Dobro je da se na privrednoj mapi Srbije pozicioniraju nove industrijske grane, kao na primer IT usluge, ali je neprimereno sa njihovim uspehom ponižavati poljoprivrednu proizvodnju.

Možda vas zanima

Sve nas je manje, recituju statističari

Kolumne

30/07/2020

Suzavac se razišao, paori na stepeništu

Kolumne

19/07/2020

Varljivo leto dvehiljadedvadeseto

Kolumne

10/07/2020

Dok u kabinetima sa klima uređajima mladi genijalci uz visoke bonuse rade svoj posao, u „fabrikama hrane“ pod vedrim nebom često se događaju prave drame, najčešće izazvane ekstremnim vremenskim uslovima koje odgovorni za agrar često poistovećuju sa globalnim klimatskim promenama. Hoću reći, ne rade ništa značajno kako bi takve okolnosti zaustavili, odnosno predupredili.

Dostojanstvo profesije, neko reče i osta živ, primarno je i najvažnije! Da li ono važi i za poljoprivredu? U prvi mah to je skoro neozbiljno pitanje, ali nedavno publikovani podatak da Srbija godišnje više zarađuje od izvoza IT (telekomunikacijskih, kompjuterskih i informacijskih) usluga nego od izvoza voća i povrća bukvalno me je štrecnuo. Suma je iznenađujuće dobra, preko 750 miliona evra u prošloj godini, ali i pored tih atributa poređenje mi se nije svidelo, bez obzira što statistika često u isti koš trpa „babe i žabe“. Zbog čega upoređivači, umesto malina, jabuka, krušaka, šljiva, kupusa, krompira i paprika nisu na izvozni tas stavili nameštaj ili minobacačku municiju srednjeg kalibra? Ovo sa voćem i povrćem bilo im je lakše, jer znaju da niko od proizvođača neće negodovati, iako za tako nešto imaju puno pravo.
 

Naime, dok IT genijalci u komfornim klimatizovanim kabinetima obavljaju svoj posao, proizvođači hrane u takozvanim „fabrikama pod vedrim nebom“ u stalnom su riziku i pod stresom da im računicu ne pomrsi neka od brojnih vremenskih nepogoda kao što su: dugotrajna suša, velike poplave, grad ili mrazevi usred proleća. Čak i dan uoči žetve poljoprivrednici drhte od straha, jer se nevolje po pravilu nikada same ne najavljuju. Vole da iznenade.

Eto, to su samo neki od razloga za neprimerenu, odnosno „bodljikavu“ statistiku i njena poređenja koja znaju da ponize i omalovaže određene značajne privredne poslove. U konkretnom slučaju, to su voćarstvo i povrtarstvo od kojih ova država decenijama ima veliku ekonomsku podršku i zaradu. Odmah da se razumemo, nije ovo nikakvo sitničarenje, već posredstvom navedene statistike, to je ukazivanje na suštinski problem izostanka brige i dugoročne strategije od strane države prema poljoprivredi. Naime, da je voćarstvo i povrtarstvo imalo kvalitetnu podršku, efikasnu zaštitu od rizika i ambicioznije poslovne ciljeve, IT kao nova industrijska grana, bez obzira na svoju ekspanziju, morala bi još da popričeka na poređenje sa pojedinim agrarnim sektorima.

Poljoprivreda u Obrenovcu tri godine kasnije

Dovoljno je otvoriti priču o tome kolike posledice srpski agrar permanentno trpi samo od vremenskih nepogoda i biće više nego jasno u kakvom je hendikepu i neravnopravnom položaju. Primera radi, samo suša koja je našu paralelu pogodila 2012. godine, pričinila je štetu na poljoprivrednim usevima od preko dve milijarde evra. Neko će pitati zbog čega toliki ceh da „napravi“ tričava suša? Odgovor je sadržan u podatku da na svega 20% ratarskih i voćarskih površina postoje sistemi za navodnjavanje dok ogromni preostali deo gleda u nebo.

Kada smo kod neba, da podsetimo da svake godine velike probleme pravi grad, iako postoje stalne najave kako se ta vrsta elementarne nepogode može „staviti“ pod punu kontrolu, odnosno dovesti na nivo da pričinjava zanemarljive štete. Nažalost,od takvih obećanja još uvek nema značajnije vajde i situacija je skoro nepromenjena. Permanentni problem je obezbeđivanje optimalnog broja protivgradnih raketa, odnosno kako neko reče, lakše je doći do sistema „S-300“ nego do municije za razbijanje gradonosnih oblaka. Država u svojoj paranoičnoj štednji ovaj posao sve više gura prema lokalnim samoupravama koje se „isprse“ sa simboličnim sumama, dok su i dalje među strelcima, inače glavnim operativcima na terenu, najbrojniji vremešni meštani koji posle „slikanja“ na nekoj od populističkih televizija sa nacionalnom frekvencijom, ne pitaju za visinu nadoknade. Spremni su da „pucaju“ u gradonosne nemani i džabe. Pri takvom raspoloženju i „zanosu“ ćoraka je jako puno.

