Mnogi su se ponadali da će predstojeći izbori za čelne ljude glavnog grada doneti rasplet ili bar ubrzati rešavanje budućnosti najvećeg preživelog socijalističkog poljoprivrednog kombinata, PKB-a. Međutim, baš na dan kada je počeo „popis“ vrabaca u Beogradu, iz Ministarstva za poljoprivredu saopšteno je da je za modernizaciju i održiv nastavak rada ove agrarne korporacije potrebno 100 miliona evra koje država, navodno, nema. Te pare neko drugi treba da iskešira, a najpoželjnije bi bilo da to budu stranci.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
Posle te informacije nikome od pretendenata na gradsku fotelju, prema onome što se može čuti u javnosti, ne pada na pamet da se bavi PKB-om. Takozvani LEKS SPECIJALIS, koliko je meni poznato, donosio se za manje značajne stvari, hoću reći, projekte, događaje, okolnosti, pa i grupe građana.
Podsećanja radi, ovaj kombinat godišnje građanima Beograda isporuči 12 miliona litara kravljeg mleka. Dok su vezovi u farmi bili dupke puni, ta količina je dostizala čak 60 miliona litara.
Utvrđena dijagnoza za glavobolju domaćih malinara
Nisu pare jedina nepovoljnost kada je u pitanju Poljoprivredna korporacija Beograd (PKB) koja je od pre tri godine u vlasništvu države. Prethodni, očigledno neuspešni gazda bio je grad Beograd, koji je kombinat kao kakvo siroče predao državi da se stara o njemu. Zbog toga što je dopušteno da najveći megašpajz glavnog grada bude zapušten, poluprazan i zamagljene budućnosti, nikome nije falila dlaka sa glave. U jednom periodu počelo je i arčenje imovine, pre svega poljoprivrednog zemljišta, i samo zahvaljujući zaposlenima, sindikalnim organizacijama i po kojem glasu razuma od predstavnika struke i onih koji su dolazili sa uzvišenja gradske vlasti i države sprečeno je da PKB skonča kao i desetine poljoprivrednih kombinata širom Srbije. Inače, još pre nego što su raspisani izbori u gradu Beogradu, u javnosti kao i među zaposlenima stvorena je atmosfera da će sudbina, odnosno rešenja za uspešni opstanak, privatizaciju ili nalaženje kvalitetnog strateškog partnera biti POBEDNIČKI ADUT svake ponaosob izborne liste i njenih nosilaca.
Baš kada je počeo istorijski „popis“ vrabaca u Beogradu, bile su zaključene mnoge izborne liste političkih stranaka, partija, političkih grupacija, grupa građana i pojedinaca. Uz predaju kutija sa kandidatima za odbornike i gradonačelnika izgovarane su krupne reči i obećanja, ali uz sva naprezanja nisam uspeo da čujem MAGIČNO IME-PKB. Doduše, nekolicina stranaka svoj pohod na VRUĆE I DOBRO PLAĆENE FOTELJE počela je iz prigradskih opština kao što su Sopot ili Barajevo. Govorili su na tamošnjim pijacama, gde se najviše građana okuplja, o asfaltiranjima puteva, banderizaciji, kanalizaciji i sličnim komunalno-civilizacijskim problemima.
Stare navike ne vole pravilnike
Na moćnim medijima sa državnom frekvencijom i onim koji slove da su provladini mogla su se čuti svakorazna obećanja, a ponajviše ona DA KADA ONI DOĐU NA VLAST, počeće izgradnja dugoočekivanih METROA, GONDOLE, NOVIH FONTANA, BICIKLISTIČKIH STAZA, OPERA, OBDANIŠTA, STARAČKIH DOMOVA. Prštalo je i još zveči od obećanja da će građani bolje živeti i efikasnije se prevoziti, doduše, bez preciziranja u kojem pravcu.
Poljoprivredna korporacija Beograd (PKB), odnosno kako su je ljudi od struke svojevremeno iz milošte i poštovanja nazvali „BELA KUĆA“ SRPSKOG AGRARA, za prvih mesec dana od raspisivanja izbora pomenuta je tek nekoliko puta. Ako bi izuzeli ministra Nedimovića kao dežurnog spikera na teme iz poljoprivrede, to je ukupno bilo u dva i po navrata. Zbog čega je PKB postao VELIKA TAJNA, to ni ja nisam razumeo, ali dobro shvatam kada se kaže da za njegovo uzdizanje treba izdvojiti 100 miliona evra, što država navodno „nema“, onda je to mogući razlog za ćutanje i okretanje predizborne dreke prema LAKIM TEMAMA I ATRAKTIVNIM KANDIDATIMA, MEĐU KOJIMA JE I BULJUK ESTRADNIH ZVEZDA.
