PROBIJANJE ZVUČNOG ZIDA

PROBIJANJE ZVUČNOG ZIDA

Kupovina borbenih aviona „rafala“ od Francuske je u redu. Da li je zbog njih došlo do medijskog rata u regionu pouzdano nebi mogla da odgovori  i vidovita Roska. Naprosto, dnevnopolitička, zaverenička, obojena, hidbridna i druga buncnja nemaju mere niti obzira. Prema bilo kome. Međutim, po mom dubokom ubeđenju pre „rafala“ zvučni zid iznad naše zajednice „probili“ su drugi događaji kao što su nasilničko ponašanje maloletnika, višemesečna suša, ali i razgovor u Ljuboviji na temu rudarenja litijuma na kojem se, pored ostalog čulo, da ta aktivnost neće u bilo kojem obliku ugroziti poljoprivrednu proizvodnju u dolini Jadra i na širem prostoru.

Agromedia kolumna

Slučaj prebijanja na smrt starijeg čoveka od strane dva maloletnika i jednog mlađeg punoletnog lica krajem avgusta na Adi Ciganliji, još jednom je uznemirio javnost. Maloletnici svoje nekontrolisane, čudno motivisane, nevaspitane, nekažnjive i ničim izazvane ubilačke „rafale“ ispaljuju na svoje komšije, nepoznate ljude ili slučajne prolaznike.

Više od istog autora

LUCIFER

Neko će reći pa kakve to veze ima sa poljoprivredom, selom i uopšte agrarom? Ima, jer taj prostor i sektor ekonomije u kojem je direktno i indirektno uključeno oko milon ljudi nije ni izolovan niti otuđen prostor od ostatka zajednice.

Niti je kakav čardak okačen o grane krive kruške. Dovoljno je podsetiti na sela Jabukovac ili Dubonu i Malo Orašje, u kojima su za pedalj starija lica od maloletnika, počinila prave masakre…

ZABRINJAVAJUĆA STATISTIKA

Prema podacima iz izveštaja Vrhovnog javnog tružilaštva o broju maloletnih počinilaca, zbog ubistva, u prošloj godini podneto je 26 krivičnih prijava. Od toga sedam dela kvalifikovano je kao najteži oblici zločina.

Dakle, po ovom krajnje osetljivom i delikatnom problemu poodavno su upaljene lampice na svim „mašinama“ i ko to ne razume, usput još i ignoriše, to nije samo njegov već naša zajednički problem.

Institucije, stručni i savegtodavni timovi koji se bave maloletnicima moraju uozbiljiti svoj rad i ostaviti se priča kako je za sve, primera radi kriva korona ili rat u Ukrajini? Gde su u svemu porodice, roditelji, staratelji, asistenti, naravo, i policija koja samo registruje najteže prekršaje i bavi se statistikom?!

SUŠA ISPOSTAVLJA RAČUNE

Da se vratimo, uslovno rečeno, u brazdu, odnosno među domaće poljoprivrednike. U vrhu njihove zabrinutosti i problema našle su se i posledice dugotrajne suše koje su desetkovale rod  mnogih ratarskih kultura a ponajviše kukuruza i šećerne repe…


Goran Filipović, predsednik „Inicijative za spas poljoprivrede“ nedavno je izjavio da su u poslednje tri godine po drugi put na „nišanu“ suše koja im nanosi ozbiljne probleme u poslovanju i planiranju svake nove setve.

On je kazao da očekuju od drzave i resornog Ministarstva da saopšte određene mere za pomoć, ali kako još uvek nema te vrste najava oni su rešili da navedenu gospodu podsete šta bi za njih bilo najbolje i neka vrsta prioriteta.

Najpre, očekuju da shodno procentu pretrpljene štete dobiju određenu finansijsku pomoć i drugo da utiču na banke kod kojih su zaduženi da im se odloži, za određen period, plaćanje kreditnih rata. Neće imati kažu ništa protiv da država predloži i neke druge olakšice.


Nekolicina mlađih vojvođanskih poljoprivrednika koje je pogodila šuša, otvoreno su poručili, ako ne dobiju određenu pomoć za pretrpljenu štetu biće doveden u pitanje njihov dalji opstanak u tom poslu i biće primorani da traže neki drugi sa manje rizika i više razumevanja države.

I MALINARI NA NOGAMA

Iako je pre više od mesec dana završena berba i otkup malina mnogi proizvođači i dalje nemaju mirnog sna. Po izjavi Milete Pilčevića, predsednika urduženja proizvođča malina Srbije „Vilamet“  sa sedištem u Arilju, malinarima još uvek nije isplaćeno oko 70 odsto od ukupne količine preuzetih plodova.


