Skoro svih 365 dana u 2022. godini bilo je na klackalici između mira i rata. Nažalost, rat između Rusije i Ukrajine se dogodio. Surov i sa puno žrtava na obe strane. Uz strah da se plamen ne proširi na druge regione pa i kontinente, navedeni oružani sukob, za kratko vreme napravio je pravu pometnju na globalnom nivou zbog smanjenog izvoza energenata, gasa i nafte iz Rusije i žitarica iz Ukrajine. Praktično u neku vrstu ekonomskog rata ušao je veći deo sveta i cela Evropa. Drhtavica i neizvesnost tresla je sve zemlje pa i Srbiju. Taj ratni sukob mnogi su zloupotrebili, a to i dalje čine, navodeći ga kao izgovor za najveći broj poskupljenja, rast inflacije i druge ekonomske i finasijske poremećaje. Na jugu naše zemlje u jednom manjem mestu, na pitanje zbog čega su povećali cenu za parking putničkih automobila, odgovor je bio – zbog rata u Ukrajini!?
I pored svakodnevnih neprijatnih i stresnih informacija koje su dovođene u vezu sa ovim događajem 2022. godina je jedna od retkih kojoj je zbog siline i težine svakoraznih problema bilo, kako se to kaže, otežano disanje. Ali, i pored toga gravitaciju života, čovekovu volju, entuzijazam, nekoliko izleta u kosmos, spektakl u Kataru,kao i bezbroj malih zadovoljstava i radosti, ništa nije moglo da zaustavi.
Čitajte i:
Čak nam je i koronavirus, posle dve godine terorisanja, priznala da je pobeđena.Svi se slažemo da to nije bila „čista“ pobeda, već da nas je i u godini koju ispraćamo značajno koštala. Najviše u ljudskim žrtvama.
Poljoprivreda u niskom startu
Od prvog do poslednjeg dana 2022. godina stavljala je na iskušenje, zavrtala ruku i tek povremeno tapšala po ramenu domaću poljoprivredu, odnosno proizvođače hrane. Oni su kao i bezbroj puta ranije uvek bili u takozvanom „niskom startu“ spremni u svakom trenutku i okolnostima da se uhvate u koštac sa svim vrstama izazova. Da trče brže od svih propisanih normi!
Najkraće i najjasnije rečeno u jednoj teškoj godini niko nije bio gladan. Osnovnih poljoprivrednih proiozvoda od žitarica, voća i povrća kao i njihovih prerađevina bilo je i za izvoz. Ne bih da kanalim odlazeću godinu, ali uvoza mesa, mleka, krompira pa i jabuka bilo je i ranije.
Pomenuti „niski start“i svojevrsna odgovornost, nedovoljno cenjenog esnafa, što zapravo jesu proizvođači hrane,posebno je vidljiv kod rezultata jesenje setve. Uz svilen gajtan zatezan sa svih strana, pre svega sa cenama osnovnih inputa, šibicarenjem sa regresiranim gorivom i veštačkim đubrivima, posejano je preko 600.000 hektara oranica pod ozimim usevima među kojima dominira pšenica. Niko ne treba da brine, što bi rekao vrsni „Politikin“ hroničar Bogdan Ibrajter Tane, da će to zeleno more od svih progonitelja i lovaca, uspešno sakriti aprilskog zeca.
Izmicanje stolice
Izmicala je poljoprivredi stolicu ispod sedala, ali i nogu u 2022. godini i dugotrajna suša, zabrana izvoza pojedinih proizvoda, ponajpre žitarica, brašna, jestivog ulja i šećera i to dok su naši rezervni magacini i hladnjače bile prepune. Pažljivo „negovana“neizvesnost od gladi i sličnih karakondzula u javnosti je pravdao sve poteze vlasti bez obzira hoće li to biti na korist ili štetiti poljoprivrednicima.
Uvek kada nešto zagusti, najčešće sa novcem, poljoprivrednici su gurani u „zagrljaj“ bankarima što je bilo jednako kao da ih je neko uz zvuke fanfara uveo u arenu sa lavovima. Goloruke. Na krajnje ciničan način trpeli su i kritike na račun određenih nestašica, kao neće oni da gaje muzne krave i zbog toga nemamo dovoljno mleka, što je bila svojevrsna dimna zavesa od strane moćnih uvozničkih lobija, koji su za kratko vreme napravili pravi cunami sa ovom namirnicom. Avgustovski višednevni štrajk ratara bio je glasna opomena resornom ministarstvu i vladi da se uozbilje i ne ponašaju poput iluzionista, odnosno mađioničara svojim pričama kako ćup, drugi naziv za državnu kasu, čas ima a čas nema dno?! Po potrebi i raspoloženju.
Izbori
Godina kojoj na rastanku, najveći broj građana neće aplaudirati, bila je izborna. Posle sedam meseci „trudova“ formirana je nova Vlada Srbije, a na čelo Ministarstva za poljoprivredu ustoličena je do tada javnosti malo poznata Jelena Tanasković. Nenametljiva i skromna još nije u potpunosti uspela da iskaže i potvrdi svoje dobre, loše ili nikakve poteze u resoru koji joj je poveren.
Neću da sumnjam da ona nije imala uticaja i predloga za agrarni budzet za narednu godinu koji je ocenjen kao nikad veći.Istorijski.U ćupu će se naći suma od 79,7 milijardi dinara od čega će 68,7 milijardi biti opredeljeno za subvencije. Bolji poznavaoci prilika kažu da će ministarka obezbediti dostojno mesto u Ministarstvu, a ponajviše među neposrednim proizvođačima, ako u svom mandatu aktivira platformu E-agrar. Reč je o digitalnom alatu koji će poljoprivrednicima omogućiti da za svoje kontakte, zahteve, aplikacije i druge komunikacije prema službama i kabinetima u Nemanjinoj ulici, u širokom krugu zaobiđu tromu, neljubaznu i korumpiranu birokratiju.
