Narodni poslanici su odlučili da agrarni budžet Republike Srbije za 2018. godinu iznosi 51,7 milijardi dinara. Od te sume, 41 milijarda biće direktna davanja, 15.000 dinara iznoziće subvencije po grlu (tov junadi), 4.000 po hktaru za biljnu proizvodnju, 6.000 za organsku proizvodnju i 8 milijardi dinara za navodnjavanje i portivgradnu zaštitu. Stručnjaci kažu da je to malo, ali da je pražnjenje Srbije i gašenje sela najveći državni problem.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
Uprkos uvećanju agrarne kase za 7 milijardi dinara, poljoprivredni stručnjaci i poljoprivrednici-neposredni proizvođači tvrde da se maćehinski odnos države prema poljoprivredi nastavlja jer, kako ističu, podsticajna sredstva iz budžeta ne mogu da podmire potrebe srpskog agrara. Prema planu stočari će moći da računaju na 15.000, umesto dosadašnjih 10.000 dinara po tovnom grlu, o čemu smo već pisali u okviru teme o izvozu junećeg mesa u Tursku, ratarima slede subvencije od 4.000 dinara po hektaru, a najveće povećanje sa pola milijarde na 8 milijardi dinara učinjeno je kod stavke navodnjavanja i protivgradne zaštite.
Stručnjaci ocenjuju da su poljoprivrednici opet oštećeni
Profesor Miladin Ševrlić za jedan dnevni list nedavno je rekao da se kao narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije zalagao za znatno bolji tretman poljoprivrede u Budžetu za narednu godinu.
„Smatram da se nastavlja budžetska eutanazija poljoprivrede, sela i zadrugarstva, a kao argument za tu konstataciju navešću podatak da je agrarni budžet za 2019. za 11,41 milijardu dinara manji od planiranog i zakonom propisanog minimuma od pet odsto ukupnih poreskih prihoda. Smanjene su subvencije za zadrugarstvo i zadruge u 4.594 sela mogu da računaju na samo 625 miliona. Dalje, ništa se ne nagoveštava da će u 2019. godini Srbija prestati da bude jedina država u svetu u kojoj stoka, voćnjaci i povrtnjaci plaćaju tv pretplatu, niti išta ukazuje na to da će se Srbija pomeriti sa poslednjeg mesta u Evropi po visini subvencija za biljnu proizvodnju“, kaže profesor Ševrlić.
Po Ševrlićevoj proceni poljoprivrednici su zakinuti za iznos subvencija i podsticaja u vrednosti prodatog Poljoprivrednog kombinata Beograd, odnosno za 105 miliona evra.
Sa ovim ocenama podudaraju se mišljenja i ne malog broja drugih stručnjaka koji odlično poznaju prilike i probleme u srpskom agraru.
„Obeshrabruje podatak da direktna davanja za ratarsku proizvodnju nisu uvećana. Preciznije rečeno, sa nekadašnjih 14.000 dinara subvencija po hektaru pali smo na 4.000. S druge strane, dobro je što su podsticaji za tov junadi skočili sa 10.000 na 15.000 dinara jer će to biti vetar u leđa stočarima. Najvažnije od svega je da potraživanja na vreme budu servisirana, a prioritet u isplati treba da imaju biljna i stočarska proizvodnja koja ostvaruje mali obrt kapitala“, kaže agroanalitičar Milan Prostran.
Inače, od visine podsticajnih sredstava poljoprivrednicima u EU Srbija je daleko ali je dobro što od 2018. godine naši poljoprivrednici mogu da računaju i na podršku Evropske unije, s obzirom na to da su im na raspolaganju sredstva IPARD fondova u iznosu od 400 miliona evra bespovratne pomoći.
Organska proizvodnja u zapećku
Po tvrdnjama stručnjaka projektovanim budžetskim sredstvima posebno su ugroženi poljoprivrednici koji se bave organskom proizvodnjom, s obzirom na to da mogu da računaju na 6000 dinara subvencija po hektaru godišnje,čime ne mogu da podmire ni troškove sertifikacije zemljišta. Osim toga, Srbija je jedina zemlja koja nema regres, ili povraćaj akcize na najskuplje gorivo.
Agroanalitičar Milan Prostran tvrdi da bi se u srpskoj poljoprivredi mnogo toga promenilo nabolje kad bi agrarni budžet dostigao iznos od milijardu evra. To bi omogućilo realizaciju preko potrebnih investicija usmerenih u prerađivačke kapacitete, naročito u oblasti prerade voća, utoliko pre što izvoz svežeg voća ne donosi veliku zaradu – smatra Prostran.
Srbija je jedina zemlja koja nema regres, ili povraćaj akcize na najskuplje gorivo.
Pitanje: „Кo će da radi?“ – važnije od budžeta
U apsolutnoj tišini i senci često i nepotrebnih rasprava o svemu i svačemu, odnosno gubljenja vremena, čak i prilikom rasprave o Budžetu za 2019.godinu, uključujući naravno i deo o sredstvima namenjenih poljoprivredi, zanemarene su činjenice da bi Srbiju u narednim godinama moglo da napusti i do 25 odsto školovanih i mladih ljudi, uključujući i agronome,veterinare i druge obrazovane kadrove s najvišim akademskim zvanjima iz oblasti poljoprivrede.
Ovakav podatak dao je nedavno analitičko-istraživački centar Galup iz Sjedinjenih Američkih Država, na osnovu intervjua sa skoro pola miliona odraslih iz 152 zemlje širom sveta. Istraživanje je pokazalo da Srbiju u ovom trenutku želi da napusti skoro polovina populacije između 15 i 29 godina, tačnije njih 46 odsto, kako bi započeli život u nekoj drugoj zemlji, dok je 27 odsto visoko obrazovanih kadrova, uključujući i stručnjake i poljoprivredne oblasti, izrazilo spremnost da trajno napusti Srbiju.
Ovi podaci pred državu postavljaju najozbiljnije moguće pitanje: da li je spremna da svim merama i sredstvima ublaži ako ne i potpuno eliminiše uzroke takvog raspoloženja mladih, kao i katastrofalna kretanja u demografskoj politici. Ako nam se Srbija isprazni a sve je praznija – posebno sela, neće nam pomoći ni budžet za poljoprivredu od milijardu evra za koji se stručnjaci zalažu. To što smo prema pomenutim podacima bolji od Bosne i Hercegovine, Albanije, samozvane države Kosovo i donekle Makedonije, nije nam nikakva uteha.
Komentari