Foto: Budimir Budo Novović

Iza dobrih vesti u domaćem agraru često se kriju svakorazna iznenađenja, nečinjenja, odugovlačenja, neznanje, nečije loše namere, korupcija i slični marifetluci. Naš mudri narod bi jednostavno rekao: nečija „svinjarija“. Sticajem okolnosti upravo ovih dana iz Brisela, odnosno tamošnje Evropske komisije zadužene za agrar stigla je informacija da bi početkom naredne godine iz Srbije mogao ponovo da počne izvoz svinjskog mesa i prerađevina od istog u zemlje Evropske unije.

Neko će reći pa kakva je to „svinjarija“? Šta je tu loše? Da se tako nešto ne događa posle skoro 30 godina apstiniranja svako isčuđavanje bilo bi neprimereno. Posebna je priča koliko je za to vreme zatvoreno farmi, onih koji su na tom poslu bankrotirali, odnosno izgubljeno novca.

Pelcovanje na lošem glasu

Svi se prave da znaju razlog gde smo omanuli, ali pored proizvođača, radnika i stručnjaka iz resornih službi ostali su najčešće nagađali. Retko se to „provlačilo“ i kroz medije, jer je moglo da šteti nečijem ugledu, bolje reći, rejtingu. Naime, izvoz svinja kao i proizvoda od te vrste mesa, bio je zabranjen zbog vakcinisanja protiv klasične kuge svinja (KKS) što prema standardima EU o bezbednosti hrane nije dozvoljeno.

MOŽDA VAS ZANIMA

Jesen sebičnosti i drugih ludaja

Kolumne

30/09/2021

Traktorista kao pokretna meta

Kolumne

20/09/2021

Dostojni i nepristojni

Kolumne

10/09/2021

Vakcinacija, odnosno pojava (KKS) je posledica loše ili često nikako primenjivanih biosigurnosnih mera. Zapravo, u agraru koji je delio ekonomsku sudbinu države bilo je iluzorno očekivati da se svinje tove u nekakvim „Hajatima“ i sličnom konforu. Nažalost, u jednom periodu nas je zahvatilo ludilo o „organskoj“ svinjetini koja se odvijala pod motom :“što glibavije, to zdravije“.To je virus (KKS) dobro iskoristio i doveo domaće svinjarstvo u velike probleme.

Ko je u minule tri decenije „krkao“ vakcinisanu krmetinu to je malo koga zanimalo. Nije bilo ni elementarnog obaveštenja potrošačima o čemu se radi, već je sve „pokrivano“ cenama polutki i druge mesne galanterije. Određena količina svinjetine se izvozila tamo gde je moglo, nešto je odlazilo u prerađevine dok je najveći deo nuđen na našem tržištu u veleprodaji i maloprodaji.

Vakcinisano svinjsko meso, kaže struka, nije opasno po zdravlje niti gubi neka od svojih najbitnijih svojstava.To što se zemlje „trulog“ zapada i njihova snažna udruženja potrošača ne slažu sa tim to je njihov „problem“?! Doduše, ispalo je da je mnogo više naš!

Takozvani dan „D“ za izvoz svinjetine najavljen je za februar naredne godine kada u Briselu stručnjaci Evropske komisije treba da obave finalnu kontrolu. Mnogo toga ukazuje da će sve biti u redu i da će bukvalno sutradan biti podignuta rampa za izvoz srpske svinjetine. Naprosto, poslednji prijavljeni slučaj (KKS) bio je još davne 2010. godine.

Predizborna radost

Ovoj dobroj vesti više od mnogih farmera radovao se aktuelni ministar poljoprivrede predstavljajući pomenuti događaj kao svojevrsnu „pobedu“ i uspeh njegovog kabineta, odnosno resornog ministarstva. Apsolutno ga razumem, jer predizborna kampanja je u punom zamahu dok istovremeno poljoprivreda preferira da ostvari jedan od najvećih udela u BDP-u. Možda istorijski?

Ministar je gostujući na RTS govorio da ubuduće na probirljivo tržište EU neće ići samo krmenadle, bifteci i polutke, već i iznutrice i drugi delovi. U nekim dalekim zemljama kao što je Vijetnam, čulo se, posebno su zainteresovani za repove, uši i papke od naših svinja. Slikovitije bi se reklo:“ala nas je poteralo“.

Izostale kontrole

U pomenutom raspoloženju o ponovnom pokretanju izvoza, bolje reći njegovom isčekivanju, niko da kaže ni reč o brojnim drugim „repovima“ koji su pratili pomenutu okolnost. Na primer: zbog čega je vakcinacija protiv (KKS) trajala u kontinuitetu punih 15 godina, odnosno sa prekidima skoto tri decenije? Naprosto, ispada da smo imali više svinja nego najveći evropski, pa i svetski, proizvođači ovog mesa. Statistika kaže da u Srbiji svinje ima oko 320.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.

Nadasve, koliko je ta, bez sumnje značajna zdravstveno-preventivna akcija, koštala državni budžet? Da li je sve bilo transparentno i koliko se novca „zalepilo“ za džepove pojedinaca ili njihovih firmi? Zbog čega niko pre godinu dana nije reagovao na pisanje pojedinih medija da je „špricanje“ svinja koštalo mnogo više od planirane sume. Navođeni su milioni evra?

Koliko nas je koštala zabrana transporta svinja putevima preko zemalja članica EU što je takođe bila propratna mera uz obustavu izvoza? Naime, ključne luke i transportna logistika za izvoz mesa na druga tržišta upravo se nalaze na područjima zemalja EU.

Grlom u jagode

Niko ne govori o konkurentnosti i održivosti izvoza posle podizanja rampe. Koliko smo u vremenu zabrane izvoza bili motivisani za ulaganja u sadržaje unapređenja svinjarske industrije? Kako da naši proizvođači sačuvaju minimalnu dobit pored, primera radi, snažnih „servi“ nemačkog „Tenisa“, odnosno lidera u ovoj proizvodnji kao što su: Danska, Holandija, Belgija pa i neke Skandinavske zemlje?

Na sto treba izneti i podatke da Srbija uz sve izvozne ambicije i dalje uvozi značajne količine ovog mesa i to upravo sa tržišta EU. Samo u ovoj godini za tu kupovinu potrošeno je oko 150 miliona evra. I još nešto: naša zvanična godišnja produkcija je 3,5 miliona svinja, sa onima u sivoj zoni i cela četiri miliona. Na drugoj strani, tržište EU gde treba ponovo da spustimo sidro trenutno ima višak oko 50 miliona svinja. Dakle, mnogo toga govori da će naše svinje na najznačajnije tržište krenuti, kako to kaže ona narodna mudrost:“grlom u jagode“?!

Kraj epskoj vakcinaciji polutki

Ipak, od dobrih vesti se ne treba plašiti. Ova koja je stigla iz Brisela, bez obzira na njeno predugo kašnjenje ohrabruje i govori da svaka upornost i verovanje u uspeh dovode do cilja. Povlačenja za rep i uši, u svakom poslu a posebno agraru, samo su jedno od upozorenja na opreznost. To je i sugestija za određene kontrole, svođenja računa i provere, jer u konkretnom slučaju svinje će konačno otići na tržište EU, ali šta da radimo sa „repovima“?

Jer, mnogo toga ukazuje, da je maratonska, ili kako neko dobro primeti „epska“ vakcinacija protiv (KKS) imala svoje heroje, ali i antivaksere i one koji su se u taj posao preko reda gurali i „ugrađivali“. Debelo!