Izbori su okej, a zadruge melem
Mnoge od njih našle su se i na kladioničarskim listama i ponuđenim kvotama za mogući uspeh da se domognu političkih funkcija. Ovaj populističko-rijaliti trik do sada je više puta primenjivan da zamajava građane i skreće pažnju sa takozvanih krucijalnih problema. Možda grešim, jer postoji i varijanta da u finišu kampanje poput KECA IZ RUKAVA neka od političkih stranaka izađe pred građane i javnost sa DOBITNOM KOMBINACIJOM za PKB.
O PKB-u se dosta zna, jer uostalom postoji preko 70 godina. Njegov značaj dobro je razumela i namrgođena komisija MMF-a koja je obavezala državu da do juna ove godine pronađe strateškog partnera ili kupca za ovaj kombinat. Do sada je na tom planu jedino došlo do odlaska generalnog direktora koji je, umesto na biro ili u neki privatni biznis, zaseo u fotelju Agencije za licitiranje stečajnih upravnika. Ja sam u najmanju ruku fasciniran tim potezom koji ima odomaćen naziv NAŠA POSLA. Iz Ministarstva za privredu poručuju da će aktivnosti oko udomljavanja PKB-a ići sporo i neizvesno zbog problema sa likvidnošću i gubitkom koji je poodavno premašio milijardu dinara.
Stigle pare, projektima klecaju kolena
Da bi se kombinat stabilizovao i učinio izazovnim za potencijalne kupce potrebno je oko 100 miliona evra, koje država, ŠTO SE VIDI RAZGOVETNO, ne želi da iskešira. Tačnije, neće da je sutra boli glava. Iz sindikata PKB-a objašnjavaju da je pomenuta suma istovetna sa DUGOM DRŽAVE koja im je pre četiri godine ukinula premije za mleko. Da se deca naviknu na koka-kole i druge šećerne vodice (prim. aut.) Podsećanja radi ovaj kombinat godišnje građanima Beograda isporuči 12 miliona litara kravljeg mleka. Dok su vezovi u farmi bili dupke puni ta količina je dostizala čak 60 miliona litara.
Na svim kantarima PKB-ov potencijal je najblaže rečeno za svako poštovanje i uvažavanje. Kombinat u vlasništvu ima 17.600 hiljada hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta za ratarsku i povrtarsku proizvodnju, farmu sa 8.500 muznih krava, 22.000 goveda, brojnu mehanizaciju, sopstveni Institut, Poljoprivrednu školu kao i niz drugih sadržaja za proizvodnju hrane, o čemu se stara 1.900 zaposlenih.
Procenjena vrednost kombinata koju je pre tri godine uradila Poreska uprava zaustavila se na 154 miliona evra. Za njegovu kupovinu, odnosno privatizaciju, posle tri oglašavanja DOBRE NAMERE I NIŠTA VIŠE OD TOGA, pokazale su domaće kompanije „MK grupa“ i Industrija mesa „Matijević“ a od stranaca „Al Dahra“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kompanija iz Singapura, Kine, dve iz Velike Britanije i neimenovani kanadsko-američki investicioni fond koji u poslednje vreme figurira kao najzainteresovaniji, i to za strateško partnerstvo sa PKB-om.
Šta pomenute ili neke treće kompanije čekaju, nije baš najjasnije, jer hoću da verujem da je TRANZICIONO LUDILO PROŠLO i da se fabrike hrane tipa PKB ne mogu, niti smeju, obezvređivati kako bi ih za pare iz MALOG DŽEPA kupili kakvi probisveti i novokomponovani biznismeni. Sa takvim potencijalom ne sme se niko igrati, jer posledice mogu biti nesagledive. Isto kao što je Adu Ciganliju pred vrata Beograda donela reka Sava, tako je i plodni busen PKB stigao na prag glavnog grada zahvaljujući darežljivosti mnogo većih sila nego što su novac i politička volja. Zbog toga nisam iznenađen što se zbog NEODLUČNOSTI države, i što je najgore, nedostatka jasnog MODELA ZA BUDUĆNOST OVOG KOMBINATA, sve glasnije govori da isti treba zaštititi posebnim LEKS SPECIJALISOM. SLOVOM I SUVIM ŽIGOM kojim će dobiti tretman POSEBNOSTI i status OD IZUZETNOG ZNAČAJA ZA BEOGRAD I CELU SRBIJU.
JOŠ NEŠTO, jedna mudrost kaže DA AKO NE MOŽEŠ ODMAH ONO ŠTO HOĆEŠ – URADI ONO ŠTO MOŽEŠ. Hladni dželat ovovremenosti sa odorom liberalnog kapitalizma krajem prošle godine posekao je „Budimku“ iz Požege. Priklao je kao vuk jagnje. Skoro da se nije ni čulo. Bilo bi previše da nestane i poslednji agrarni cvet Srbije, bez obzira što su još stari Rimljani govorili: In cuncitis domina pecunia est, odnosno – U SVEMU JE NOVAC GOSPODAR.
Izvori informacija: Lična dokumentacija, Portal Agromedia, Bilten Poljoprivredne korporacije Beograd.
Komentari