Posle godinu dana čekanja, molbi, pisanja i dozivanja na svetlost dana konačno je izašla Bodovna lista Konkursa za dobijanje državnih podsticaja namenjenih mladim poljoprivrednicima za 2019. godinu. Da sam u orginalu napisao naziv Konkursa na njegovu rogobatnost nasmejali bi se i najokoreliji demagozi, ali i birokrate koje se još uvek služe takozvanim mastiljavim olovkama. Termin diverzifikacija dohotka, verujem, da najbolje nisu razumeli ni oni koji su ga u naziv „udenuli“. Najbitnije u svemu je da je spisak dobitnika, ali i onih koji nisu imali sreće, otkucan i da će posle isteka žalbenog roka, komisiji Uprave za agrarna plaćanja, na celu priču biti „udaren“ suvi žig. Međutim, gubitnici, ali ne samo i oni, tvrde da se Bodovna lista predugo „porađala“, kao i da je „okićena“ sa puno iznenađenja, nejasnoća i propusta.
Odmah da se razumemo, nije u pitanju običan protokolarni spisak, već jako bitan i za mnoge učesnike Konkursa od sudbinske važnosti za njihove dalje planove i opstanak u oblasti agrara. Povrh svega Bodovni spisak je dug. Na njemu su upisana 5.572 imena osoba starosti od 18 do 40 godina koje su zainteresovane za poljoprivrednu proizvodnju. Bez obzira koliko od njih je na Konkursu učestvovalo, iz radoznalosti ili nekih drugih ambicija, navedena brojka je iznenađujuće velika i za svako poštovanje. Naprosto, vlada opšte mišljenje da je najveći broj tih generacija već otišao u inostranstvo ili pakuje stvari za put. Koga još motika zanima?
Posebnost Bodovne liste za 2019. godinu što su je osvojile žene! Primera radi, među prvih 300 učesnika Konkursa koji su dobili najveći broj bodova su 208 žene a tek 92 predstavnici jačeg pola. Kompletan spisak „prošaran“ je sa dominacijom dama sve do 2.500 imena na spisku koliko će ih dobiti sredstva za podsticaje. Posle ove okolnosti glasno sam rekao: „Blago, Srbiji, poljoprivredi i selu. Tamo gde su žene stići će i muškarci“!
možda vas zanima
Poljoprivredne penzije i poslanička kafa
18/11/2020
Litije protiv litijuma?!
11/11/2020
Poreznici opkoljavaju srpska sela
04/11/2020
Oni koji su ostali bez takzvanih „grantova“, bespovratnih novčanih podsticaja čiji maksimalni iznosi za pojedinca mogu biti i 1,5 miliona dinara, odnosno 12.000 evra, naravno i oni koji su tražili višestruko manje iznose, ne samo da su nezadovoljni, već naprosto ključaju. Kažu da će ostati „mirni“ sve dok komisija Uprave ne razmotri žalbe, odnosno prigovore, što smatraju za puku formalnost koja neće ništa bitnije promeniti. Zapravo, ništa.
Ključne primedbe su na kriterijume kojima se rukovodila komisija prilikom bodovanja. Njima je jasno da su mladi iz rubnih ruralnih područja u prednosti i sa njima nemaju problema. Međutim, zbunjeni su odakle se na Bodovnoj listi „našlo“ toliko žena? Protiv njiih nemaju ništa, ali ostaje nepoznanica, koja izaziva sumnju, da li one zbog naše sve veće osetljivosti na rodnu ravnopravnost nisu „forsirani“, odnosno povlašćeni podnosioci prijava i dobitnici najvećeg broja bodova? Zameraju na netransparentnost u radu komisije, a s obzirom da je ista na raspolaganju imala godinu dana mogla je svaku prijavu da „sažvaće“ po nekoliko puta i donese argumentovanu odluku…
Uz neskriveno zadovoljstvo da je Konkurs bio uspešan i sa velikim brojem učesnika, Branislav Nedimović, ministar za poljoprivredu je kazao da je njime postignuto ono što se želelo. Među prvih deset na Bodovnoj listi su mladi iz nerazvijenih ruralnih opština Žitorađe, Blaca i Merošine, jer su to sredine kojima nedostaju mladi i radni ljudi. Bodovnu prednost, potvrdio je, imali su i oni kandidati koji su se opredeleili za programe iz sektora: voćarstva, povrtarstva i spočarstva, kao i oni mladi ljudi koji su završili srednje poljoprivredne škole ili fakultete. On je dodao da će posle isteka roka za žalbe, najverovatnije, oko Svetog Nikole, početi isplata podsticaja.
Lično se radujem što će pobednice Konkursa za državne podsticaje u kategoriji mladih poljoprivrednih proizvođača biti žene, odnosno dame. U najmanje deset kolumni na stranicama portala AGROMEDIA naglašavao sam da bez Leposava, srpski agrar ne može napred. Vikao sam na sav glas da je poljoprivreda ženskog roda. Međutim, onima koji traže „var“, odnosno usporeni snimak Bodovne liste treba omogućiti da sve sumnjive snimke, radnje, eventualna gledanja kroz prste i slične nepristojnosti detaljno pregledaju i izanaliziraju. Ako sve bude u redu onda je po sredi, ne samo nezapamćen, već istorijski trenutak u srpskoj poljoprivredi. Za izvinjenje ženama dovoljan je samo cvet!
Komentari