Umalo da stotinak podolaca zarobljenih na Krčedinskoj adi kod Kovilja, nadjača rikom hiljade traktora koji su prvog meseca u ovoj godini blokirali saobraćajnice u Nemačkoj. Stočar Milenko Plavšić, vlasnik krda goveda jače je „riknuo“ od buntovnog Stanoja Ćebića (Kako sam postao vo) i uz pomoć medija i onih koji odlučuju kada i kome pomoći, prebacio je na suvo tone mesa, ali i jedinstveni genetski materijal sve ređe rase govečeta na prostoru Balkana i Evrope.
Ipak, turiranje 15. januara ispred Brandenburške kapije u Berlinu, čulo se mnogo dalje. Besni nemački farmeri na zbornom mestu došli su sa 3.000 traktora, 2.000 kamiona uz podršku 10.000 nezadovoljnikla. Graja je bila više nego bučna.
Ovo je kadar šire slike stanja u poljoprivredi gde mi sebično i jednostrano mislimo da je muka naših paora najveća. I nemački i srpski poljoprivrednici su u klinču sa vladama i resornim ministarstivima prvenstveno zbog nedovoljne podrške ovoj privrednoj grani i ljudima koji se njome bave. I farmeri i paori traže veće subvencije u svim sektorima proizvodnje, povoljne cene goriva i smanjivanje poreza na kupovinu osnovnih sredstava, odnosno poljoprivredne mehanizacije i opreme.
Neočekivao za naše viđenje situacije u nemačkom agraru, baš dok su farmeri „goreli“ od besa, iz vlade te zemlje stigla je kratka i oštra poruka od samo jedne reči: šlus (schluss) što je značilo da se prekida razgovor na tu temu. Precizni i nerazmetljivi Nemci već utvrđenu sumu za podršku poljoprivrednicima nemaju nameru da menjaju, jer strahuju da bi ona napravila dodatne probleme.
Naravno, oni bi u svojim klimatizovanim i visokosofisticiranim traktorima mogli i da prezime na ulicama, ali kako su u taj protest umešali prste i političari, odnosno određene stranke nastavak borbe za iznete zahteve biće nastavljen. Procene su?!
2.
Naši paori za razliku od nemačkih imali su nešto „više“ sreće. Njima prilikom poslednjih pregovora u Beogradu niko nije kazao: šlus, već da će priču na više tema i zahteva nastaviti na sledećem sastanku. Dogovori i razgovori oko prijavljivanja imovine na aplikaciji e-agrar preznojili su i jednu i drugu stranu.
Iz vlade i resornog ministrarstva smatraju da bez prijave parcela, odnosno ugovora o zakupu preko navedene aplikacije ne može niko računati na subvencije. Određene službe će proveriti da li se zemljište obrađuje, jer je po njima krajnje vreme da se stopira isplata visokih naknada na vlasničke listove i slične papire dok oranice stoje uparložene.
Poljoprivrednici se slažu da je potrebno stati na kraj svakoraznim marifetlucima, ali i da je predlog o prontnom prijavljivanju preko e-agrara nemoguća misija, jer se veliki broj parcela nalazi u nejasnim imovinskim odnosima, proces komasacije, koji nije završen, mnogo toga je poremetio a službe Katastra na sve to se jednostavo ne osvrću.
3.
I dok „vrca“ oko e-agrara njegovih prednosti i eventualnih mana paralelno je u domaći agrarni voz „uskočila“ inicijativa o osnivanju Poljoprivredne komore koja bi dodatno štitila interes paora. Predstavnici većine udruženja nisu sa tim bili oduševljeni uz komentare da im nije potrebno nikakvo novo „rame“ za plakanje.
Takva reakcija je očekivana, jer kako se čulo: nije im rečeno ko je inicijator za tako nešto niti je bilo podrobnijeg objašnjenja šta bi sa tom institucijom dobili?
Iako oprezno, mišljenje stručne javnosti je da bi Poljoprivredna komora mogla biti od koristi, ali pod uslovom da njom rukovode i kreiaru njen program i rad kadrovi iz struke a ne stranački „prolaznici“ i političari opšte prakse.
Uvaženi agroekonomsista Milan Prostran, koji je značajan deo radnog angažovanja proveo u Privrednoj komori Srbije i sličnim organizacijama, lično smatra da takvu ideju ne treba odbaciti i da je najbolje da se po savete ode u neku od zemalja EU. Primera radi u Austriju, gde bi iz prve ruke dobili informacije o tome koliko takve komorske organizacije mogu da budu na strani poljoprivrednika.
4.
Međutim sve su to lepe priče, pa čak, i uspavanke dok god budemo mislili da je poljoprivreda dar prirode. Da bi jednu, ili nekoliko godina, mogli da preživimo da ništa ne sejemo te da bi nam ambari bili puni od samoniklog bilja?! Takvo pojednostavljivanje i nerazumevanje ove izuzetno složene privredne grane drži je u permanentnj neizvesnosti i lišava kljunih predviđanja za održivu proizvodnju.
Zemljoradnja, odnosno poljoprivreda ni posle hiljada godina postojanja nije učvrstila svoje pozicije na mapi strateških privrednih grana. Kada se pojave određeni tržni viškovi roba, kako na lokalnom tako i globalnom nivou, proizvođači hrane plaćaju največi ceh, a ne retko, uz ekonomsko kastigovanje bivaju ucenjivani i ignorisani.
Zbog toga i ne čudi da se kod nas u poslednje vreme vrlo retko govori o tome koliko je učešće izvoza poljoprivrednih proizvoda u BDP-u. Malo li je i da je milijarda a ne tri ili četiri? Međutim, jedan deo glavate gospode ne propušta ni jednu priliku, pa makar to bila i vašarska okupljanja, da iznesu podatak kako se od izvoza proizvoda IT industrije očekuju brda para. Nema sumnje da je i takav poidatak izvanredan, ali hrana je strateški proizvod Srbije. Ko to ne razume probudio se u nekom drugom vremenu!
5.
Na 54. Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, neko je na sam dan otvaranja rekao: SVET ULAZI U MRAČNO DOBA! Bojim se da je već ušao!? Mada u svemu tome ima dosta ironije, jer su to konstatacije onih moćnika i zemalja koje bi svaki loš potez, nameru ili ubilački scenario mogli da zaustave i belosvetske sebičnjake, kabadahije i mitomane privole da probleme rešavaju pregovorima i za stolom!
Tek, te moćnike beš briga za poruke iz Berlina da će „poljoprivrednici izumreti“ ako im se ne pomogne i pokaže više razumevanja. Za podatak FAO da godišnje u svetu i dalje gladuje preko 400 miliona lljudi. Šta, primera radi, muči paore iz Stiga i Vojvodine i kako je u poslednjem trenutku Milenko Plavšić uspeo da svoje podolce izvede na suvo. Neko primeti da su konji ostali tamo, ali ne samo i oni? Prozvani za opstrukcije, smetnje i pretnje Plavšiću su odgovorili da ne priča istinu i da je nervozan, jer je popio nešto više magarećeg mleka…?!
Na ovu neslanu šalu najbolje se uklapa aforizam Rusomira D.Arsića koji kaže: “Što je više stoke, sve je manje stočara“!!!
….
Komentari