Srpski agrar je poput akcionog filma u kojem se smenjuju brojni kadrovi puni iznenađenja, obrta, dijaloga i monologa, pucnjave (na sreću, sa promašajima), razočaranja, ljubavi na određeno vreme, kao i promocija svakoraznih novotarija. Upravo neke od tih novotarija koje su žargonski nazvane TEHNOLOŠKA ILI NAUČNA FANTASTIKA, ovih dana bolje reći prolećnih meseci skreću pažnju vitezova oranica, ali i takozvane šire i stručne javnosti. Međutim, kako su kod nas novi traktori ili kombajni za jedno prosečno gazdinstvo prava FANTASTIKA ne čudi rezervisanost domaćih poljoprivrednika prema obećanjima omiljenih političara, ministara i trgovaca da će u skorije vreme agro letilice poznatije kao DRONOVI POSTATI U SVAKOM ŠORU BROJNIJI OD PASA AVLIJANERA. Ovo „proročanstvo“ nismo čuli samo PRVOG APRILA.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
Sredinom marta ove godine, da ne beše jednog broja zainteresovanih medija, među kojima i NAŠEG PORTALA, malo ko bi saznao da je u Srbiji puštena u rad prva DIGITALNA FARMA na poljoprivrednom gazdinstvu u KRIVAJI kod Bačke Palanke. Ovo čudo od farme osmislili su stručnjaci instituta „Bio Sens“ iz Novog Sada u okviru projekta „Antaras“ koji zajednički finansiraju EU i Vlada Srbije. Farma ima fizički deo koji čine savremena oprema, alati, mehanizacija i uređaji dok se virtuelni vrti oko softverske platforme za praćenje stanja useva i svih ostalih dešavanja i parametara na gazdinstvu.
Da u toj Krivaji ništa nije „krivo nasađeno“ govori i to da farma ima mogućnost da preko Evropske svemirske agencije svakih pet dana dobija satelitske informacije o dešavanjima na svom posedu i u okruženju. OVO NIJE NAUČNA FANTASTIKA NITI BUDUĆNOST, VEĆ SADAŠNJOST – na dan otvaranja poručio je direktor Krivaje d.o.o. Ushićenje nije krila ni aktuelna premijerka Srbije koja je istinski zagovornik digitalizacije i uvođenja novih tehnologija u sve segmente života i rada, posebno u obrazovanju, privređivanju i poljoprivredi. Odgovor domaćih poljoprivrednika bio je u stilu GROMOGLASNE TIŠINE. Zvižduka, koliko znam, nije bilo.
Razlog za takvo ponašanje nije teško razumeti, jer sve što je novo, nedovoljno jasno, uvijeno u celofan komplikovanih tehničkih rešenja naprosto plaši naše poljoprivrednike. Hoće temeljna objašnjenja za moguće benefite od takvih novotarija, jer im je motike odavno preko glave, traže prihvatljivu cenu, brzu obuku, a uz sve to strahuju i od podvala. Takvi potezi kod nas su retki i sve inovacije, bez obzira na njihove prednosti, nastoje da se uključe u praktičnu primenu brzo, nervozno, odnosno takozvanim „blic krigom“. Digitalna farma je ozbiljno zakoračila u srpsku poljoprivredu i realna su očekivanja da će ovaj pelcer vrlo brzo da se primi i raširi. Doduše, ni oprez nije na odmet, jer kod nas i kada se NAOBLAČI, često PADAJU i najsavremeniji elektronski sistemi.
Agrar je kao džuboks – KOLIKO PARA TOLIKO MUZIKE
U jednoj od dopunjenih agrarnih strategija, pored ostalog, stoji da je obaveza nadležnih stručnih institucija i službi bila da se na nivou cele Srbije uradi KARTA sa geografskim, klimatskim i zemljišnim karakteristikama uz preporuku koje biljne kulture na tim područjima daju najbolje prinose. Misli se na voće, povrće i sve ratarske kulture. To mapiranje nije urađeno ni posle deset godina od predloga, što neosporno predstavlja veliku manjkavost i gubljenje dragocenog vremena i profita. Međutim, grad Valjevo je prepoznajući značaj ove okolnosti sam uradio „kartu plodnosti“ na 40.000 hiljada hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta. Karta obuhvata 70 katastarskih opština sa preciznim podacima gde je povoljno gajiti kruške, a gde paradajz i šljive.
