Prvi septembar je već prošao, a naši rukovodioci i dalje obećavaju da će sprečiti arčenje jednog od najznačajnijih resusrsa koje ima Srbija, a to je bez sumnje, poljoprivredno zemljište. Dok strani potencijalni kupci mudro ćute „naši“ mašu dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu i to po hitnom postupku kojeg smo se setili posle osam godina od potpisivanja štetočinskog SSP-a.

Više nije ni vest da nas je suša ponovo „iznenadila“, ali od štete koja se već sada procenjuje na milijardu dolara mnogi će se češati i po glavi i po dzepu. Krkobabićevo „proročsnstvo“ o 500 zadruga u istom broju srpskih sela već je počelo da se ostvaruje, odnosno „medi“. Da srpski agrar ima izvesnu budućnost govori i to da je na Šangajskoj listi Poljoprivredi fakultet iz Zemuna u oblasti prehrambene tehnologije svrstan u red najboljih u svetu, čak, ispred onih u Masačusecu, Harvardu i Oksfordu. Nažalost, mi pomenute stručnjake školujemo za Evropu i svet i to o našem trošku.

Možda vas zanima

Sve nas je manje, recituju statističari

Kolumne

30/07/2020

Suzavac se razišao, paori na stepeništu

Kolumne

19/07/2020

Varljivo leto dvehiljadedvadeseto

Kolumne

10/07/2020

Poljoprivredni paradoksi: Guste magle sporo napuštaju srpski agrar

Ima li ičeg tužnijeg nego biti drvo u Beogradu – primetio je svojevremeno Momo Kapor. Ima, uvaženi književniče i slikaru, to su domaći poljoprivrednici preko čijih grbača, interesa i osećanja se krše svi problemi, eksperimenti, greške i drskost nesposobnih vlasti. Ništa ih ne zaobilazi.

Na prstima ruku se može izbrojati koliko je preostalo dana do 1. septembra, kada zvanično stupa na snagu SSP (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju) kojim je predviđeno da stranci pod istim uslovima kao i srpski građnjani KUPUJU poljoprivredno zemljište. Domaći rajski vrt, što zapravo jesu ovdašnje oranice, naći će se na evropskom buvljaku i početi njegovo nerazumno arčenje.Dok iz resornog Ministarstva i njegovih službi tvrde da će izmenama i dopunom, po hitnom postupku, Zakona o poljoprivrednom zemljištu ublažiti sve nalete agrarnih Huna i Avara iz dekadentne Evrope i njene vitoroge zgrade u Briselu, SSP sporazum sa Srbijom uopšte ne pominju, već naprosto očekuju da budu na vreme obavešteni o početku njegove primene.

Razočarenje poljoprivrednika, ali i građana, je utoliko veće što im niko od domaćih „mudraca“ ne objašnjavana da li je, zaista, u pitanju PRODAJA ili davanje srpskih oranica u ZAKUP. I vrapci znaju da Ustav štiti raznošenje svakog državnog dobra među kojima je i poljoprivredno zemljište. Međutim, skoro da je nepodnošljivo da jedna agrarna država, izuzev u određenim poslovno opravdanim prilikama, dozvoljava i upotrebu termina PRODAJA HLEBNIH ORANICA.

Nova premijerka će se boriti za snove srpskih poljoprivrednika

Nekontrolisanoj prodaji, poručuju pomenuti „budžovani“ doskočiće tako što će, pored ostalog, tražiti da svaki potencijalni inostrani kupac živi 10 godina na području lokalne zajednice gde se nalazi zemljište, da se isti najmanje tri godine bavi poljoprivredom, odnosno da ima u vlasništvu potrebnu mehanizaciju i opremu. Taj zid, navodno, moći će da preskoči zanemerljivo mali broj stranaca. Ovo su jeftine konfete u odnosu na suštinu posledica skandalozno potpisanog SSP-a kojim je dopuštena rasprodaja jednog od najznačajnijeg, uz talentovane i odvažne građane, resursa koji ima Srbija.

Plašim se da naši vlastodršci (čitaj:političari opošte prakse) 1. septembra ne organizuju vatromet i okrenu vola na ražnju, jer tako nešto dodatno će poniziti naše vitezove zemlje koji svakom prilikom izgube po „kilo“ živaca da bi ostvarili pravo na zakup kojeg jutra ili hektara zakorovljenog državnog zemljišta.

Ako je za utehu Krkobabićevo „proročanstvo“ o osnivanju 500 zadruga u 500 srpskih sela, počelo je da se ostvaruje. Bolje reći da MEDI. Naime,pre koji dan vihorno je obaveštena najšira javnost da su potpisani ugovori sa prve dve novoosnovane zadruge za novčanu podršku od strane države, odnosno resornog Ministarstva za poljoprivredu uz asistenciju ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i navedeni projekat.

