Godina koju smo priželjkivali da što pre zakorači u naše živote i ispravi greške i grehe predhodne, nije mogla lošije da počne. Ponovo ubistva od kojih je ono na Cetinju u kojem je smrtno stradalo 12 osoba među kojima i dvoje dece, potreslo ceo region. I ovog puta takozvani političari opšte prakse i nadri analitičari iznoslili su svoje teorije o tim užasnim događajima što nas je podsetilo na priču i slične događaje od predhodne godine. Naprosto, na jednoj strani traži se odgovornost na drugoj kritikuje policija i izostanak mera prevencije od stane zarobljenih institucija, dok tek poneki glas iz struke, podseti da smo uništavanjem ključnih sistema vrednosti i usvajanjem rijaliti modela ponašanja, razmišljanja i življenja krenuli stranputicom koja vodi u svakorazne nevolje.
U svemu tome pridodao bih i okolnost da svi oni koji su i za santimetar „veći“ od proseka posmatrani su sa podozrenjem i bez bilo kakvog uvažavanja. Eto razloga za kaljave cipele, obraz i ostale moralne uzuse.
Možda vas zanima
NIJE BUKA, NEGO BRUKA
30/11/2024
BEZBEDNOST ILI GLAD?!
20/11/2024
TRPNO STANJE
20/12/2024
Ipak, novu 2025. godinu valjalo bi početi sa određenim agrotemama. Ima ih toliko da često prave zabunu koja je prioritetnija i aktuelnija u odnosu na ostale. Naprosto, bilo bi nekorektno izostaviti i proteste poljoprivrednika čiji niz nikako da se prekine.
TANJIRANJE U CENTRU BOGATIĆA
Zbog blokade puta kod Badovinovaca, odosno na deonici prema Pavlovića mostu od 29. decembra prošle godine, nekoliko dana januara ove, poljoprivrednici iz sastava udruženja „Naša mleko-Mačva“ ponovo su upalili traktore i odlaze u centar Bogatića.
Tu se nalazi i zgrada policijske stanice u kojoj se saslušava više poljoprivrednika kojima su pisane prijave na račun okolnosti iz Badovinaca, kada su paore da se raziđu „ubeđivali“ pripadnici policije i žandarmerije.
Tom prilikom „neposlušnim“ učesnicima kraće blokade puta pisano je da su vršili opasne radnje i to sa opasnim sredstvima. Dakle, kako primeti poljoprivrednik Slobodan Brkić, za opasna sredstva proglašeni su traktori. Ta vrsta negativnog hiperbolisanja osnovne poljoprivredne mašine je uvredljiva i na neki način oslikava odnos administracije prema domaćim proizvođačima hrane.
Sa pomenutim protestom želeli su da daju podršku svojim kolegema kojima je zaprećeno prektršajnim pa i krivičnim prijavama, ali i da ukažu na zahteve koji su doveli do svih njihovih protesta.
Naime, zbog neispunjenih obećanja od strane Vlade i resornog Ministarstva oni traže da se svi njihovi čelni ljudi plus predsednik Odbora za poljoprivredu u Narodnoj Skupštini razreše funkcija, odnosno podnesu ostavke. Iako tako nešto mnogima zvuči naivno poljoprivrednici iz dela Mačve, ali i još nekoliko okruga ocenjuju da će u tom zahtevu biti istrajni i uporni…
Činjenica je da su poljoprivrednici zbog prirode svog posla, odnosno oklonosti koje ga prate sve više primorani da zalaze i u političke vode, jer je politika bukvalno svuda prisutna, pitanje je koliko ih to ometa u njihovoj osnovnoj delatnosti? Ako i u 2025. godini budu morali da pale traktore na asfaltu, bilo to i polovično manje nego na njivama, njihovi bilansi biće sve lošiji.
To znači da resorno Ministarstvo za poljoprivredu kao i cela „plemenska“ zajednica njihove logistike mora da se prilagodi primarnim proizvođačima i prestane sa svim oblicima obmane i praznih obećanja. Koliko sam razumeo poljoprivrednike oni traže da imaju valjan odgovor na svako njihovo pitanje.
OKRETANJE LISTA
Pri kraju svake stare, može se čuti, kako će u novoj godini sve krenuti brže i bolje. Da će se, kako jedna izreka kaže, okrenuti novi list radne i životne knjige. Taj list kada je u pitanju strateško, odnosno dugoročno planiranje u agraru, odavno je trebao da bude okrenut. Bez takvog kompasa teško je sprečiti lutanje, nezadovoljstva, proteste uz gubljenje vremena i novca.
