„Dobili smo duplo više nego što smo imali, ali i duplo manje od onoga koliko smo tražili“. Ne citiram nekog filozofa ili analitičara, već Nedeljka Savića, poljoprivrednika iz Požarevca, koji je istovremeno i predstavnik organizacije ratara „Stig“ iz tog kraja Srbije.  Zajedno sa kolegama iz još šest udruženja oni su posle pet dana protesta uspeli da „ubede“ državu i njene predstavnike da bez njene pomoći njihov dalji rad ne može ni korak napred. Da im preti, i u bukvalnom smislu reći, bankrot.

Pošto su uspeli da iskamče 18.000 dinara subvencija po hektaru i da zemljišni maksimum po tom osnovu sa 20 podignu na 100 hektara od naredne godine, povećane su premije za mleko sa 15 na 19 dinara a ispoštovan je i zahtev da se uvećaju sa 30.000 na 40.000 dinara podsticaji za mlečna i priplodna goveda, odnosno krave. Što se tiče zaštite od lobija koji se bave uvozom poljoprivrednih, a pre svih, mleka i mlečnih proizvoda, ona će u to sam ubeđen,ostati na obećanjima, jer su protekcionizam i patriotizam u ekonomiji poodavno potisnuti iz „igre“. Do osvajanja potrošača i tržišta ide se nekim novim stazama, nikako, bogazama, parolama i busanjima u prsa!?

Inače, tačka na proteste stavljena je poptpisivanjem sporazuma predstavnika sedam organizacija i udruženja poljoprivrednika sa resornom ministarkom.Masnom tintom u tom sporazumu je podvučeno da se poljoprivrednici obavezuju, dok je on na snazi, da neće biti organizovanja protesta. To je „dodatna“metodologija i veština  ne samo ove, već svake vlasti.

U BEOGRADU „ŽICANJE“, U NOVOM SADU ŠEPURENJE

U isto vreme dok su u kabinetima u Nemanjinoj ulici u Beogradu, tokom maratonskih pregovora dužih od pet časova  u zidove i plafon „udarale“ cifre, procenti, cenkanja, ustupci i karakteristična „diplomatija“ za takve prilike, u Novom Sadu otvoren je jubilarni 90. Međunarodni sajam poljoprivrede.

Ne navodim to kao vest, već kao primer raskoraka u srpskom agraru.U zgradi vlade i resornog ministarstva ratari i stočari su „žicali“ pomoć dok su se na sajmu šepurile zvezde te manifestacije, odnosno da budem precizniji, budućnost svetskog, kontinentalnog, regionalnog pa i srpskog agrara.

Na čelu te kolone bila je najsavremenija poljoprivredna mehanizacija, uređaji, sistemi i ostala logistika koja omogućava brže, lakše, kvalitetnije i efikasnije obavljanje pripremnih i završnih poslova. Reč je o mašinama i uređajima koji u najkomplikovanijim i najosetljivijim okolnostima zamenjuju ljude i omogućavaju stvaranje moći. I u agraru se ta moć zove profit.

Cene u stotinama hiljada evra po mašini ili robotu za ponuđivače bile su, vrlo pristupačne, a oni poljoprivrednici koji su protestovali mogli bi da pored njih stoje, dive im se i krste levom i desnom rukom. Oni se, nažalost, i dalje cenkaju za dinar gore ili dolje kod otkupnih cena skoro svih ratarskih kultura, voća, mesa, mleka…

STRAH OD MAŠINA JEFTIN IZGOVOR

Zbog čega ovo govorim? Pre svega zarad poređenja i upozorenja.Još pre tri godine jednu od kolumni na stranicama našeg portala počeo sam rečenicom: “Ako vam kojim slučajem robot pokuca na vrata, obavezno ga pozovite na kafu“. S obzirom na tradicionalnu ljubaznost naših poljoprivrednika nisam sumnjao da će i toj novotariji ponuditi uz kafu i slatko!

I zaista kada je u pitanju uvođenje novih tehnologija, informatike, robotike, pa čak, i veštačke inteligencije u srpskom agraru to nije prazna priča niti, kako se moglo čuti, plašenje vrana.Značajan broj kompanija, agrarnih klastera i složenih zemljoradničkih zadruga, većih, srednjih pa i manjih poljoprivrednih gazdinstava pokazuje interesovanje za tom vrstom izazova i iskoraka. Dakle, iako smo u docnji, optimizma nam ne nedostaje.

Strah od mašina koje se mogu „oteti“ kontroli i prozliti ne postoji ni kod poljoprivrednika koji oru uz podršku volova ili konja.

