SRBIJA JE ODAHNULA. Posle 17 dana obimne policijske potrage na rukama Ninoslava Jovanovića (47) višestrukog povratnika i silovatelja iz sela Malče, škljocnule su „lisice“. On se osnovano sumnjiči da je 20. decembra prošle godine na prevaru oteo dvanaestogodišnju učenicu Moniku Karimanović iz niškog sela Suvi Do sa kojom se skrivao, uz veliki strah da može počiniti najgore, sve do 29. decembra kada je otkriven u praznoj kući u selu Pasjača odakle je preuzeta maloletna devojčica. Dosta slučajno, ali i srećno. Napasnik poznat pod nadimkom „Malčanski berberin“ uspeo je tom prilikom da umakne policiji sve do „poslednjeg čina“ koji se 5. januara u popodnevnim časovima odigrao na seoskom groblju u Malči. Bez opiranja sa unezverenim pogledom i jadnim izgledom konačno se našao iza rešetaka.

Dobro je što potera nije produžena, jer su posle desetog dana počeli da se množe komentari po društvenim mrežama kao i od strane pojedinih političkih grupacija u stilu da „odugovlačenje otkrivanja i hapšenja Jovanovića NEKOME ODGOVARA. Da u uspešnoj igri skrivanja ima podršku „jataka“ ili nekog trećeg“. Sve to začinjeno sa rijaliti sadržajima u čemu su prednjačili raspojasani tabloidi stvoren je utisak  da pomenuta BARABA ima karakteristike „nadčoveka“. Bez namere da se osvrćem na rad policije, žandarmerije, drugih specijalnih jedinica i naravno lovaca i dobrovoljava, nesumnjivi razlog za dugu potragu bio je IZUZETNO VELIKI BOJ PRAZNIH, NAPUŠTENIH I ZAMANDALJENIH KUĆA I VIKENDICA NA TERENIMA GDE SE PRETPOSTAVLJALO DA SE BEGUNAC SKRIVA.

Možda vas zanima

Sve nas je manje, recituju statističari

Kolumne

30/07/2020

Suzavac se razišao, paori na stepeništu

Kolumne

19/07/2020

Varljivo leto dvehiljadedvadeseto

Kolumne

10/07/2020

Praktično u stotinak sela na području Niša, Knjaževca,Surdulice i Niške Banje svaka peta kuća je bila prazna.Vlasnici su se nalazili u najbližim gradovima, inostranstvu ili nekim drugim prebivalištima. Za čoveka profila Ninoslava Jovanovića koji je istovremeno rođen u tom kraju  to je bila značajna prednost u odnosu na poteru. U kućama gde je bilo ljudi ili onih koji su tih dana navraćali da provere brave na kapijama i ulaznim vrtima, oni su bili od dragocene pomoći policiji. Skoro ključne. Ova dramatična i napeta situacija ipak je dobro okončana tako da je žrtva ponovo u zagrljaju roditelja, a napasnik u zatvoru uz čekanje suđenja.

Nekako u isto vreme kada je napasnik konačno uhapšen gromoglasno se začula informacija: DA SRBIJU NE SME DA SNAĐE USUD PUSTE ZEMLJE. Pomislio sam izborna je godina i da takvim parolama ima mesta u širokom agitacionom repertoaru. Međutim, brzo sam doznao da je to direktno izgovoreno od strane Milana Krkobabića, ministra za regonalni razvoj i čoveka koji je na čelu tima za obnovu srpskog zadrugarstva. Na taj način je, verujem, želeo da iskaze lično i opšte zadovoljstvo što je akcija „500 zadruga u 500 sela“ premšila sva očekivanja gde je za tri godine broj novoosnovanih i obnovljenih zadruga iznad brojke od 600. I pored tog nespornog rezultata on je, najverovatnije, pratio i poteru za „Malčanskim berberinom“ i uočio AKVARELE PUNE SIVILA I PRAZNINE na području istočne i jugozapadne Srbije.

