuća imala goste od kojih se dobro zarađivalo.

I naši ljudi na privremenom radu širom Evrope počeli su da svoj stečeni kapital ulažu u stambene objekte u Bogutovačkoj Banji. Žarko Pavlović iz Švedske, Zora Borisavljević iz Švajcarske, zatim stanovnici iz raznih krajeva naše zemlje poput Momčila i Verice Mišić, uložili su veliki novac u svoje vile i apartmane.

Zašto čak i visoko kvalitetni poljoprivredni proizvodi imaju problem sa plasmanom na tržištu?

Svaki kvadratni metar bio je iskorišćen. Veliku korist od banje imali su, ne samo meštani Bogutovca, nego i susednih sela: Lopatnice, Magliča, Pekčanice, Stanče… Naravno, ne mali broj dotadašnjih poljoprivrednika-seljaka našao je posao u Bogutovačkoj Banji, odnosno Prirodnom lečilištu.

Godine propadanja zamenile vreme prosperiteta

Vreme tranzicije bilo je pogubno i za Matarušku i za Bogutovačku Banju. Loše rukovođenje, javašluk, odnos prema društvenoj svojini po modelu ,,svačija i ničija“, stalno iščekivanje novog vlasnika, nerad i nedisciplina imali su pogubne posledice.

Pre četiri godine u Prirodno lečilište ,,Mataruška i Bogutovačka Banja“ uveden je stečaj. Objekti su zvanično zatvoreni i od tada su sve oči uprte prema Ministarstvu za turizam, trgovinu i telekomunikacije da reši problem statusa ovih, ali i nekih drugih banja.

Srbija – zemlja seoskog turizma i srdačnih domaćina

Kažu da zainteresovanih kupaca ima. Na naše pitanje šta se čini da se status Bogutovačke i Mataruške Banje reši, iz pomenutog ministarstva nam je pismeno odgovoreno da je krajem prošle godine formirana radna grupa, na čelu sa ministrom Rasimom Ljajićem, koja ima zadatak da u što kraćem roku sagleda sve probleme i otvorena pitanja i predloži najbolje modalitete za rešenje statusa pomenutih banja. Na rešenje se još uvek čeka.

Seljaci čuvaju banjsku imovinu i vodu

U celoj priči Bogutovačka Banja ima više sreće od Mataruške, zahvaljujući svojim meštanima, koji brinu o ,,blagotvornoj vodi“, koju im je, kako kažu, Bog dao i imovini koju su mnoge generacije stvarale.

Tako, na primer, Momčilo Pavlović redovno kosi travu u prostranom banjskom parku i održava ga u znak zahvalnosti što mu je sestra našla lek u Bogutovačkoj Banji. Preko leta, kada bazen koji sami meštani čiste radi, organizuju se i noćna dežurstva, da se sačuva voda kao najveća vrednost banje.

Proizvodnja domaćih proizvoda ključ razvoja seoskog turizma

I ove godine, u sezoni od aprila do kraja septembra, Bogutovačka Banja za razliku od Mataruške, bila je puna gostiju, ne kao nekada, ali banjski život, kako meštani ističu, nije stao i neće stati dok oni brinu o njemu. Naravno, svi očekuju da se status konačno reši, jer je zub vremena učinio svoje i ulaganja u rekonstrukciju kupatila i drugih objekata je neophodno.