Teško ću zaboraviti kada sam svojevremeno pošao u posetu jednom domaćem proizvođaču povrća. Njegovi ukućani uputili su me na najveći u grupi plastenika gde je obavljao redovne poslove. Nisam dugo čekao kada se na izlazu pojavio čovek sličan vanzemaljcu. Pre svega zbog gas-maske na glavi koja služi za zaštitu od bojnih otrova a koju je, najverovatnije, pre našeg susreta zaboravio da skine. Vredni povrtar nije zbog toga pokazivao nikakve znakove iznenađenosti i zbunjenosti iako smo i ja i on dobro znali da nije izašao sa kakvog maskenbala, već iz prostora u kojem se proizvodi hrana. Gaji povrće.
Od tog dogoađaja prošlo je više od 15 godina a naši kontrolori zaduženi za bezbednost poljoprivrednih proizvoda, odnosno hrane, tek juče, su se setili da to pitanje i temu nešto glasnije eksponiraju. Misle da je sve rečeno u propisima i zakonima koji su štampani za tu oblast i da će svima na koje se odnosi „klecati“ kolena na samu pomisamo o kršenju istih.
Više od istog autora
VEŽI GAZDINSTVO GDE TI KOMORA KAŽE
20/10/2024
KOŽNI MANTILI
10/10/2024
Tek posle desetina vraćanja poljoprivrednih proizvoda sa granica zemalja Evropske unije, koje je „ocinkario“ Sistem za brzo uzbunjivanje na nebezbednu hranu (RASFF) dolazilo je do određenih komešanja. Bolje reći reakcija. Bilo je to u stilu upozorenja poljoiprivrednika da vode računa koje biljne preparate koriste, ali i kritika medija da od „muve ne prave medveda“…
KOROV NA SVE STRANE
Činjenica je da je jedan od velikih problema poljoprivrede pojava korovskih biljaka i neprestana borba sa njima. Međutim, kako su protiv istih najefikasniji hemijski preparati i sredstva to je dovelo da u njihovoj nabavci, prometu i upotrebi takođe bude veliki korov. Da je nmogo toga van kontrole što je potvrđeno upravo prilikom vraćanja sa granica velikog broja kontigenata sa poljoprivrednim proizvodima.
Najčešći razlozi za spuštanje rampi bilo je otkrivanje nedozvoljenog, odnosno povećanog prisustva nekog od pesticida, herbicida, insekticida ili njima sličnih preparata u voću i provrću namanjenom za naše najveće izvozno tržište. U pojedinim slučajevima otkrivani su tragovi preparata koji su bili zabranjeni još pre nekoliko godina.
Doduše, kod nas je još uvek aktivno takozvano „crno“ tržište zaštitnih, odnosno hemijskih preparata, jer osiromašani poljoprivrednici na taj način ih kupuju oslanjajući se na nejasne deklaracije i preporuke drugih paora koji su ih koristili. Taj „ringišpil“se dugo okreće a sve strane od proizvođača, Uprave za zaštitu bilja do Ministarstva za poljoprivredu povremeno urade nešto, ali ne toliko da bi stanje promenili.
GDE SU INSPEKCIJE?
Ispod njihovog radara, kada je u pitanju bezbednost poljoprivrednih proizvoda, mnogo toga prolazi i retko kada se vidi. Za taj institut koji je poodavno izgubio svaki autoritet bitan je samo PIB, tačnije da je gazdinstvo, poljoprivredna apoteka ili neki drugi subjekt registrovan i da plaća određene obaveze državi, dok sve ostalo „može da prođe“.
Zbog takvog gledanja kroz prste dolazi do brukanja naših proizvođača voća i povrća, koje na sreću, i dalje ima veliko interesovanje i tražnju na svim tržištima EU. Zbog takvih neprijatnih situacija ne treba da crvene samo proizvođači, već mnogo više kontrolori i izvoznici koji mnogo bolje znaju kolika se važnost, tamo gde najviše prodajemo i izvozimo poljoprivredne proizviode, pridaje bezbednosti i kvalitetu hrane.
Pored sistema (RASFF) bukvalno ništa ne može prođe, ali i sve uticajnija evropska uruženja potrošača na najmanju sumnju traže dodatne konterole i provere.
MINISTARSTVO UDARA ŠAKOM O STO
Pre nego što se krene u najavljenu dopunu propisa pre svega Zakona o bezbednosti hrane i Zakona o službenim kontrolama po nalogu Ministarstva poljoprivrede Uprava za zaštitu bilja pojačaće redovni nadzor u prometu svežeg voća i povrća ne samo na prodajnim punktovima, već i tamo gde se ono priprema za izvoz. U takozvanom predizvoznom postupku gde je do sada provereno 450 uzoraka.
Iz resornog Ministarstva upozorili su poljoprivrednike i izvoznike da će svako korišćenje ili promet preparata za zaštitu bilja koji su zabranjeni biti sankcionisani. Kako je onda bilo do sada bolje da ne nagađamo!?
Novina je što se pored dopune pomenuta dva zakona razmatra mogućnost da se u njihov okvir svrstaju i „prevare u vezi sa hranom“. Inače, prevare su dosadašnjim propisima bile ignorisane i niko zbog njih nije pozivan na bilo kakvu odgovornost i sankcionisanje. Procene su da su prevare, često, pogubnije od švercovane i neproverene hemije. One pored džepa i stomaka udaraju i na emocije svakog čoveka!
Na takav propust Ministarstvo je početkom godine obavešteno od strane Državne revizorske institucije (DRI) posle nekoliko skandaloznih obmana potrošača sa: medom, sirom, sokovima, rakijom, crnim hlebom i još jednim brojem proizvoda iz sektora agrara. Posebno zabrinjavajući podaci su bili posle kontrole meda gde je od 25 uzoraka uzetih iz najprometnijih marketa i dućana 20 bilo falsifikat.
Dobro je što je po vom pitanju resorno Ministarstvo, konačno, udarilo šakom o sto uz upozorenje da je država izdvojila značajna sredstva za izgradnju, otvaranje i opremanje referentne nacionalne laboratorija koja nije u potpunosti iskorišćenja za provere bezbednosti hrane.
Umišljenost da je sve naše najbolje „pije“ vodu tek kada to pokažu i kontrole referentnih laboratorija.
PROVETRAVANJE
Bezbedna hrana i njena logistika su kao dobra vakcina. Štiti zdravlje nacije. Podiže ugled poljoprivrede, ali i doprinosi dobrim prihodima. Bez obzira na sva najavljena mala ili velika „spremanja“ i kadrovska provetravanja, kako u vladi, ministarstvima i lokalnim samoupravama, po ovom pitanju ne može biti ni improvizacije niti kompromisa.
Zdrava i bezbedna hrana, na tome treba insistirati, treba da bude kostanta i da se kreće jasnom i strogo nadgledanom linijom. Od čega smo još uvek u raskoraku. Ili kao što je govorila svetska modna ikona Koko Šanel: “Nemojte gubiti vreme udaranjem u zid u nadi da ćete ga pretvoriti u vrata“. O tome treba da razmisle svi. KRAJNJE JE VREME!!!
…
Komentari