Ne samo Krkobabić, već i oni koji traže njegovu „kožu na šiljak“ takođe bi trebali da se zabrinu za pomenutu pustoš koja je zahvatila srpska sela.Tom neveselom korpusu pridodata su i ona koja su se našla na stazi potere za „Malčanskim berberinom“ upravo od Malče, Pasjače, Podvisa, Glovca, Orešca, Mirkovca i mnogih drugih koja nisu mogla da sakriju svoju muku i sivilo. Zamandaljena vrata, upokojene poljoprivredne alatke, polusrušene staje, zapušteni voćnjaci i okućnice kao i brojne kuće čiji pragovi su zarasli u korov govorili su da u njima niko ne živi. I to poodavno. Statističari kažu da je od 4.029 seoskih naselja u Srbiji čak 1.200 u kojima živi između 50 i najviše 100 meštana pred ozbiljnom pretnjom od gašenja i nestajanja. ZABRINJAVA ŠTO SE IZA IDILIČNIH KULISA DOMAĆIH  SELA SVE ČEŠĆE DOGAĐAJU PRAVE DRAME I VRLO NEPRIJATNE PREDSTAVE KAO ŠTO SU UBISTVA, OTMICE I TEŠKE PLJAČKE. POSLE KRVAVOG JABUKOVCA U OPŠTINI NEGOTIN, U KOJEM JE KRAJEM AVGUSTA PROŠLE GODINE BUKVALNO NA KUĆNOM PRAGU UBIJENO ČETVORO MEŠTANA, BIO SAM UBEĐEN DA ĆE NOVE NEVOLJE U ŠIROKOM KRUGU ZAOBILAZITI, NE SAMO TAJ KRAJ,VEĆ I SVA OSTALA NAŠA SELA. NAŽALOAT, U TOJ PROCENI SAM SE PREVARIO.

Predstavnici struke kažu da ovo nije pejzaž karakterističan samo za sela iz takozvanih rubnih područja, onih iza sedam brda i gora, već da se  slični prizori mogu videti i na drugim delovima ruralnog prostora. Naprosto, to je posledica izopštavanja, ugnjetavanja i ponižavanja sela od Drugog svetskog rata pa sve do današnjih dana. Oni kao razloge ovom problemu ne isključuju ni nepovoljni demografski bilans, ostarelo selo, odlazak na rad u inostranstvo, druge migracije kao i stalnu neizvesnost i nesigurnost u poljoprivrenoj proizvodnji. Prošle godine osnovani Nacionalni tim za njihov spas koji je uključio sve one koji mogu da u tom pravcu bace POJAS ZA SPASAVANJE od države, dva Ministarstva, Akademije nauka do crkve, uvažavaju ali i cene da selo može da spasi samo BOGATA POLJOPRIVREDA, MOTIVISANOST PROFITOM KAO I STVARANJE USLOVA  ZA NORMALAN ŽIVOT I RAD U TOJ SREDINI. DRUGIM REČIMA NASELJAVANJE SA MLADIM LJUDIMA SPREMNIM DA UVODE U POSAO NOVE TEHNOLOGIJE, ZNANJA I TRENDOVE. U onim selima ge ne postoje takve pretpostavke i uslovi, otvoreno poručuju, ONA I TREBA DA NESTANU. Smatraju da nije u pitanju nikakav radikalizam, već realno, funkcionalno i održivo određenje prema tom KRAJOLIKU SRPSKOG AGRARA.

REČI PUSTOŠ I NESTAJANJE, PO MOM DUBOKOM UBEĐENJU, TREBALE BI DA SE NAĐU U GRUPI ONIH KOJE NIKOG NE OSTAVLJAJU RAVNODUŠNIM. U KONKRETNOJ SITUACIJI SA TERENA, STIČE SE UTISAK, DA TAMO NITI KO KOGA VODI NITI ZAVODI. STANJE JE SIČNO ONOM NA SLICI EDVARDA MUNKA „KRIK“. JA IPAK VERUJEM U SPAS SRPSKOG SELA!