Mnogo puta uz prigodne prilike, kada država deli svoja najviša priznanja zaslužnim institucijama, kolektivima i pojedincima, nervirao sam se što među laureatima retko kada ima poljoprivrednika. Ta „gvožđa“ kako sam ih u besu nazivao bila su namenjena nekom drugom.
Međutim, koliko je stvarnost nepredvidiva, cinična pa i surova potvrdila je nedavna informacija da je iz desnog krila Palate Srbija, negdašnji (SIV) ukradeno čak 43.000 izuzetno vrednih ordena.
Nekoliko punih traktorskih prikolica. Pojedini ordeni uz kulturni i istorijski značaj bili su izrađeni od plemenitih metala i ukrašeni sa rubinima i brilijantima.
više od istog autora
CENZURISANJE AGRONOMA
15/03/2024
DUGO SABIRANJE ŠTETA
31/07/2023
Dodatno razočarenje stiglo je uz vest da je iznošenje ordena počelo, odnosno primećeno još 2018. godine, kao i da su u tom nečasnom poslu učestovali, pored ostalih, i pojedini visoki državni službenici. Podeljena su mišljenja kada će ovaj slučaj biti raščivijan i hoće li biti bilo kakvog epiloga?!
Poljoprivrednici i još neki „crnci“ i dalje će morati Sizifovskim putem da se penju do mesta gde se dele najviša državna priznanja. Njih će svakog proleća i na iskraj godine da trese groznica pomešana od neizvesnosti i moguće sreće.
Istovremeno će ta skupa galanrerija za kićenje poprsja i revera porskana platinom i zlatom u nepreglednim kolonama odlaziti u ruke i kolekcije svakoraznih probisveta.
UDARAC U PLEKSUS
Ovaj događaj nije samo udarac u pleksuz našoj kulturi i tradiciji, već pre svega najvišim državnim odlikovanjima čija sudbina je počela da klizi ka sunovratu od 90-godina prošlog veka a što sam uočio na više takozvanih buvljih pijaca.
Najpovoljnija cena, na moje veliko razočarenje, bila je za kupovinu MEDALJE RADA. Onaj ko je bio zainteresovan za više komada mogao je pojedinačno da ih pazari po ceni u visini paklice cigareta.
Možete zamisliti po kojoj ceni su medalje, pa i ordenje, preprodavci otkupljivani od vlasnika koji su na tako nešto bili primorani, ili su ih možda nekome poklonili a ne bi iznenadlio ni da su ih bacili. Kada pada jedan sistem onda se strmoglavo urušavaju i sve vrednosne linije…
Tamna strana ordenja govori da, najverovatnije, mnogi dobitnici viskih prozananja nisu bili impresionirani sa njima, da su ih dobili po nekakvom „ključu“, na predlog partijskih drugova ili reda radi da bi se namakao broj za pun godišnji izveštaj. I restauirani kriterijumi za njihovu dodelu poprskani su sa puno nepoznanica i netransparentnosti.
DA JOŠ NEKI VRATE ORDENJE SVOJE
Ima gorih događaja od lopovluka, korupcije i drugih „zavrtanja“ na petoparcu. Kao grom iz vedra neba nedavno je odjeknula informacija kako je jedan trinaestogodišnji dečak iz sela Markovac kod Vršca, sa sekirom, iz samo njemu znanih razloga, usmrtio 12 jaganjaca.
Dete jeste iz nekompletne porodice, ali neko je ipak morao da obrati pažnju na uslove i druge okolnosti u kojima odrasta. Oni koji se peru od bilo kakve odgovornosti i ovaj slučaj uvrstili su u takozvanu spiralu, odnosno epidemiju nasilja.
Pa nije to kovid ili magareći kašalj već posledica nebrige, loše organizovanosti i površnosti u radu mnogih socijalnih i drugih službi. Posebno kada su u pitanju seoska područja.
Gorak ukus ostavio je i podatak da je dečak ubio jagnjad koja su pripadala vlasiniku kuće u kojoj je on živeo sa ostalim članovima svoje porodicoma. Kritičnog dana ušao u gazdin tor i sa udarcima sekirom u glavu hladnokrvno usmrtio omanje stado.
Posle ovog slučaja, bez obzira na određene nepedvidive okolnosti, neko mora da vrati svoje ordenje!
