U ovoj kolumni neću napisati ni slovo o otkupnim cenama iako su zbog njih pre neki dan malinari, umalo, stupili u štrajk glađiu. Privremeni kompromis je nađen, ali vodenički kamen sa leđa domaćih poljoprivredika se i dalje ne pomera. Nekako bi i njega nosili da ih ne pritiskaju i brojne druge nevolje, ucene i poniženja. Jedno od njih je i ono koje im precrtava, posebno kada dođu u stare dane, dostojanstvo i elementarnu egzistenciju. Zamislite penzionisanog, do juče uzornog poljoprivrednika, koji pognute glave odlazi na narodni kazan, jer ako skrene u dućan po namirnice neće imati za lekove. Bila bi tragikomična situacija da u nekoj fazi raspoloženja ili zaborava svrati u lokalnu kafanu i „vikne“ turu za prijatelje, komšije i druge goste. Uz sve popuste vlasnika morao bi najmanje tri meseca da pere suđe i prosipa piksle u njegovom bircuzu što je, složićete se, bolje od sudskog poravnanja ili kucanja na vrata od strane „službenika“ za prinudnu naplatu duga.

Iako živimo u vremenu kojeg smo tek delimično svesni u ovom slučaju JASNO ću vam reći da povlačim nit sa klupka koje se zove PENZIJE POLJOPRIVREDNIKA. Nedavno je Vojvođanski istraživačno-analitički centar(VOICE) došao do podataka da najniže penzije u državi imaju upravo poljoprivrednici. Porodnična penzija je nešto preko 8.000 a prosečna redovna 12.000 dinara. U odnosu na potrošačku korpu one su nevidljive i višestruko manje. Praktično svaka kafanska napojnica, odnosno bakšiš nekog zadriglog direktora, predstavnika takozvanih „jagnjećih brigada“ ali i trećerazrednog političara veća je od CRKAVICE koju prima preko 200.000 poljoprivrednika. Tužno i ubogo.

Možda vas zanima

Sve nas je manje, recituju statističari

Kolumne

30/07/2020

Suzavac se razišao, paori na stepeništu

Kolumne

19/07/2020

Varljivo leto dvehiljadedvadeseto

Kolumne

10/07/2020

Kao jedan od razloga, kojih svaka vlast ima u fioci ili rukavima, za pomenutu situaciju navode se DUGOVANJA poljoprivrednika državnom PIO fondu koja iznose neverovatnih 160 milijardi dinara .Od te PLANINE novca 70 milijardi je glavnica duga a ostatak čini kamata. Ove brojke prati i navodno saznanje da je 95 odsto ukupnog duga nenaplativo. Nedostaje objašnjenje zbog čega nenaplativo, jer ako su napunili „bisage“ i otišli da žive na neka od egzotičnih ostrva sretan im put, ali isto tako ako ima saznanja da nisu u stanju da plaćaju ni najnižu stopu doprinosa ili da su pomrli, odnosno izbrisani sa spiska živih pristojno bi bilo i to reći. Imam utisak da se takvi detalji kriju bolje reći da NISU ZGODNI za javnost, ali isto tako nije daleko od istine da ta okolnost nikoga ne zanima.

Zbog čega su domaći polojoprivrednici, kada im je potrebna najveća pomoć i raumevanje države, marginalizovani i izopšteni. U više od polovine mojih kolumni nezaobilazno sam PROVLAČIO da su poljoprivrednici dugo vremena bez jasnog statusa kako društvenog tako i socijalnog i da, kojim slučajem većina njih, nema registrovana domaćinstva niko ih nebi razlikovao od sezonaca a neretko kakvih beskućnika. Samo da ceo radni vek BROJE ZVEZDE iznad svojih sela, oranica i zavičaja morali bi da imaju penzijske i druge prinadležnosti dostojne čoveka. O njihovoj neprestanoj muci i stresu da ne govorim, jer oni žive i rade u državi i ekonomiji gde ne valja kada dobro rodi ili prinosi u potpunosti podbace.Lokalni i drugi „kontrolori“ njihovog birićeta teraju ih da boisi pretrčavaju preko žara i priznaju kako se dobro osećaju.

