Dok mi i dalje sečemo burek solidarnosti, štrajkujemo glađu, organizujemo turnire „borbe nacija” sa srednjovekovnim oružjem, ubrzano učimo nemački jezik i krupnim rečima rasterujemo gradonosne oblake, malo prostora nam ostaje za neke suptilnije i aktuelnije aktivnosti. Recimo, za ORGANSKU PROIZVODNJU U POLJOPRIVREDI koja je odavno označena kao velika šansa i zlatna koka našeg agrara. Nažalost, prema tom zlatnom izazovu krećemo se brzinom puža, možda i sporije. Uostalom, u Srbiji je svega 0,4 odsto, od ukupnog poljoprivrednog zemljišta pod organskim zasadima. Da ne bude zabune i preteranog defetizma u svakom pa i ovom poslu počinje se od nule.

Možda vas zanima

Sve nas je manje, recituju statističari

Kolumne

30/07/2020

Suzavac se razišao, paori na stepeništu

Kolumne

19/07/2020

Varljivo leto dvehiljadedvadeseto

Kolumne

10/07/2020

S obzirom na trend kada je u pitanju ova proizvodnja kako u Evropi tako i svetu lako se može desiti, možda za nekoliko godina, da naši izvoznici poljoprivrednih proizvoda budu zatečeni. Da se nađu ispred RAMPE na kojoj će jasno i krupnim slovima pisati da je prolaz dopušten samo organski proizvrdenim robama, odnosno: mesu, mleku, jajima, medu, voću, povrću, zitaricama, naravno, i praziluku. Neko će reći da do pomenutog uslova treba da prođe još puno vremena, da ima lufta i da nisu „Nemci u Divcima”. Hoću reći da ne treba žuriti a još manje paničiti.

Međutim, podaci govore nešto drugo i jasno ilustruju da organski proizvedena hrana nezaustavivo OSVAJA SVET. Da je u pravoj ofanzivi i da se za istu izdvajaju ogromna sredstva pa je tako primera radi vrednost tržišta organske hrane na svetskom tržištu u 2018. godini bila oko 90 milijardi dolara od čega, doduše, trećina odlazi na potrošaće u Americi, ali skrštenih ruku nisu ni u Nemačkoj u kojoj je za organsku hranu potrošeno 9,5 ili u Francuskoj 6,7 milijardi dolara. Inače, u svetu trenutno ima 2,7 miliona sertifikovanih proizvođača organske hrane koji u tu svrhu koriste 57,8 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta.Australija je zemlja i continent sa najvećeom provršinom pod organskom proizvodnjom 27,2 miliona hektara a za njom slede Argentina sa 3 i Kina sa 2,3 miliona hektara.

Možda će se od ovih brojki nekome zavrteti u glavi, ali prema svim pokazateljima tržišta i ponašanja potrošača više je nego jasno da se situacia iz godine u godinu radikalno menja. Građani sve više vode računa o zdravlju i prevenciji istog te maksimalno nastoje da izbegavaju proizvode „začinjene” hemikalijama i drugim preparatima bez kojih konvencionalna poljoprivreda ne može da funkcioniše. Da li smo mi to razumeli i šta činimo? Prema dostupnim informacijama nacionalnog udruženja „Serbija organika” ova proizvodnja organizovana je na površinama od 13.500 do 17.000 hektara, zavisno ko saopštava ove podatke, i u njoj je uključeno oko 6.000 domćinstava.

To praktično znači da je od ukupne površine u organsku proizvodnju „upregnuto” tek oko 0,4 odsto poljoprivrednog zemljišta. Dakle nije ČISTA, VEĆ TAKOZVANA POZITIVNA NULA. Međutim ni ova STATISTIČKA GREŠKA nije „mačji kašalj”, jer je u prošloj godini iz Srbije izvezeno organiskih proizvoda za 27,5 miliona evra. U odnosu na period pre desetak godina to je veliki napredak, jer smo se dugo vremena hvalili kako se ova proizvodnja organizuje na čitavih 600 hektara, odnosno blizu 400 fudbalskih terena.

S obzirom da je cena organske hrane višestruko veća od one proizvedene na klasičan – konvensionalan način to je zasigurno jedan od dodatnih motiva za mnoge poljoprivrednike i entuzijaste da se uključe u ovu proizvodnju. Iako je na prvi utisak zanimljiva pa i pomalo bajkovita ona traži ljude koji se moraju naoružati spremnošću za težak rad, sa voljom i strpljenjem. Činjenica je da država, odnosno Ministarstvo za poljoprivredu daje direktne podsticaje po hektaru biljne proizvodnje uvećane za 120 odsto, odnosno 40 procenata po grlu životinja koje se gaje na organski način. Nije za bacanje ni podrška za naknadu troškova sertifikacije i konterole kao i za nabavku poljoprivredne mehanizacije i opreme. Naravno, to na papiru optimistično zvuči, ali oni koji hoće u ovu proizviodnju moraju ipak da prođu osnovnu edukaciju, određena usmerenja, procene održivosti, orjentaciju za plasman, odnosno tržište.

Stručnjaci procenjuju da su u ovoj proizvoidnji naše najveće šanse u voćarstvu, stočarstu, proizvodnji meda i povrtarstvu. Probni baloni sa voćarstvom na području Blaca i Brusa kao i u još nekoliko krajeva pokazali su sve prednosti pa je tako u prošloj godini od tamošnjih proizvođaka otkupljenlo, pripremljeno i izvezeno 1.200 vagona voća i voćnih prerađevina. Kod povrtarstva je situacija složenija što se prvenstveno ogleda u potrebi za velikom količinom fizičkog rada. Stručnjaci kažu da je značajna šansa I u organskoj proizvodnji mesa, mleka i jaja.