Proizvođači su dodatno ljuti što je otkupna cena bila jedna od najnižih u proteklih 15 godina  i što u takvoj situaciji, kako su izračunali, trgovci hoće da zarade 150 dinara po kilogramu a proizvođačima šta ostane.

„Apelujemo na državu, otkupljivače i izvoznike da malo dublje i šire sagledaju situaciju u malinarstvu i priteknu u pomoć da ne bi ugasili ovu proizvodnju od koje direktno ili indirektno živi oko 300.000 ljudi“ – poručili su iz Udruženja „Vilamet“ uz poruku da će ubrzo održati sastanak na kojem o budućim koracima zbog neplaćenih malina.  

PALAČINKE I LITIJUM

Kao što je i obećao početkom septembra predsednik države svoj kabinet je iz Beograda preselio u Podrinje, tačnije u Loznicu, kako bi u najdirektijem kontaktu objsnio građanima da neće biti opasnosti po vodu, zemljište i vazduh. Da neće biti nikakvog rudarenja bez čvrstih garancija, struke i investitora, odnosno kopanije „Rio Tinto“ o poštovanju najviših tešnoloških i ekoloških standarda…

Skoro sve redakcije poslale su svoje izveštače u Loznicu, da prate ovaj atipičan susret jednog predsednika sa građanima, jer primeri iz sveta govore da je većina predsenika najčvršćom lepkom vezana za svoje kabinete i fotelje i da su njihovi kontakti sa pukom najčešče virtuelne prirode.

Kako u prvih nekoliko dana nije bilo razgovora sa građanima iz Loznice i okoline, meidji da bi javili nešto redakcijama, uhvatili su se trenutka kada je predsednik pripremo i poslužio palačinke starešinama i vojnicima u tamošnjoj kasari gde je smešten.

Taj pristojni i krajnje neposredni gest predstavljen je kao svojevrsni performans sa nekakvim skrivenim i sličnim ambicijama. Ovo kažem , ne samo zbog toga što volim palačinke, već što su te predsednikove „uhode“ mogle da pođu do Gonjih Nedeljica i okolnih sela i zaseoka i da vide kako meštani žive, šta rade i čuju njihova razmišljanja na zbunjujuče priče o kopanju litijuma.

SUBOTA U LJUBOVIJI

Čulo se na tom skupu, odnosno razgovou predstavnika „Rio Tinta“ i meštana gde je predsednik države imao ulogu moderatora, puno podataka, objašnjenja i drugih pojedinosti o kojima se u predhodnom periodu samo nagađalo i iz nekakvih ličnih vizura govorilo.

Izvršni direktor „Rio Tinta“ Jakob Stausholm, glavni zastupnik kompanije Marijanti Babić i inženjer kompanije Jovan Milićević, objasnili su da rudnik neće ugroziti niti uticati na pliće i dublje podzemne vode pa samim tim ni na okolne vodotokove.

Da će upotreba sumporne kiseline u procesu rada biti pod najstrožom kontrolom i bez mogućnosti na napravi bilo kakvo zagađenje. Naglašeno je da priče o arsenu i nekim oblicima teških metala i radijacije su neutemeljene i proizvodnje…

Što se tiče deponovanja otpada naglašeno je da je u koncepciju tog sadržaja došlo do boljeg rešenja i umesto takozvane tečne varijante biće primenjivana čvrsta.Za taj otpad rečeno je da će moći da se koristi kao materijal u izgradnji puteva i građevinskoj industiju…

Kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja, što je mnoge okupljene posebno interesovalo, data je uveravanje od strane investitora da će, kako pored rudnika tako i deponije za odlaganje otpada, moći da se organizuju, i to bezbedno, biljna i svi drugi oblici proizvodnje hrane…

Kako se čulo od predsednika države još najmanje 22 meseca će se voditi rasprava na ovu temu uz izradu dodatne tri studije o svim aspektima rudnika i njegovog uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Kao ključne momente u daljen koncipiranju ovog posle rečeno je da će se tražiti od investitora da uloži mnogo veća, od planiranih, sredstava kako bi se u budućem rudniku koristila najsavremenija tehnologija i najviši standardi za zaštitu…

Da li je ovo početak „probijanja“ zvučnog zida za rudarenje litijuma ili samo jedna od epizoda u slaganju kockica za „posao veka“ostaje da se vidi? U međuvremenu, poješće se još puno palačinki, bez obzira, ko ih pripremao i posluživao!!!

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica