Mislio sam da ću napisati najkraću kolumnu u mojoj novinarskoj karijeri.Da će se protezati u dužini od jedne i po rečenice.I ništa više.Trebala je da glasi:da u kampanji za aprilske izbore, skoro niko od pretendenata na vlast:“nit zbori niti romori“ na temu poljoprivrede.Kao da je otišla na „službeni“ put bez najave kada će se vratiti.I što je najgore, od takvog čvora na jeziku stekao se utisak, da je narodu dosta hleba?!

Međutim, olovku sam ipak morao da naoštrim, jer sam u momentu moje nedoumice od aktuelnig provladinog analitičara društvenih dešavanja Nebojše Krstića, čuo nešto sasvim neočekivano.Naime, u serijalu televizije N1 „Junaci doba zlog“, on je kazao da je kojim slučajem političar da bi svoju kampanju počeo iz štale. Iz svinjca u kojem najviše smrdi.Dodao je, da bi to uradio, u inati njima, odnosno svima!? Bez obzira kada je i gde to „smislio“ nije teško pogoditi u inat kome, ali zbog čega baš kampanja da krene iz štale a ne farme, sa neke latifundije ili ispred kapije nekoliko u bescenje prodatih kombinata i fabrika koje u svojim nadnaslovima kako u poslovnom svetu tako i među potrošačima imaju epitete: dijamanata, bisera i drugih zlatnika.Štala je niska meta, bez obzira, što je prapostojbina sela i domaće poljoprivrede. 1. Pomenutom gospodinu, najverovatnije, je ostalo u sećanju da je jedan od njegovih poslodavaca upravo kampanju počeo sa farme kokošaka.Šteta je što su taj događaj uhvatili da „kupusaju“ mediji kojima praziluk iz pozadine viri, zbijajući šale, ali i vređajući sve one koji daju nešto veću pažnju selu i poljoprivredi.Osuli su paljbu na tog političara, jer je u jednom momentu pitao vlasnika farme za zdravlje živine. Pomenuo je i prehladu. Nastalo je opšte „kihanje“! Iako je do izbora ostalo još nekoliko nedelja, po svemu sudeći, jedna od najznačajnijih privrednih grana i delatnosti neće se naći, u pripadajućem, fokusu onih koji su naumili da se dokopaju vlasti.Kao da u njoj nema nikoga iako je dobro poznato da u toj multikompaniji radi stalno i povremeno preko milion ljudi. U predizbornom lovu među glasače bacaju se svakorazni „mamci“, varalice, udice, sitne mreže ali i trokuke pa ko se upeca-upeca! Poručuje se i obećava izgradnja: novih obdaništa, škola,puteva, mostova, ulica, parkova, biciklističkih staza, muzeja i gondola, kao i poneka, fabrika.Metro se podrazumeva.I što je najgore, zloupotrebljava se i karikira izuzetno teška i situacija u Ukrajini. 2. Pojednine političke grupacije diče se što na svojim spiskovima za narodne poslanike i visoke funkcije, što se inače podrazumeva, imaju veliki broj žena, mladih ljudi, naučnika, umetnika i sportista.Značajan broj i onih koje popularno zovemo (plus 65). Jedna „debelo“ leva stranka po „ključu“ je na spisak stavila i nekoliko poljoprivrednika, zavarivača i tesara kako bi se struktura zadovoljila. I pored toga što su brojna ekološka udružrnja u koaliciji sa drugim strankama „zagazila“ u predizbornu kampanju i ostalim su usta puna životne sredine, „Rio Tinta“, Ćute, Zlatka, Save i drugih aktivista.Dodvoravanja idu, i kroz već ofucane fraze, u stilu:kada mi dođemo, tamo gde treba, voda iz Save i Dunava moći će da se pije ispod Brankovog mosta i na svim rukavcima. Jedna grupacija visko je podigla predizborni transparent na kojem piše:“Sloboda nema cenu“.Poruka je kao da su se vratili ispod zidina Bastilje , ili bliže, da je Drugi rat završen prekjuče a ne pre 80 godina.Niko da im kaže da je bez ekonomske slobode svaka druga besmislena. Ponašaju se kao da će od njih sve iznova početi.Pa i redefinisanje slobode.To je već viđeno! 3. Ipak, ima i onih koji drže do toga da je „Srbija zemlja hrane“.Doduše, to je uradio resorni ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, ovog puta u nešto tamnijim farmerkama, prilikom razgovora sa domaćinima iz okoline Velike Plane, zadrugarima iz Srpskog Itebeja i još nekih mesta.Stigao im je na „noge“ da im saopšti da je srpski agrar postigao istorijski rezultat sa izvozom koji je u prošloj godini bio oko pet milijardi dolara. To nije moglo da prođe bez takozvanog populističkog „milovanja“ pa je tamošnjim poljoprivrednicima rečeno da od pomenutih rekordnih rezultata nebi bilo ništa da vlast, odnosno resorno ministarstvo i država nisu slušali njihove savete, predloge pa i zahteve. Shodno takvom pristupu vođenja brige o agraru, naglasio je Nedimović, godinama se ulagalo u elektrifikaciju polja, izgradnju zalivnih sistema, nabavku traktora, poljoprivredne mehanizacije i protivgradne odbrane… 4. Bilo je još nekih poruka od strane učesnika predizborne utakmice kao što sam čuo od onih koji žele povratak monarhije u Srbiji, da se akcize na gorivo , ali za sve građane i privredne subjekte, smanje za 20 odsto.Poljoprivrednicima jedino odgovara da se potpuno ukinu, jer su sve druge kombinacije za njih nepovoljne.Oni sa traktorima ne idu na Kopaonik ili Zlatibor, već u njivu. Miroslav Aleksić, kandidat za poslanika sa liste „Ujedinjeni za pobedu Srbije“najavio je radikalan obrt po pitnju subvencija, pre svega, onih koje treba da podrže male proizvođače i njihova gazdinstva.U podsticaje, poručio je preusmeriće svih 200 miliona evra, koje je država nekoliko godina sa neverovatnom lakoćom daje inostranim investitorima… Skandalozno niskih penzija poljoprivrednika niko se nije setio, makar i na „neviđeno“da im obeća bilo koliko povećanje.Da li koga zanima kako se leče poljoprivrednici, jer rezultati preventivnih pregleda radjenih pre više od deset godina, pokazali su da izuzetno veliki broj njih ima problema sa početnim ili zahuktalim dijabetesom, neregulisanim pritiskom i kardiovaskularnim bolestima. Oni koji nešto i progovore u znak „brige“ o poljoprivredi, misle da će javnost fascinirati, govoreći jezikom procenata, cena, dugovanja,potraživanja, kompezacija i sličnih „prebijanja“. Nema više bolećivih ni na takozvane „krokodilske“ suze koje se i dalje rone zbog privatizacije PKB-a i još jednog broja kombinata i prerađivačkih preduzeća, mlekara i hladnjača koje su bile okosnica domaće poljoprivrede. 5. Primer muzičkog udruženja „Dunavska sonata“ iz Novog Sada, koje po zelenim pijacama, gde u većem broju dolaze ljudi sa sela, organizuje koncerte klasične muzike, mogao bi da posluži mnogima, pa i učesnicima predizborne kampanje na koji način se približavati i podržavati poljoprivrednike.Jako je dobro da uz jeftin benzin, pristupačna veštačka đubriva, zaštitna sredstva ili protigradne mreže, oni koji proizvode hranu za naše stomake, dobiju za uzvrat i nešto takozvane hrane za „glavu“.Inače, plan je pomenutog udruženja da sa klavirom, oboama, harfama, čembalima i violinama tokom ove godine nastupe u 10 vojvođanskih sela. Nema sumnje da je dno isušenog Panonskog mora, zaista prostor i slika koji su istinska simfonija za svakog ko neopterećen prođe tim krajolikom.On će uskoro mnogim građanima biti dostupniji nego ranije, jer će njime kliziti najbrži domaći voz na relaciji od Beograda do Novog Sada. Kroz taj žitni akvarel uz sve njegove privlačnosti i prizore koji zaustavljaju disanje, moći će da se prođe, a da niko ne okalja obuću.Pardon, cipele.Možda, se u međuvremenu i poljoprivreda vrati sa „službenog“ puta?!