U politiku, mnogi ulaze, sa biznis planom. Pojedinci i sa planovima. Korupcija, mito, trgovina uticajem i opšte razbacivanje sa narodnim parama, odnosno njihovo ulaganje u neprofitne projekte i nastavak štednje kod onih koji čine armaturu naše zajednice, samo su neka od „perja“ koja su letela u Narodnoj Skupštini Srbije tokom rasprave o rebalansu budzeta. Između silnih aviona, kamiona i stadiona, ipak je uspeo da se „probije“ i podatak da će se rebalansom uz dodatnih 18 milijardi u agrarnom budžetu za ovu godinu naći ukupno oko 132 milijarde dinara, odnosno blizu milijardu evra. Dobro ste čuli.

Ovo je 2,64 učešća iz BDP i predstavlja rekordno izdvajanje u domaću poljoprivredu. Gledajući u lica većine narodnih poslanika nisam video neko posebno zadovoljstvo, jer nema sumnje da to govori, kako poljoprivreda nije u fokusu pored drugih „grandioznih“ i atraktivnih investicija.

više od istog autora

PAORI „IZMISLILI“ SUŠU

Kolumne

20/09/2024

PROBIJANJE ZVUČNOG ZIDA

Kolumne

10/09/2024

MOLEBAN ZA KIŠU

Kolumne

30/08/2024

Tačnije, ona je u njihovoj senci u svakom pogledu sve dok ne zagusti i svetske agencije jave o nestašicama poljoprivrednih proizvoda. Odnosno, dok ne ugrozimo sopstvenu prehrambenu sigurnost.

Međutim, najnoviji potez vlade, po mnogim procenama, nagoveštava dolazak boljih dana za poljoprivrednike, posebno, kada su u pitanju sredstva za subvencije i sve ostale podsticaje od strane države.

MNOGO PARA A MALO SE VRAĆA

Šta govori ovako visok budžet? Mišljenja su podeljana tako da i dalje ima onih analitičara koji smatraju da je u poređenju sa zemljama iz sastava Evropske unije, sa kojima  najčešče kada je u pitanju konkurentnost izlazimo na „crtu“, navedena suma nije dovoljna.

Podsetili su na procene stručnjaka da bi agrarni budžet trebao da bude u visini 5 odsto BDP-a. U takvim okolnostima stvorili bi se mnogo bolji uslovi za odgovor snažnim pritiscima od strane  proizvođača iz zemalja EU. Uz sve to bila bi realna očekivanja da prosečni godišnji izvoz bude preko 5 milijardi evra.

Po nekim mišljenjima, koja su se mogla čuti tokom rasprave o rebalansu, najavljena suma od milijardu evra je velika „gomila“ navca sa kojom treba biti oprezan. Po njima iskustva govore da i od dosadašnjih relativno visokih iznosa za subvencionisanje primarnih proizvođača nije bilo adekvatnog odgovora, kako kroz izvoz tako i vraćanja u državnu kasu.

Drugim rečima postoji sumnja da  u raspodeli tih sredstava, ima takozvanih „praznih“ hodova, rasipanja i skretanja novca mimo adresa onih kojima je  namanjen!

IMITACIJA „ZELENOG PLANA“  

Nije tako nešto juče primećeno. Efikasnost poodavno pada kako kod najbrojnijih subjekata u agraru poljoprivrednih gazdnistava tako i sektoru srednjih i većih preduzeća, kombinata i kompanija. U razloge takvog „proklizavanja“ malo ko je ulazio.

Primećeno je da značajan broj korisnika subvencija novac od posticaja sve češće ulaže u povećanje ličnog standarda, kupovinu nepokretnosti i slično…Tako nešto nije greh da dobijeni novac nije prvenstveno namenjen za održivo i što efikasnije poslovanje proizvođača hrane.

Ovako ponašanje podsetilo je na vreme takozvanog „Zelenog plana“ koji je sproveden u negdašnjoj državi gde su za podršku poljoprivredi bile izdvojene ogromne sume novca. Svi su trljali ruke od države preko poljoprivrednika do ostale logistike u tom lancu.