I PAORI VOLE ROBOTE, NO TRPE

Međutim, uz predhodne i nedavno završene proteste, negodovanja i maratonske pregovore sa predstavnicima države poljoprivrednici nisu ušli zbog uskraćivanja sredstava i podrške za nabavku robotskih platformi, dronova, zalivnih i drugih sistema na daljinski upravljač, već da se zaustavi dalje prosipanje mleka, da krave ne prodaju klanicama, da mogu da dobiju gorivo bez akciza i da po svojim oranicama ne tumaraju kao po kakvoj pustinji…Tražili su „siću“ da bi ostali u brazdi i spasli se od propasti.

To su zahtevi onih koji pripadaju, daleko najvećem broju, poljoprivrednih proizvođača i gazdinstava. Kako onda oni sa pocepanim gaćama, zakrpljenim rukavima i zaduženim do guše da razmišljaju o kupovini visokosofisticiranih traktora, dronova ili kombjna?

Tako nešto sebi mogu priuštiti bogati poljoprivrednici. Kada kažemo bogatstvo ne mislim samo na novac, već ponajpre na njihov status u zajednici, odnosno državi koji se ne određuje sezonski, jednokratno ili uz predizborne kampanje i određene vanredne situacije. On se stiče dugoročnom nacionalnom strategijom razvoja agrara.Do tog „velikog praska“ mnogo toga će kasniti i šepati u srpskom agraru, a ponajviše,  uvođenje savremenih tehnologija u svim sektorima poljoprivrede, odnosno proizvodnje hrane.

5.ČUDA NEVIĐENA OKUPIRALA SAJAM

Ne bih da pravim bilo kome zazubice, jer ono što je moglo da se vidi na jubilarnom 90. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, je realnost. Odraz trenutka i prilika da se vidi kakav je trend poljoprivredne logistike bez koje svaka ozbiljnija priča o rekordnim žetvama i dobrim zaradama pada u vodu. Zvezde sajma, uz sva uvažavanja ostalih sadržaja, ipak su bili: kombajn „Ideal 8“ koji je stigao iz fabrike iz Italije, koji je visok četiri, a dug devet metara uz impresivni „heder“, odnosno uređaj za košenje dužine 12,2 metra. Ovaj, do sada, neviđeni kolos prazan ima težinu od 24 tone plus bunker u kojem može da smesti 14 tona požnjevenih useva. Zbog toga se kreće  sa gusenicama, ali kada izađe na saobraćajnicu atktiviraju se dupli točkovi.

Inače, ova moćna mašina prodaje se po ceni od 700.000 evra!

U ovogodišnjem glamuru sajma našao se i robot za vinograde i voćnjake. Napravili su ga Nemci. Uz dodatne uređaje ovaj robot bere jabuke kao ljudskom rukom i nikada ne one koje nisu zrele a po istom sistemu i grožđe i drugo voće. On je, kako nam je ispričao Ivan Kordik, predstavnik uvoznika, do sada imao tri demonstracije na različitim područjima Srbije i pokazao da je istinska zamena za sezonske radnike kojih je na tržištu sve manje i koji se često nepripremljeni angažuju u osetljivom poslu kao što je berba voća.

Robot je u potpunosti automatizovan i sa njim može uspešno upravljati operater koji je od njega udaljen čak do 500 kilometara. Robot za sat vremena ubere oko 450 kilograma jabuka tako da nije teško izračunati kakav mu je učinak za osam ili 10 časova i koliko zamenjuje manuelnih radnika.Cena robota za vinograde i voćnjake bez priključaka je 68.000 evra…

BUDUĆNOST NIJE ZAPISANA U KAMENU

U raskoracima smo mi poodavno. Nikako da uhvatimo korak i normalan hod. U tome nas koče, upravo pomenute, nejasne vizije i neprestana iscrpljivanja takozvane političke elite oko opstanka i borbe za vlast. Sve ostalo, navodno, može da čeka…

Takva vrsta atrofije je loša dijagnoza.Ljudi koji vole zemlju, hoću reči poljoprivrednici, sve su nezadovoljniji poput Jovice Radovanovića, poljoprivrednika iz okoline Kragujevca koji tokom majskih protesta ukaza na veliku opasnost od toga da će, za kratko vreme, biti sve manje ljudi koji će se baviti poslovima proizvodnje hrane.

U takvim prilikama sužavaju se ambicije o tome kako doći do nekog savremenog uređaja ili platforme koja bi im pomogla da brže i kvalitetnije uhvatimo  korak sa svetom. Zbog toga i ne čudi što je ovde  po tom pitanju drugi narativ i atmosfera.

Slažem se sa Maksom Tegmarkom, autorom knjige o veštačkoj inteligenciji da: “naša budućnost nije zapisana u kamenu“. Domaći mudri poljoprivrednik bi rekao da imaju oni nadahnuća da se druže sa modernim tehnologijama, ali para nigde na vidiku. Ili ako ih u nekim količinama i ima to je u raskoraku sa onim što bi im istinski pomoglo da pozovu robota na kafu!!!