Vitezovi oranica NE PRIHVATAJU valjanje u senu
Naravno, razbijen je tabu da maline neće imati isti prinos na zemljištu na padinama Povlena ili Miličinice, odnosno Brankovine ili doline Kolubare. Međutim, i ovaj dobar potez nije mogao da prođe bez određenih ULTIMATUMA i uplitanja lokalnih vlastodržaca i njihovih asistenata. Naime, poručeno je da podjednak pristup SUBVENCIJAMA IZ LOKALNE KASE neće imati oni koji ne budu poštovali preporuke koje stoje u „karti plodnosti“. Dakle, nije dopušten rizik niti šansa da neko ko se uverio da ne greši nastavi sa dosadašnjom praksom. Dovoljna je i ova okolnost pa da jedna dobra INOVACIJA dobije i takozvanu drugu stranu medalje.
Da se ne lažemo, prosečnom srpskom poljoprivredniku nov traktor, kombajn ili savremeni mikser za spravljanje stočne hrane i dalje su veliki izazov i takozvana naučna fantastika. I baš usred takvog ambijenta i potonulosti neko kao u onom čuvenom stripu sa temama iz NOB-a (Narodno oslobodilačke borbe) glasno viknu: „Mirko, pazi (metak) dron“. Ovaj mu istog momenta odgovora: „Hvala, Slavko!“ Zamera nam se što još uvek imamo mali broj DRONOVA uključenih u poljoprivredne logističke poslove.
Stare navike ne vole pravilnike
Da naše oranice, navodno, sa nestrpljenjem čekaju ove bespilotne letilice, ali da nejasni propisi, izostanak šire podrške, malo kvalitetnih informacija, kao i cena drona koja premašuje 2.000 evra, koče ovu stvar. Niko ne spori da dronovi mogu biti od koristi poljoprivrednicima, ali je takođe dobro poznato da se njima ne ore, žanje niti mulja grožđe. Hoću reći, da nisu u prvom ešalonu neophodne opreme, mehanizacije i uređaja i da je čist marketing proizvođača, posrednika i trgovaca koji nastoje da u svakom selu ili šoru bude više ovih LETEĆIH MINIJATURA nego PASA AVLIJANERA. Kao što rekosmo – prvo NOVI TRAKTORI, a DRONOVI neka se pripreme!
Provereno je u praksi da okom kamere ova AGRO LETILICA može brzo i kvalitetno da snimi prostor, farme ili plantaže. Da prikaže površine koje su napale štetočine, biljne bolesti, skakavci, kradljivci, kakva je situacija sa vlagom i drugim parametrima bitnim za biljne kulture. Do nekih boljih vremena usluge ovih letilica trebalo bi da pružaju specijalizovane organizacije, agencije ili licencirani pojedinci. To što pojedine razvijene zemlje imaju DRONOVA kao PLEVE ne govori da su naši poljoprivrednici nezainteresovani za nove tehnologije i inovacije. Nama su još uvek preče NEKE DRUGE LETILICE, ali nije daleko dan kada će na dnevni red doći i mnogo hvaljeni DRONOVI.
Sa neba malo da se ipak spustimo na zemlju i podsetimo da su nove tehnologije i te kako potrebne onima koji su zaduženi da štite poljoprivredne useve od vremenskih i drugih nepogoda. Iako je 15. april dan kada zvanično počinje sezona protivgradne zaštite, nigde nisam nabasao ni na elementarno obaveštenje kako su se oni pripremili, imaju li problema, dovoljno raketa i strelaca i hoće li ove kao i prethodnih sezona za rampama biti vremešni meštani i starice. U razvijenim zemljama na gradonosne oblake jurišaju avionima iz kojih ih zaprašuju raznim agensima, a mi smo praktično do juče pokušavali iste da rasteramo grajom crkvenih zvona. Stručnjaci kažu da će se sve popraviti kada Srbija bude osnovala RAZVOJNU POLJOPRIVREDNU BANKU, jer sredstva iz agrarnog budžeta, kao i ostali vidovi državne finansijske podrške nisu dovoljni za tekuće i investicione potrebe. Samim tim nema dovoljno novca ni za INOVACIJE i NOVA TEHNOLOŠKA REŠENJA U POLJOPRIVREDI. Tek kada se utvrdi šta je ČINJENIČNI SLOJ A ŠTA FIKCIJA, srpski agrar će početi da diše punim plućima.
Izvori informacija: lična dokumentacija, portal AGROMEDIA, Bilten za poljoprivredu i selo SANU.
Komentari