KUMOVI njihovog ponižavanja su neodgovorne, bahate i mitomanske vlasti koje se smenjuju u proteklih sto i više godina. UDARALE SU PO GUNJU kako je koja pristizala sa osećajem da na nešto tako imaju puno pravo. Kada se preko plota dovuklo i VIŠESTRANAČJE tek tada im se smrklo. Inastitucije u kojima se vagaju pravila za ostvarivanje penzija i drugih prinadležnosti po tom osnovu postale su upravo STRANAČKI PLENOVI. U njima su zaseli kratkovidi, površni i neodgovorni birokratski službenici koji i dalje misle, jer bi u suprotnom nešto menjali, da Srbija može, kada je u pitanju hrana, da preživi od onoga što SAMONIKNE i da kada zatreba IZ UVOZA MOŽEMO DA NABAVIMO GRAĐANIMA I PTIČJEG MLEKA. Takvim razmišljanjem oni su doprineli dodatnom obaranju ugleda i značaja poljoprivrednika u privredi i ekonomiji države.Kada se Slobodan Milošević obračunavao sa autonomašaima on je 1988. godine prvo rasformirao penzioni fond za zemljoradnike u toj pokrajini pa tek onda udarao na ostale čifute, pretnje i opasnosti.

U proteklih nekoliko godina naše poljoprivrednike od proizvođača voća, povrća, ratarskih kultura i mesa MESEČNO OBAVEŠTAVAJU kako moraju u svom posu da poštuju najviše standarde kada je u pitanju primena agroptehničkih mera, zaštite, skladištenja, ambalaže i transporta. U protivnom, preti im se, ne samo da neće od njih biti otkupljeni određeni plodovi ili proizvodi, već da će platiti vispoke kazne. Najviši stepen kontrole uveden je kod izvoza mesa gde se sve čašće navodi da june pre odlaska u klanicu mora imati „čist dosije“, odnosno da tokom tova nije bilo izlagano stresu i drugim neprijatnim situacijama. Dakle, od onih koji su pod stalnim stresom tražiti takvo ponašanje je u najmanju ruku nekorektno i bezobrazno. Tim pre što je FORMULA za obračune poljoprivrednih penzija u glavama ALHEMIČARA koji kada god padnu na leđa, polome nos. Hoću da hronično povlače loše i štetne poteze. Izgovori kako je postojećoj situaciji doprinela loša postavka penzionog sistema, proizvoljnosti kod utvrđivanja osnovica za visinu doprinosa i izjednačavanje seljaka sa malim posedima i latifundista, izostanak usklađivanja kao i nedisciplina na svim stranama, više ne PIJU VODU.

Fakat je da je i poljoprivredna penzija ekonomska kategorija i da najvećim delom njen iznos zavisi od dužine i visine uplate doprinosa.Da je to njihov embrion stav je i ekonomskih analitičara uz napomenu da bez utvrđivanja JASNIH PRAVILA I KRITERIJUMA u ovoj oblasti lutanja u začaranom krugu će biti i dalje nastavljena. Slaže se sa ovim i premijerka Ana Brnabić, koja je nedavno obećala da će država pristupiti rešavanju visokog duga poljoprivrednika PIO fondu što je bitan preduslov za nove korake. Pomenula je da će biti tražena pomoć od Svetske banke i MMF, bez navođenja približnih datuma, odnosno vremenskih rokova.I ova informacija vredna je pažnje iako je sličnih minulih godina bilo na desetine.

Kada je u pitanju GLAS NARODA koji se najbolje može čuti na društvenim mrežama za mene je bilo i ostalo zbunjujuće što sam na pomenuto istraživanje o visini poljoprivrednih penzija zatekao samo JEDAN komentar.Za utehu je što je bio pravi i u njemu stoji: – da naspram poljoprivrednih penzija od 12.000 dinara stoje, primera radi, one koji primaju sportisti od 166.000 ili estradni umestnici od 55.000 dinara…

Izgleda da je za POLJOPRIVREDNIKE NAJBOLJE DA ODBIJU DA OSTARE, JER SE TAKO NEĆE IZLAGATI RUGANJU DA IM POŠTARI DELE PENZIJE U VISINI POMENUTIH KAFANSKIH BAKŠIŠA.

Izvori informacija: Lična dokumentacija, Portal AGROMEDIA, Bilten za poljoprivredu i selo SANU.