Međutim, na kraju su se najviše radovali trgovci, jer je značajna suma tog novca završila za kupovinu automobila, najmodernijeg namešta sa bračnim krevetima „Džejms Bond“ do dogradnje kuća, izgradnje vikendica i trošenja na druge oblike ličnog standarda pa i luksuza…

REALNOST

Niko ne spori da je agrarni budzet, od milijardu evra, moćna suma. Međutim, kako je poljoprivreda kompleksna i složena delatnost izložena brojnim nepredvidivim okolnostima i izazovima, posebno onim tržišnim kao i sve češće klimatskim promenama, svaka količina novca za njenu podršku nije prekomerna. Ako se doda i podatak da u toj multikompaniji pod vedrim nebom radi preko milion ljudi onda je za svaki agrarni budzet teško reći da li je dovoljan i po meri.

U korak domaćim proizvođačima odavno su „ušli“ i nekontrolisani uvoz gde ključnu reč vode veliki trgovinski lanci. Sve je naglašeniji sebičan odnos otkupljivača i velikih izvoznika prema poljoprivrednicima. Umesto da rade u zajedničkom interesu, često, samo oni koji izvoze i prodaju imaju dobit dok oni koji proizvode novu vrednost jedva sastavljaju kraj s krajem.

Poljoprivredna gazdinstva, oko 500.000 registrovanih, pored toga što su njihovi vlasnici vremešni ljudi, koji premašuju 60 godinu i pored sve većeg zaduživanja kod banaka nemaju značajnijih investicija vezanih za unapređenje gazdinstava.

Hronični problem je i sa kašnjenjima isplate subvencija i ostalih podsticaja na koje su stekli prava. Birokrate sa svojim administriranjima podmeću im nogu na svakom koraku. To ozbiljno remeti njihovo funkcionisanje i svako dugoročno planiranje proizvodnje…

ZABORAVLJENI SSP

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom koji je naša zemlja potpisala 2008. godine, dugo vremena je bio u žiži javnosti, ali i na stubu srama zbog svog štetočinskog odnosa prema domaćoj poljoprivredi.

Pre svega prema stočarima i klaničarima, jer je po tom sporazumu i dalje na snazi uvoz mesa i preradevina sa tržišta EU u našu zemlju bez plaćanja carina. Koliko to pogađa njih, ali i sve druge sektore agrara, nije teško proceniti.

U domaćoj poljoprivredi je dosta toga neuređeno, van kontrole i bez jasnih dugoročnih planova. Omiljena „poslastica“ u tom košmaru je da često najveću količinu novca koju država izdvaja za subvencije i druge podsticaje dobijaju vlasnici parcela a ne poljoprivrednici koji obrađuju zemljište, kao i svakorazni mešetari, koji preko lažne dokumentacije ostvaruju pravo na visoke sume koje im ne pripadaju. Ta praksa traje godinama.

Prema nedavnoj najavi iz Ministarstva za poljoprivredu očekuje se da uskoro bude donet novi Zakon o subvencijama kojim bi trebalo da se ova značajna i osetljiva aktivnost urediti. Po mnogim procenama tek tada gazdinstava koja su u poptunosti posvećena svojoj osnovnoj delatnosti imaće određenih korisi.

STIGLI EVROPU?!

Oni koji projektuju i odobravaju sredstva za agrarni budzet, u više navrata tokom rasprave o njegovom rebalansu, utvrdili su da davanja za subvencije nikad nisu bila veća. Sa visinom subvencija, kako se čulo u opštem „frljanju“ sa brojkama i ciframa, pretekli smo poljoprivrednike iz Evropske unije.

Doduše, za poređenje su uzete Rumunija, Bugarska i Hrvatska u kojima je prosečna subvencija po hektaru 260 evra dok će kod nas, kada se „zavrti“ pomenuta milijadra, biti 340 evra?!

Novi iskorak uslediće, kako se zaorilo skupšinskom salom, sa donošenjem Strategije za poljoprivredu i ruralni razvoj 2025-2034. godine. Rešenje za osnivanje radne grupe koja će ga pisati već je parafirano, a kada će ta „sveta“ knjiga ugledati svetlost dana, ostaje da se vidi?

Jednom rečju, skupštinska rasprava o rebalansu budžeta, po opštem mišljenju, bila je od koristi. O situaciji i planovima u poljoprivredi govorilo je preko 20 poslanika, resorni ministar kao i predstavnici Vlade Srbije. Bilo je pohvala, ali i teških reči.

Zbunjujućih priča, poređenja, brojeva i suma. Iznad svega obećanja. Kako će se sve to odraziti na proizvođače hrane videćemo vrlo brzo. Sa prvim danima jesenje setve.

Ako ono što je najavljeno i obećano bude ispunjeno paori će raditi uz pesmu. U protivnom, traktori će ponovo turirati van brazda!?

…