Njihove preporuke mogu se čuti i pored toga što još uvek nije okončan izbor koje rase su najbolje za organski uzgoj iako su nezvanično u prvom planu: kolubarsko goveče, buša, domaće šareno kao i simentalac. O govedarstvu i uopšte stočarstvu, kažu bolji poznavaoci prilika, trebalo bi da se govori i u „Drugom dnevniku”, jer ono predstavlja TOTEMSKOSKI STUB za organsku proizvodnju. Misle pri tom na STAJNJAK bez kojeg je bukvalno nezamisliva ova vrsta proizvodnje.

Šta o svemu kažu oni koji su zagazili u vode organske proizvodnje, tek donekle, sam saznao od poljoprivrednika koje sam zatekao na specijalizovanoj pijaci zdrave hrane u Bloku 45. na Novom Beogradu. Milomir Grujićić iz Pambuknovice kod Uba, je veteran u ovom poslu koji je započeo pre 20 godina na delu svoje okućnice. U međuvremenu se ona proširila na 18 hektara pod povrćem, voćem do nekoliko vrsta žitarica, ali proizvodnje svinja, živine i organskog mesa i mleka. Na pitanje o tome kakva su njegova iskustva i koliko država pomaže i razume ono što radi, on je kratko rekao da poljoprivrednicima ne treba nićija pomoć, već prihvatljivi pariteti bi, pre svega na relaciji cena goriva, semenskog materijala i drugih imputa u odnossu na cene koje formiraju otkupljivači, berze i izvoznici.

„Kada je u pitanju organska proizvodnja tu je pomoć potrebna onim koji sa zembiljima dolaze na pijacu da kupuju zdrave namirnice. Ako ne bude povećana platežna moć građana nama se dobro ne piše” – zaključio je Grujičić. Za razliku od njega mnogo više žuči bilo je u komentarima vlasnice „Cecine bašte”, odnosno Svetlane Stojanović iz Kikinde. Ona veli da bi od turizma i organske proizvodnje mogli svi u državi mnogo dobro da živimo.Međutim, kako to oni sa pozicije odlučivanja i planiranja ne vide najbolje, onda se i dalje u svemu ponašamo kao kakvi cirkuzanti i improvizatori.Cene svojih jabuka „ajdara” od 250 dinara za kilo, mladog krompira od 400 ili kupusa od 300 dinara nije želela previše da obrazlaže. ” Ni to nisu njihove prave vrednosti, već mnogo niže od realnih. Značajna dobit, nas u ovom poslu, je ona koja dolazi od stalnih mušterija koji nas zapravo održavaju u životu i koji nas svakog vikenda dočekuju kao najrođenije.To je motiv i podrška za opstanak u ovom specifičnom I zahtevnom poslu koja nema cenu”, tvrdi Svetlana.

Nenad Perišić je pre dve godine napustio posao menadžera noćnih klubova u Beogradu, i u rodnim Šehovićima (BiH) obrađuje oko pet hektara zemlje sa organskim proizvodima. Kaže da se fokusirao na planinski krompir, speltu, raž, ječam i heljdu. On objašnjava da je velika greška izdvajati organsku proizvodnju iz konteksta poljoprivrede, ali i još veća subvencionisati sve odreda, pa čak i one koji sa maskama za zaštitu od bojnih otrova i drugih hemikalija ulaze i izlaze iz svojih plastenika i sličnih proizvodnih jedinica.

„Ja sam osnovne lekcije i pravila naučio od kolega sa područja Vojvodine koji imaju dobra iskustva u proizvodnji organskih žitarica i prerađevina od istih. Za nas bi najbolje bilo da se držimo programa i preporuka krovnog udruženja „Serbije organike” i da ono što resorno Ministarstvo govori samo osluškujemo, jer političari često znaju da prave smetnje dobrim idejama. Isto tako i Evropska komisija za poljoprivredu koja će od 2021. godine početi da primenjuje novi pravilnik u organskoj proizvodnji, bitno će uticati na naše usmerenje i edukaciju. Naime javna je tajna da mi danas u ponudi imamo DOSTA takozvanih „POMALO” organskih proizvoda što je tanka linija do obmane i podvale”, kaže Nenad koji planira da svoju heljdu, raž i ječam prerađuje u organske testenine u nekoliko vojvođanskih mesta.

Koliko sam razumeo domaća ORGANSKA ZAJEDNICA najviše podseća na posadu nekog broda tipa KRUZERA na kojem su zaposleni vrhunski kuvari, artisti i pijanisti, ali za skromne plate. Iznad svega SNAŽNO čuvaju IDENTITET SVOJIH MUŠTERIJA, baš kao što su nekada jataci tajili hajduke. Takva konspiracija im se ne sviđa, ali za sada su to važeća i prećutna pravila na koja se nadovezuju priče kako je KUPOVINA organske hrane :pomodarstvo, snobizam, manir onih sa „dubljim” dzepovima a ne opredeljenje za ono što je NAJBOLJE I NAJZDRAVIJE IZ PRIRODE. Ova teskoba, stekao sam utisak,potrajaće još neko vreme baš kao i pomenuta pozitivna nula.

Izvori informacija: lična dokumentacija, portal AGROMEDIA i bilten za poljoprivredu i selo SANU.