Nisu naši poljoprivrednici bezosećajni ljudi. Nema sumnje da će najnoviji izveštaj Agencije za privredne registre mnoge od njih postideti, ali i razljutiti, jer nije svejedno ako se javno iznesu podaci da je od svih privrednih društava u prošloj godini samo sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarsta poslovao sa gubitkom. Znaju oni dobro da je agrar poodavno zadnja rupa na svirali i takozvana „ovca” za šišanje, ali i pored toga loše se osećaju što su jedini ostali u zadnjoj klupi. I ovu knedlu moraće da progutaju.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
Ako budem išao na neku od novih šetnji ili sve učestalijih mitinga poneću transparent na kojem će pisati: „SEDENJE JE OPASNIJE OD PUŠENJA“. Nisam ja ovu poruku smislio, već sam na nju slučajno naišao i odmah me podigla iz stolice. Naime, reč je o naučnom istraživanju koje je organizovano u Engleskoj čiji rezultati su pokazali da dugotrajno sedenje može ozbiljno da ugrozi zdravlje ljudi i to u meri kao da dnevno pušite po jednu paklicu cigareta. Boleti koje se vezuju za preteranu „ležarinu“ su brojne od gojaznosti, kardiovaskularnih obolenja, dijabatesa tipa 2 kao i nekoliko vrsta karcinoma. Pomenuto istraživanje je pokazalo da u Engleskoj od ovakvog ponašanja godišnje umre oko 70.000 građana. Neko će reći čemu ova priča domaćim poljoprivrednicima koji su u pokretu od rane zore do večeri? Odgovor je jasan: ako jednog dana u agraru bude sve kako treba neće biti potrebe za „crnčenjem“ pa tada treba pripaziti na liniju i zdravlje.
A do tada od ŠUME skoro da se ne vidi put. U agraru to su zapravo krivudave staze sa puno blata, zbunjujućih putokaza i iznenadnih rampi. Još manje se vide ti puteljci zbog opšteg tabananja gradskim ulicama, trgovima, skverovima i drugim okretnicama. Jedni TRAŽE VIŠE DEMOKRATIJE a drugi im bučno, masovno, sebično i samouvereno odgovaraju da je IMAMO ČAK I ZA IZVOZ. Kao, primera radi, govedine?! Bio sam nekoliko puta u neposrednoj blizini tog eha i odmah sam se prisetio zapažanja velikog književnika Dobrice Ćosića, koji je objasnio: da se sve borbe za slobodu i demokratiju kod Srba, svode, na BORBU ZA VLAST.
I dok do nekog epiloga ne dođe malo kome će bito dobro a BLAGA ANESTEZIJA neće imati snagu da se bavi tuđom mukom i problemima. Zbog svega toga me nije iznenadio podatak iz izveštzaja APR (Agencija za privredne registere) u kojem se navodi da su u prošloj godini od 105.596 privrednih društava koja su dostavila finansijski izveštaj, skora sva, poslovala pozitivno osim sekora POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I RIBARSTA. Taj sector je imao gubitak od milijardu dinara, odnosno blizu 100 miliona evra. Pa nisam ni očekivao da u „buli” bude sector trgovine, osiguranja, bankarstva, građevine ili turizma.
Dobit u poslovanju od pet milijardi dinara su iskazali i miljenici svake vlasti JAVNA PREDUZEĆA kojih je na spisku 561. Bilansi bi bili mnogo napredniji da nema nekontrolisanih odliva za razne: bonuse, dnevnice, seminare, stručna usavršavanja, stalne obnove voznih parkova, da se nebi ispalo iz trenda, i slično. Odliv prati i stalno povećanje broja zaposlenih pa tako i dalje posle svakih izbora ili neke REZOLUCIJE novoprimljeni moraju od kuće da donose stolice, jer su u preduzećima sve popunjene.