Doduše, na jednoj od prošlogodišnjih „prenapregnutih“ sednica Narodne Skupštine, čulo se da je već formiran tim za pisanje Nacionalne strategije razvoja domaće poljoprivrede, odnosno agrara. Govorilo se o nekim konkretnim imenima uz uveravanje da je za taj posao obezbeđen novac.
Međutim, takvih početaka bilo je više u proteklih nekoliko decenija, ali od koričenja agrarne strategije nije bilo ništa. Slažem se da je pisanje takvog dokumenta složen i stručan posao, ali s obzirom na broj fakulteta, instituta, stručnih službi i dva Ministarstva iz tog sektora, tako nešto, trebala bi da bude, pesma. Mislim lak i uspešan zadatak!?
ZAVIRITI I U TUĐE DVORIŠTE
Ako pak nema raspoloženih „pisaca“ kod nas, ima u komšiluku ili negde dalje. Ova poštapalica koju uspešno koriste ugostitelji i trgovci mogla bi i da se upotrebi u sektoru agrara. To nije ni master niti doktorski rad da bi se strepelo od plagiranja, već korištenje iskustava, modela, organizacije i proverenih praksi onih regiona i država koje su u poljoprivredi dotakli i same zvezde.
Upravo pri kraju prošle godine za povećim stolom seli su ministri i prateća svita 27 zemalja Evropske unije da razmotre a potom i sačine zaključke o Zajedničkoj poljoprivrednoj politici i to za period posle 2027. godine.
Time su dobro razumeli i shvatili da prehrambena sigurnost mora na vreme i unapred da se planira, jer samo na taj način je moguće izbeći brojne nepredvidive okolnosti koje vrebaju, kako na regionalnim tako i svetskim okvrima.
S obzirom da se nalazimo na istom kontinentu i da nam je Evropska unija najveće izvozno tržište poljoprivrednih proizvoda, to znači da je većina njihovih planova i strategija primenljiva i u našem agraru.
SAMO ZADOVOLJAN FARMER JE USPEŠAN
U zaključcima o Zajedničkoj poljoprivrednoj politici, pored ostalog, navodi se da će inovacije u ovoj oblasti biti od velikog značaja za njenu održivost. Na visokom mestu postavljena je konkurentnost i otpornost proizvodnje u okolnostima sve češćih oscilacija i kriza kojima je izložena proizvodnja hrane.
Poseban akcenat stavljen je na klimatske promene i potrebu za iznalaženjem što efikasnijih odgovora i sadržaja prilagođavanja na sve agresivnije vremenske nepogode. Efikasne mere biće, prema predviđenim zaključcima, preduzimane na planu suzbijanja širenja zaraznih bolesti kod životinja kao i protiv biljnih štetočina.
Ipak, u centru navedenih zaključaka stavljen je čovek, odnosno poljoprivredni proizvođač. Kako je poručeno neće se štetedi novac za podršku svih oblika gazdinstava i pojedinačnih farmera kao i prerađivača i drugih učesnika iz lanca, odnosno industrije proizvodnje hrane. Naprosto, procenjeno je da samo zadovoljni farmeri mogu uspešno da realizuju poslovne planove i sve druge izazove koji prate ovu delatnost…
Uz pokazanu zabrinutpost za negativan trend kada je u pitanju porast starosti farmera planirana je znatno veća podrška mladim poljoprivrednim proizvođačima kao i svim koji su uključuju u ovu proizvodnju. Brojne podrške i olakšice predviđene su i za žene koje se već bave poljoprivredom…
U nameri stvaranja bolje harmonizacije na relaciji sa resornom i državnom administracijom predviđeno je pojednostavljenje, odnosno skraćivanje svih procedura vezanih za ostvarivanje prava i obaveze registrovanih poljoprivrednih proizvođača…
Dakle, ovo je samo mali deo iz seta zaključaka o Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU, pa stoga ne bi bilo loše pogledati preko „tarabe“ i prisvojiti ono što je primenljivo u našoj praksi. To nije ni greh niti sramota. Niko zbog toga neće puštati sa lanca pse tragače, tim pre što je u pitanju dugoročno obezbeđivanje prehrambene sigurnosti. HRANE!!!
…
Komentari