Kako jedna nepogoda nikada ne ide sama, po drugi put za kratko vreme voćarski deo Srbije sredinom aprila i u punom cvatu zahvatili su mrazevi. Stručnjaci i političari opšte prakse uz ozbiljnost „deteta na noši“ kažu: „Viša sila“! Naravno da oni ne mogu dirigovati ciklonima i anticiklonima, ali i za mraz, grad , sušu i slične nedaće postoje ogrtači i „šuškavci“ koji mogu u značajnoj meri umanjiti štete. Ponovo navodim primer južnog Tirola u kojem je 18.000 hektara pod plantažama voća koje su 90% zaštićene od kasnih i iznenadnih mrazeva i drugih padavina antifrost sistemima. Neko će reći pa to je skupo, ali odgovor je da su ti ogrtači, tačnije specijalne zaštitne mreže, vrlo efikasne, i uz omogućavanje natprosečnih prinosa daju vlasnicima šansu da dobro zarade. Dakle, to nisu mreže da bi se u njih neko upecao ili zapetljao, već izbavio od problema tipa kasnog mraza ili krupnog grada.

Mraz u aprilu obrao i jabuke – Padavine uticale na stvaranje infekcija

Iako se odavno zna da je malina počela da „beži“na veće visine, čak i preko 800 metara, sasvim je jasno da na takvim prostorima uvek postoji opasnost od kasnog mraza. On je ovog proleća bio veoma surov i prema prvim procenama štete će se kretati od 35 do 50%. Problema će biti sa šljivom, jabukom i drugim voćkama. Inače, prema grubim podacima, u proteklih nekoliko godina od vremenskih nepogoda na čijem su vrhu katastrofalne poplave iz maja 2014. godine, srpska poljoprivreda je oštećena za skoro pet milijardi evra. To je brdo para, planina brige i poslednje upozorenje za stavljanje velike tačke na svaku vrstu relaksiranja od onog da je sve to posledica globalnog otopljavanja i sličnih trica i kučina. To je posledica nebrige, slabih procena i držanja „carske kobre“ u kasi iz koje se daje podrška za stimulativno poslovanje našeg jako bitnog resursa, što po svim kriterijumima, zaista jeste agrar.

Šansa da se srpski agrar dodatno uzdigne i da statističke službe i njihove analitičare dodatnim izvoznim rezultatima zbuni ukazala se ovih dana, odnosno posle navedenog dogovora predstavnika Srbije i Narodne Republike Kine o izvozu junećeg, svinjskog i jagnjećeg mesa toj mnogoljudnoj državi i ogromnom tržištu. Ova vest koja je u prvi mah poprimila karakter zavodljive emocije u veliki uspeh, može lako da se izrodi u svoju suprotnost i razočaranje. Više je nego jasno da na „put svile“ neće ići kamioni-hladnjače, već brodovi sa kontejnerima. Kina nije koji kilometar iza Kladova i Negotina, već preko devet mora i planina. Međutim, ključno pitanje je – da li mi imamo dovoljno grla pomenute stoke za izvoz mesa.

Nedavno sam putovao vozom preko Zlatibora i uz maksimalno naprezanje uspeo da na deonici od stotinak kilometara vidim dvadesetak goveda i nešto više ovaca. I Pešter je poluprazna, nisu u ništa boljoj situaciji ni pašnjaci na Staroj i Suvoj planini. Zvuči kao kviz pitanje da li je neko video kakvog papkara na Terazijama dok sam svojevremeno neosporno ustanovio, primera radi, da je najveći farmer u Kolubarskom okrugu opština Valjevo. Njeno stado od nekoliko stotina grla bilo je u sastavu takozvanih robnih rezervi mesa u živom. I ovom prilikom podsećam na situaciju od pre dve godine kada su trgovci iz nekoliko arapskih zemalja doši u Srbiju i ponudili da na tromesečnom nivou otkupljuju po 7.000 jagnjadi. Naši stočari su se krstili oberučke objašnjavajući da su u pitanju velike brojke i da nema šanse da oni obezbede toliki broj grla ni na godišnjem nivou. Potencijalni kupci su samo okrenuli leđa i krenuli na druge destinacije.

U Kinu će se prvo izvoziti jagnjetina i suve šljive

Nadam se da korektni i strpljivi Kinezi neće tražiti da im odjednom prodamo junećeg mesa u količinama približnim našem ukupnom stočnom fondu. Verujem da će i resorno ministarstvo, i ne samo ono, razumeti ovu izvoznu šansu i na brz i konkretan način podržati domaće stočarstvo. U protivnom, može se lako dogoditi apsurdna situacija da i dobra, ako ne i jedinstvena poslovna prilika, poprimi karakter elementarne nepogode!? Tako nešto jedino neće iznenaditi naše poljoprivrednike koji su navikli da im nevolje stalno duvaju za vratom!

Izvori informacija: lična dokumentacija, podaci portala AGROMEDIA, bilten SANU – Odeljenje za poljoprivredu i selo.