Pamtiće se
Prvi međunarodni festival vina „Vinska vizija“ koji je u Beogradu organizovan kao prateći sadržaj inicijative „Otvoreni Balkan“. To je bio svojevrstan izlog da se vidi kuda se kreće industrija vina do organizacionog vrha i glamura koji je pratio ovaj događaj.Široj javnosti je predočeno da vinarstvo nije samo tamo negde u Francuskoj, Italiji ili Španiji, već i u Srbiji gde mnoge vinarije već „jašu“ na belom konju.
Slična otmenost viđena je i na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, kojeg je korona u nekoliko navrata poremetila i navela na određene improvizacije. Ova manifestacija je zatvorila usta svim analitičarima, političarima opšte prakse i prorocima kako poljoprivreda nije kadra da se odupre nestašicama i pretnjama glađu.Siguran sam da bi poklekla ako bi traktore vozili upravo političari a ne oni koji to najbolje znaju.
Sajam će se pamtiti i po neobičnoj empatiji. Naime, uz svoj kolosalni izgled i težinu od 1.700 kilograma izloženi priplodni bik Veliša iz okoline Bogatića, bio je planiran za prodaju.Za brdo šnicli zaniteresovalo se više mesara, ali kupac se predomislio ili je nešto drugo bilo posredi. Puklo je na naslovnim stranama pisanih i elektronskih medija:“Veliša je preživeo“! Vratio se kući u svoju staju i ring.
Moj crni panter studirao mašinstvo
Za razliku od slike koju su o odbeglom i opasnom crnom panteru koji je krajem godine viđen na području Apatina i još nekim mestima u Vojvodini,retuširali tabloidi pa i posebne markentinške grupacije, moja „zver“uredno je išla na predavanja. Reč je o penzioneru Branislavu Raduloviću iz sela Komana kod Podgorice, koji je na Mašinskom fakultetu u tom gradu postao brucoš u 88 godini života.
To je izvanredan primer i poruka svim njegovim ispisnicima, ali i mnogo mlađim ljudima da godine ne treba „tovariti“ na leđa i stalno ih prebrojavati. Život treba prepustiti osećanjima, stanju duha i ambicijama, pa makar, ponekad one bile i detinjaste. Ovakvi crni panteri nisu zloslutne crne boje niti negativnih misli. Brucoš iz Podgorice to je najbolje pokazao, ali i prekorno pogledao, prema ne malom broju,diskriminatora građana starijih od 65 godina!
U srpskom agraru crnih pantera je, zaista, veliki broj.I pored ne baš veselih popisnih podataka među 6,7 miliona građana i dalje je oko jedan milion direktno i indirektno vezano za poljoprivredu i proizvodnju hrane. U toj multikompaniji ima i kukolja, ali najveći broj zaposlenih je u svakom pogledu iznad proseka. Bruka je jedino što to ne vide oni koji šakom i kapom dele „društvena“ priznanja i druga gvožđa za kačenja na prsima. Uvek ima prečih, ili što je postao trend, onih koji najpre predlože sebe a za ostale ih baš briga.
Bukvalno sva ekološka društva i organizacije u Srbiji u prošloj godini su bili crni panteri. Snažno i neustrašivo su se borili da tragači za rudama i profitom od pola zemlje ne naprave mesečevu površinu. Jednom sam napisao: kada ekolozi protestvuju, poljoprivrednici se raduju. Ta simbioza sve je čvršća.
Povratak napisanih
Uz najgore oblike širenja straha, laži, obmana, crtanja takozvanih meta, vređanja zdravog razuma, afera, suđenja u 21. veku za počinjena dela najsličnija onim iz vremena turskih dahija, malograđanštine,potpunog posrnuća medija,ogoljene partokratije i drugih trabunjanja, bilo je u odlazećoj godini dobrih vibracija, poruka i takozvane hrane za glavu.
Posle dve godine u oktobru je održan tradicionalni 65. po redu Međunarodni sajam knjiga u Beogradu. Zadivila je ponuda novih naslova, tema , stilova i autora. Mene lično uz knjigu „Ožiljci života“ Vuka Draškovića, fascinirao je i naziv sajamske manifestacije. Da podsetim glasio je : “Povratak napisanih“.
Pametne glave ne vole da ćute, što je jako bitno za svaku zajednicu. Tako u prošloj godini kompozitor Boris Kovač, primeti: “Vlast je dala previše prostora primitivcima“. Književnik Vladimir Jagličić, izjavi: “Laž je ime za naše doba“. Novi beogradski nadbiskup monsinjor dr Ladislav Nemet, u prigodnoj besedi uz
katolički Božić naglasi:“Čovek nije rođen za rat i razaranja, već za ljubav“. Zapažanje jednog od srpskih seljaka iz „Knjige o Milutinu“ pisca Danka Popovića, je aktuelno ne samo za ovu, već za sve godine. Veli on: “Od potkazivanja, neljudskijeg posla nema.“
Za kraj ove kolumne i godine, koja je po mom uverenju, bila podnošljiva i ništa više od toga, izabrao sam aforizam kojem kapu skidam. Njegov autor je moj kolega Boško Lomović iz Gornjeg Milanovca. On kaže: “Troji je glave došao jedan konj. Kako mi da izađemo nakraj s ergelom“?!
Komentari