PTICE UMIRU PEVAJUĆI
U ataru, ponovo jednog srpskog sela, tačnije Nakova u neposrednoj blizini Kikinde, zabaležen je pre desetak dana najveći pomor ptiuca u ovom delu Evrope. Sve uginule ptice pripadaju zaštićenim vrstama. Na terenu su predstavnici Društva za zaštitu ptica, veterinarske inspekcije i drugi aktivisti pronašli preko 800 ptica od kojih je bilo 373 čavki i 431 gačac.
Oni koji su došli da uklone uginule ptice kažu da su zatekli neverovatne scene, jer je još bilo živih jedinki koje su se glasale i pokušavale da polete, što je mnoge podsetilo na kultni film „Ptice umiru pevajući“.
U slučaju sela Nakova, prve procene su da su ptice otrovane nesavesnim ponašanjem pojedinih vlasnika tamošnjih oranica koji su izabrali neopreznu i najgoru borbu na suzbijanju glodara koji im, nema sumnje, pričinjavaju štetu.
Posle analize predatih uzoraka očekuje se da budu jasno utvrđene sve okolnosti i druge pojedinosti kako su tolike ptice stradale. Samo koji dan kasnije na istom terenu je pronađeno 14 ugunulih srndaća. U zadatak nadležnih istražnih organa ostalo je da se ozbiljnije pozabave ovim slučajem čije posledice su poprimile neočekivanje razmere.
KAKO JAVLJA „SI EN EN“
Evo mesta i za dodelu jednog pravog ordena. Naime, na „Si En Enovoj“ listi 50 najboljih hlebova u svetu našla se u proja iz Srbije.
To je i bio razlog da svetski poznata medijska kuća kaže nešto više o proji. Njenom jednostavnom spravljanju, specifičnom ukusu i značajnim nutritivnim vrednostima.
Nesporno, da to može biti jedan od dodatnih motiva da naši poljoprivrednici povećaju površine pod ovom linijom kukuruza kako bi na tržištu bilo dovoljno jedinstvenog projinog brašna.
Druga „bombasta“ vest kojoj bi moglo da se okaći neko značajnije priznanje je stiglo u javnost posle nedavno održanog Međunarodnog sajma turizma u Beogradu. Na raspisanom, petom po redu, konkursu Svetske turističke organizacije za izbor najboljih ruralnih destinacija, po svim procenama, naći će se i nekoliko sela iz Srbije.
Inače, laskavu titulu najboljeg sela na svetu pre dve godine ponela je naša Mokra Gora, i to u konkurenciji 170 prijavljenih seosnih destinacacija iz 75 zemalja.
S obzirom na jedinstvene prirodne predele i sve značajnija ulaganja u razvoj seoskog turizma mnogi očekuju da će uskoro biti dobrih vesti u pomenutom takmičenju najlepših ruralnih destinacija.
ORDEN ZA POPULIZAM
Prilikom nedavnog otvaranja Sajma poljoprivrede u Šapcu, resorna ministarka u tehničkom mandatu prilikom otvaranja te manifestacije izjavila je, a preneo Tanjug, da su izdvajanja za poljoprivredu u srpskom budzetu nikada veća, da će se stalno povečavati i da nema vraćanja unazad.
„Nemamo više onih poljoprivrednika koji se dvoume da li da nastave da se bave proizvodnjom. Svako ko se bude prijavio na javne pozive koje sprovodimo dobiće novac. Naravno, pod uslovom da ispunjava sve tražene uslove“.
Dakle, daleko je od toga da će svi dobiti očekivanu podršku jer još uvek značajno škripi kod implementacije e-agrara, dobijanja drugih saglasnosti kada je u pitanju imovima poljoprivrednika, pre svih ratari, a tu ima i drugih probleme i prepereka za „potpuno“ ispunjavanje uslova.
Ako je sve tako dobro i da „klizi“ kao po loju čemu onda redovni sastanci i dolasci predstavnika poljoprivrednih organicacija u Nemanjinu u Beogradu, kao da su tamo zaposleni na ugovor o radu?
Jasno, je da još uvek ima problema o kojim se površno ili usputno nešto kaže.
Slatkorečje, obećanja i druge populističke priče odavno su našle mesto u našim životima i radu. U agraru posebno.
Ni po kojem kriterijumu, i da se neka od tih „medenja“ ostvare, ne zaslužuju ni najmanji orden. To znači da nema opasnosti da će biti ukradeni!!!
…
Komentari