Ne, nije ovo mešanje baba i žaba! Da poljoprivredni penzioneri nebi zaboravili na miris i ukus kafe rešenje je, da povremeno, istu piju u restoranu Narodne Skupštine Srbije. Samo tamo, jer joj je cena svega sedam dinara za šoljicu. Dobro ste čuli. Inače, ovo govorim iz razloga što poljoprivrednici spadajau u kategoriju građana koji imaju ponižavajuće niske penzije koje se kreću u rasponu od 5.000 do 12.700 dinara. Mnogi ih i takve kakve su neće nikada dočekati. I kafa koju piju poslanici takođe je niska i do bola uvredljiva. Neverovatna sličnost?
Upravo u sali iznad Skupštinskog restorana dok se nedavno raspravljalo o drugom rebalansu budzeta za 2020. godinu, „udenulo“ se pitanje oko poljoprivrednih penzija.Tačnije poslanik Apard Fremond iz Saveza Vojvođanskih Mađara (SVM) u svojstvu dežurnog „spikera“ na ovu temu tražio od predstavnika Vlade Srbije, ministarstva za finasije i poljoprivredu objašnjenje kada će se nagomilani problemi koji prate poljoprivredne penzije rasčistiti i dugotrajno rešiti.
Dok je čekao odgovor na ovu jednačinu sa više nepoznatih „džezvu“ na ringlu stavio je poslanik Dragan Marković Palma (JS) koji je što u šali, a utisak je i vrlo ozbiljno, predočio podatak kako je cena kafe u Skupštinskom restoranu „neverovatnih“ sedam dinara. U njegovom kraju, dodao je, i u penzionerskim klubovima i ostalim birtijama poslužuje se za 70 dinara. Dakle, deset puta skuplje. Međutim, pomenute mizerne brojke koje se vrte oko poslaničke kafe, ali ne samo i nje, brzo su ustukle pred onim od kojih se svakom normalnom čoveku zavrti u glavi. Znalo se od ranije da poljoprivrednici za doprinose PIO fondu duguju velike pare, ali da je ta „gomila“ narasla na dve milijarde evra malo ko bi poverovao .Da je to istina potvrdio je ministar finasija Siniša Mali, obećavajući da će u narednoj 2021. godini biti učinjeno sve da se taj problem skine sa dnevnog reda. Pored traganja za novim, efikasnim i prihvatljivim modelom po kojem će se ubuduće ta aktivnos odvijati, on je najavio da će u celu priču, pored ministarstava finasija i poljoprivrede biti uključena Svetska banka i MMF.
možda vas zanima
Poreznici opkoljavaju srpska sela
04/11/2020
Bolje Krkobabić u ruci nego selo u gradu
28/10/2020
Otvorena pisma i zatvorena vrata
22/10/2020
Ozbiljna obećanja od ozbiljnih ljudi i institucija. Doduše, niko se još uvek ni hipotetički nije osvrnuo na to kako će iz vidokruga biti „sklonjena“ planina od dve milijarde evra duga? Inače, prema nezvaničnim podacima, u Srbiji ima oko 175.000 poljoprivrednih penzionih osiguranika od kojih više od polovine neuredno izmiruje svoje obaveze a jedna trećina uopšte ne plaća. Procene su, kada je u pitanju izmirivanje duga, da je on u 80 odsto slučajeva nenaplativ. Prvenstveno nesolventnost i birokratska neosetljivost doveli su do toga da 3.500 poljoprivrednika ima penziju od 5.000 dinara, porodična penzija koju prima preko 20.000 lica je 8.186 dinara, 13.557 osiguranika dobija invalidsku penziju koja je „dobacila“ do 12.006, dok je prosečna redovna „skočila“ na 12.700 dinara i nju u Srbiji prima nešto više od 100.000 poljoprivrednih penzionera. Ove brojke su obračunate na najmanju osnovicu doprinosa pa tako većina korisnika, ako nema neki dodatni prihod ili „crkavicu“ u slamarici, upućena je na organizacije Crvenog krsta, narodne kazane, Centre za socijalni rad i slične ustanove. Pod svojevrsnim stresom su oni poljoprivredni dužnici PIO fonda koji su još pre nekoliko godina dobili rešenja o stavljanju pod hipoteku njihove imovine. Njiva, voćnjaka i kuća.
Bez obzira na najavljeni novi model i „gimnastiku“ sa kojom će država i njene službe krenuti u rešavanje ogronmog duga, eventualnog otpisa kamata ili neizbežnog njegovog reprograma, preko određenih okolnosti se ne može olako proći ili zažmureti. Zapravo, pitanje nad pitanjima je: ko je dopustio i na vreme nije reagovao na gomilanje duga od dve milijarde evra koji je „napravila“ agrarna sirotinja i to ona koja je u više kriznih situacija znala, skoro džabe, da naciju hrani hlebom? Ko je sa ovakvim ponašanjem srpskog seljaka kupovao, zbunjivao i upropaštavao? Koji su mudraci smislili da iste osnovice za plaćanje doprinosa budu za poljoprivrednike koji imaju dva i one sa 200 hektara obradivog zemljišta? Šta su radili državni kontrolori a šta stručnjaci PIO? Na kakvom „raspustu“ su toliko dugo bili službenici Ministarstva za poljoprivredu?
Mnogo toga ukazuje da u centru problema nije samo novac, već mnogo više: izostanak dobre namere, iskrenosti, adekvatne metodologije i organizacije ove bitne aktivnosti u jednoj pretežno agrarnoj zemlji sa preko 400.000 registrovanih malih poljoprivrednih gazdinstava. Ignorisanje tih „kapljica“ koje čine jedan od udarnih vodopada srpskog agrara je u najmanju ruku nerazumno ponašanje sa dalekosežnim i nepredvidivim posledicama. Što se tiče poslaničke kafe, njena uvredljivo niska cena, treba da znaju naši poljoprivrednici, je najobičnije ugađanje sujeti. Zna se čijoj. Ništa više od toga!
Komentari