Otkup malina: mercedes po ceni fiće

Jedna od novih zadruga iz Gadžinog Hana, baviće se proizvodnjom, pakovanjem i plasmanom lekovitog bilja i šumskih plodova dok će druga iz Devča takođe iz Istočne Srbije, objediniti rad tridesetak pčelara. Prva zadruga dobila je 5,9 a druga 6,24 miliona dinara. Ovo je ohrabrujuća vest za brojne druge Gadzine hanove, Jareće dolove,Suvaje, Mrtvaje, Pustaje, Gornju i Donju Psaču kojih je previše u Srbiji. Bitno je da je počelo, a dokle će se stići o tome teško da se mogu izjasniti i vidovita Zorka ili Branka.

Suša nas je ponovo „iznenadila“. Ta najavljivana elementarna nepogoda prema prvim procenama nanela je štetu poljoprivrednoj proizvodnji od blizu jedne milijarde dolara. Sa tom sumom, primera radi, mogli bi da se izgrade najsavremeniji zalivni sistemi za pola obradivimh oranica, odnosno više od milion i po hektara. Međutim, mi tako ne razmišljamo, jer nama je i dalje bitno „ono“ što je danas a o sutra ima vremena.

To su loše karakterne, ali i poslovne osobine. I u ovakvim teškim situacijama mogu se čuti razna objašnjenja i relaksacije kako bi se ublažile razmere suše. S obzirom da stručnjaci za metereologiju najavljuju da će u narednom periodu prosečne godišnje temperature biti uvrćne za 4,5 stepeni potrebno je da poljoprivrednici za takav izazov nađu odgovor. Navodi se da to treba da budu nove sorte useva koje će biti otporne na sušu i imati kraći rok vegetacije.

Naši poljoprivrednici kada tako nešto čuju zapadaju u blaži oblik depresije zato što su iskustva mnogih od njih bila više nego neprijatna. Još pre 20 godina promena sortimenta, primera radi, u voćarstvu naglašavana je kao nasušna potreba bez alternative, ali mnogi od tih poduhvata završavali su se na sudovima zbog podvala, upravo, sa sadnim materijalom. U takvim rabotama prednjačili su pojedini privatni uvoznici i rasadnici na čije marifetluke su skoro blagonaklono gledali iz nadležnih službi Ministarstva za poljoprivredu.

Dok ne počne ponuda plodova novih sorti otpornih na sušu ovih letnjih dana čulo se puno primedbi na način ponude i plasmana onih proizvoda koje su poljoprivrednici uspeli da uberu.Glas su podigli kupci, odnosno građani koji se u velikom broju snadbevaju na domaćim „Zelenim pijacama“. Zasmetalo im je što bukvalno ni na jednoj od više hiljada tezgi u Srbiji, ne može se pronaći ime proizvođača, odnosno poljoprivrednog gazdinstva, zadruge ili nekog drugog klastera. Nema ni imena prodavaca bez obzira bili oni neposredni proizvođači ili nakupci.

Naprosto, po policijskoj terminologiji, oni su N.N. lica, dakle nepoznati što je, ako ne opasnost, ono nelagodnost za najveći broj kupaca. Oni koji su stavili primedbe na ovu okolnost pozvali su se na dobre primere iz nekih evropskih zemalja gde je identifikacija proizvođača i prodavaca poljoprivrednih proizvoda i druge hrane obaveza. Hoće li ovo nekoga dotaći, barem, da razmišlja u tom pravcu lično ne očekujem i sve me podseća na situaciju koju sam nekoliko puta predočio čitaocima portala AGROMEDIA, da na svim beogradskim pijacama samo jedna prodavačina povrća i to na jednoj ruci ima rukavicu.

Da srpski agrar, ipak, ima izvesnu budućnost govori i to da je na Šangajskoj listi Poljoprivredni fakultet iz Zemuna, u oblasti prehrambenih tehnologija svrstan u red najboljih na svetu. Plasiran je čak ispred sličnih fakulteta u Masačusecu, Harvardu i Oksfordu. Takvom rejtungu radovaće se, naravno, i građani Srbije, ali mnogo više Evrope i sveta za koje ih školujemo i to o našem trošku. Nadam se da niko od naših funkcionera na ovu okolnost neče potpisati neki novi SSP kojim bi se Srbija obavezala da do daljnjega nastavi sa kvalitetnim obrazovanjem poljoprivrednih stručnjaka namenjenih za izvoz. Tačnije rečeno za poklanjanje. Uz rasprodaju hlebnih oranica to bi, zaista, bilo previše!

Izvori informacija: Lična dolumentacija, portal Agromedia, bilten za poljoprivredu i selo SANU