POLJOPRIVREDA je bila i ostala zadnja rupa na svirali, OVCA ZA ŠIŠANJE, moneta za potkusirivanje, veliki socijalni MEGAMARKET iz kojeg uzima kako ko stigne. Fabrike, preduzeća i kombinati iz agro sektora koji su poslovali u najtežim vremenima sa ekstra profitom odavno su u vlasništvu stranaca ili biznismena o čijim finansijskim bilansima je zabranjeno govoriti. Krši se kičma malim i srednjim gazninstvima i firmama. Međutim, svoj potencijal i mogućnosti srpski agrar najbolje pokazuje u IZVOZU a vredan svake pažnje je podatak da je u prošlog godini taj plus, odnosno SUFICIT bio 1,7 milijardi evra. To je podatak koji mora da uozbilji resorno Ministarstvo i Vladu Srbije kako bi u nekom narednom izveštaju APR poljoprivreda bila među uspešnijim sektorima a ne u čošku ili poslednjoj, odnosno MAGAREĆOJ klupi kako je to sada.
KRUPNA je ovo tema kojoj se treba stalno vraćati, ali domaći poljoprivrednici su već u novim obavezama, jer je pre koju nedelju OTVORENA SEZONA LOVA NA SEZONSKE RADNIKE. Dok se država hvali da je konačno uredila ovu oblast i omogućila zainteresovanima za sezonski rad kao i onima koji traže njihove usluge da međusobne transfere obave pojednostavljenom i efikasnom procedurom,odnono putem elektronskog prijavljivanja, mnoge poljoprivrednike i dalje boli glava.
Osnovni razlog za zabrinutost je visina dnevnica koje su najavljenje da u ovoj godini neće ići ispod 2.000 dinara, plus uz to obaveze za penziono i socvijalno osiguranje i neizbežni PDV. Ako bude nekih korekcija one će isključivo biti vezana za njihovo povećanje. Sezonci najviše brinu voićare koji bez njih, još uvek, ne mogu da do kraja završe ključni posao a to je berba. Oni ne ispuštaju kalkulatore iz ruku a u konačnom obračunu dolaze do podatka da razliku između cene koštanja i otkupa, što je zapravo njihova dobit, moraju da daju sezoncima.
UZ ironični komentar „samo aplikacija poljoprivrednika spasava” može se čuti da je dobro dok još imaju kome da plate dnevnice, jer sezonskih radnika je sve manje. Ne samo zbog toga što mnogi beže od rada, već što u zemljama u regionu i članicama EU mogu na sličnim poljoprivrednim poslovima da zarade po nekoliko puta više nego kod kuće. U Slovačkoj su prošlog leta na berbi voća naši sezonci zaradivali i po 1.300 evra mesečno uz plaćenu ishranu i smeštaj. Inače, od januara ove godine na poslovima u poljoprivredi bilo je angažovano blizu 3.000 sezonskih bradnika čije usluge je koristilo 70 poslodavaca, u najvećem broju, iz Vojvodine. Da li je to ohrabrujući podatak teško je reći, jer realne potrebe za sezonskim radnicima u poljoprivredi su preko 60.000 duša.
Domaći voćari nebi smeli da pored svih ovih problema klonu i odustaju od svojih planova. Svako razočarenje, pa i visoke dnevnice sezonaca, su nešto što je prolazno i rešivo. Sva istraživanja govore da je voće odavno prepoznato kao nezamenjiva namirnica u ljudskoj ishrani i prevenciji zdravlja. Međutim, i pored toga samo ČETVRTINA bogatih i disciplinovanih evropskih građana konzumira voće dva puta dnevno, dok ga TREĆINA tokom cele nedelje uopšte ne jede. Šta to zapravo govori: upućeniji bez dileme kažu da EVROPSKOM TRŽIŠTU NEDOSTAJE KVALITETNO VOĆE. TAKO NEŠTO OTVORENO SUGERIŠE DA SRPSKI PROIZVOĐAČI NEBI SMELI DA BUDU NEKA, VEĆ PRVA ADRESA!
Izvori informacija: Lična dokumentacija, Portal AGROMEDIA, Bilten za poljoprivredu i selo SANU.
Komentari