Neko je poodavno primetio da je život čudo. To nije nikakva floskula niti tvrdnja proslavljenog filmskog reditelja Emira Kusturice, već stvarnost. Međutim, uz sva uvažavanja njegove neponovljivosti, lepote i nebrojenih izazova, ipak iskustva govore, da su ljudi najveće čudo. Koliko god da bude nadu, optimizam i drže liniju razuma često su neprepoznatljivi. Gledaju vas u oči i obmanjuju. U stanju su da u sred bela dana kažu da je noć. Ili kako ovog leta u Srbiji nije bilo suše. Da su je poljoprivrenici izmislili da bi dobili određenu finansijsku podršku, odnosno subvencije. Da se ta suša dogodila pre 50 ili 100 godina bilo bi dosta onih koji bi poverovali u takav scenario, odnosno obmanu.
Nažalost kada smo pomislili da su se u ovoj godini konačno, posle tromesečne suše, završili „ispadi“ klimatskih promena u tome smo se prevarili. Pre nešto više od nedelju dana dobar deo srednje i istočne Evrope zadesio je zbog velikog nevremena, vetra i kiše, pravi potop.
Vodene bujice pogodile su Austriju,Rumuniju, Poljsku, Češku, Slovačku kao i delove Nemačke i Mađarske u kojima je evakuisano više hiljada građana dok je prema nepotpunim podacima smrtno stradalo oko 20 lica.
Naša 45 paralela ostala je od te vrste nevremena pošteđena, uz isčekivanje da će Dunavom uspeti bezbedno i bez posledica da prođu svi vodeni talasi. Stručnjaci kažu da je sve pod kontrolom i da nema rizika od njegovog izlivanja.
SUŠE NIJE BILO???
Nekoliko narednih pasusa u ovoj kolumni, moglo bi da konkuriše za rubriku „verovali ili ne“ ili za neku novu pod nazivom „čudo neviđeno“. Naime, kada su predstavnici Ujedinjenih udruženja poljoprivrednika Srbije, pretežno članstvo ratari iz Vojvodine, pokucali na vrata nekoliko lokalnih samouprava da potraže pomoć od posledica dugotrajne suše, ostali su bukvalno preneraženi.
Kako je medijima ispričao Miroslav Matković, predsednik udruženja poljoprivrednih proizvođača Subotice, tamošnje birokrate su ih ubeđivale da u ovoj godini nije bilo NIKAKVE SUŠE suše već MANJAK PADAVINA što se, po njima, smatra prosečnom sezonom.
Misleći da se neko od tih činovnika šali počelo je ubeđivanje koje se završilo neuspešno, ali uz savet poljoprivrednicima da im lokalna zajdnica ne može u takvim okolnostima pomoći, već da neku od mera za izlazak iz krize potraže od Vlade Srbije.
Ovako ponašanje nije samo obmana već i omalovažavanje poljoprivrednika. Da li je „isključivanje“ suše njihova „kreacija“ ili je stigla kao širi plan paori nisu uspeli da saznaju. Ova burleska od objašnjenja, kažu, samo potvrđuje da su poljoprivrednici stigli na najniže grane.
Kada im je svaki dinar potreban za novu setvu a usput i za razduženja od svakoraznih kreditnih zaduženja izvesna „glavata gospoda“ ih uverava da za štetu od katastrofalne suše ne mogu dobiti ništa, jer navoidno nje nije ni bilo?
Šta drugo u ovakvoj drskoj „igri“ reči osim onog: oprosti im Bože! Uz ovo možemo dodati i najnoviji podtak koji je objavio jedan od profesora Ekonomskog fakulteta iz Beograda, u kojem se navodi da su štete od ovoletošnje suše u sektoru poljoprivrede preko 130 milijardi dinara.
MIRIS PROTESTA
Pored članstva Inicijative za spas domaće poljoprivrede već poduže vreme naoštreni su i paori iz drugih asocijacija. Oni su se, pismeno, obratili Vladi Srbije sa zahtevom da im se hitno isplati 17.000 dinara subvencije za sertifikovano seme po hektaru i to u roku od 30 dana. Dodali su uz ovaj i zahtev da se od 1. januar naredne godine poljoprivrednicima ukinu akcize na gorivo.
U slučaju da ovi zahtevi budu ignorisani ili odbijeni najavili su da će biti prinuđeni da ponovo ogranizuju proteste. Ovako ponašanje nije rezultat nikakvog hira i neodgovornosti, već kako su objasnili, što im je dogorelo do nokata. Naprosto, ako u narednih mesec dana ne dobiju novac koji im je obećan još prošle godine neće biti u stanju da organizuju jesenju setvu i ostale neophodne radove.
Kako je u više navrata naglasio Miroslav Matković, ekser u njihovu besparicu zakucala je, upravo, ovogodišnja katastrofalna suša za koju u pojedinim lokalnim zajednicama tvrde da je nije bilo?!
SIR KAO BANKARSKA GARANCIJA
Posle nekoliko industrijskih revolucija poljoprivredni proizvodi, odnosno hrana izgubila je primat na berzama i većim tržištima. Na sreću tu vrstu robe određene institucije prepoznaju kao izuzetno značajnu, pa i perspektivnu, što je značajno kako sa finasijske tako i sa motivacione strane za većinu proizvođača hrane.
Za našu javnost, odnosno njenu većinu, neobična je informacija da jedna regionalna italijanska banka još od 1953. godine počela je da prihvata neobičan zalog za davanje kredita malim poljoprivrednim preduzećima i preduzetnicima. U banku na severu Italije oni nisu dolazili sa zlanim polugama i tapijama na nekretnine, već sa velikim kolutovima sira-parmiđano ređano.
Kako su iz banke objasnili tamošnjim medijima, ovaj poslovni potez nije imao marketinški karakter, već da su utvrdili da kvalitetni i traženi sir deponovan u posebne bankarske trezore sa vremenom dobija i na kvalitetu i ceni.
Parmezan je inače tvrdi zrnasti sir spravljen od kravljeg mleka sa naglašenim jakim ukusom. Odležava njamanje 12 meseci, a ponekad i do 36. Ima status zaštićene geografske oznake Italije i Evropske unije čija tržišna vrednost jednog koluta od 36 kilograma se kreće od 900 do 1.500 dolara.
Namirisali su italijanski bankari dobru garanciju za kreditnu zalogu za razliku od drugih, među kojima su i oni naši, kojima su takvi proizvodi i razmišljanja neinteresantni. Za davanje kredita njima je ključna poluga oko koje se sve vrti „povoljna“ kamata. I ništa više!
BESEDA O LITIJUMU
U čuvenoj Valjevskoj gimnaziji, kako je javnost obavestila TV N1, profesor te škole za predmet iz besedništva i retorike došao je na ideju da traži od učenika da pismeno u sveskama, iznesu svoje afirmativno mišljenje, o rudaranju litijuma. To afirmativno je najverovatnije bilo okidač da jedan broj učenika negoduje i o svemu obavesti roditelje.
Kako to uobičajeno biva većina reakcija svodila se na to da u školi nije mesto za političke teme i rasprave, da je to nesporan oblik zloupotrebe učenika u dnevno političke rasprave i slično. Usput zatreženo je da se utvrdi i stepen odgovornosti predmetnog profesora…
Veština besedništva i retorike u kasnijem školovanju i poslu vrlo je bitna za, primera radi, advokate i nove prosvetne radnike. Ovo je loša ideja i pokušaj, samo u tome, što je profesr tražio afirmativnu besedu.
Svaka druga, bez obzira kakva bila, dobro bi došla, jer i onako sorzecamo, spotičeno se i mediokritetski ponašamo kod svake ozbiljnije društvene prepreke, njenog komentarisanja i iznošenja kritičkih stavova. Makar to bilo i rudarenje litijuma.
Ili, kako su naši poljoprivrednici „IZMISLILI“ ovoletošnju sušu!!!
…
Komentari