Bez medijske pompe, ili kako se to još kaže, ispod radara javnosti prošla je informacija da su nedavno inspektori ruske službe za fitosanitarni nadzor došli na naš teren. Tačnije, kao veliki i tradicionalni kupci jabuka i još nekih poljoprivrednih proizvoda želeli su da izbliza pogledaju naše laboratorije i upoznaju se sa jednim brojem izvoznika. Još preciznije, namera im je bila da provere koje firme su im isporučivale jabuke s povećanim ostacima pesticida. Kako u međuvremenu nije bilo nikakvih zvaničnih podataka u vezi sa ovom „posetom“, moglo se zaključiti, da su pomenutim postupkom iz te zemlje i velikog kupca pokazali brigu za bezbednost hrane koju uvoze. Naravno, i za dolare i rublje koje za to izdvajaju.

Gde smo u toj priči mi? Neko će reći što pitamo u finišu predizborne kampanje tokom koje, da budemo pošteni, skoro niko da kaže nešto više od obećanja kada je u pitanju poljoprivreda, dok se istovremeno moglo u detalje saznati o nekakvim svemirskim i klimatskim fenomenima nego o bazbednosti hrane.

Međutim, posle svih sumnjičenja, pa čak i više puta vraćanih pošiljki poljoprivrednih proizvoda sa granica zemalja Evropske unije, naše birokrate i rukovodioci Nacionalne laboratorije za kontrolu ispravnosti hrane i agrarnih proizvoda, uveravali su nas da je sve pod kontrolom. Da prašinu podižu mediji koji u svemu vide nekakve senzacije.
Ako je i toliko od glavate gospode-mnogo je!

2.

Samo koju nedelju ranije pre nego što su dojehali predstavnici „Roseljhoznadzora“ na portalu jednog tiražnog ovdašnjeg medija objavljena je reportaža o uspešnom proizvođaču jabuka sa prostora Srbije. Uz značajna ulaganja, savete stručnjaka, pažljiv odabir sortnog materijala i primenu svih agrotehničkih mera taj ambiciozni voćar se pohvalio da svoje jabuke, tokom jednog proizvodnog ciklusa,tretira zaštitnim sredstvima i drugim preparatima čak do 20 puta. Na moje dodatno iznenađenje taj deo priče je boldovan, odnosno naglašen kao posebna vrednost.

Nije ovo cinkarenje niti „udaranje“ na domaće voćare i takozvani ekonomski patriotizam, jer navedeni primer je samo jedan od velikog broja drugih, drastičnijih i opasnijih po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Poodavno je javna tajna da u mnogim sektorima poljoprivredne proizvodnje ima dosta propusta, nereda, neodgovornosti pa i neznanja po pitanju nabavke, čitanja i korišćenja hemijskih preparata.

Praktično u svakoj poljoprivrednpoj apoteci, a neretno i na buvljim pijacama, mogu se kupiti svakorazni preparati gde će vam prodavci usput reći kako da ih „smućkate“ a ako vam bude nešto nejasno savetovaće da pročitate upustvo koje je sitnim slovima napisano i obično na nepoznatom jeziku.

3.

Nekoliko incidenata sa izvozom poljoprivrednih proizvoda konačno je probudilo iz preterano duge uspavanosti one resore i službe koji su zaduženi da vode računa o redu u toj oblasti. Ohrabrujuće je zazvučala nedavna poruka iz Ministarstva za poljoprivredu upućena proizvođačima voća, povrća i drugih biljnih kultura. Glasno, a čini se i jasno, je rečeno: da svi oni koji korite pesticide i slične preprate moraće da prođu OZBILJNU obuku.

Objašnjeno je da su razlog takvoj odluci i greške sa više izvoznih kontigenata koje su skupo plaćene, ne samo finansijski, već i urušavanjem ugleda naše poljoprivrede i njenih visokocenjenih proizvoda. Svi oni koji budu obuhvaćeni tom vrstom obuke očekuje se da će detaljno biti upoznati sa karakteristikama sredstava za zaštitu bilja, njihovom primenom, karencom do sticanja znanja o skladištenju, transportu i odlaganju. Svi proizvođači koji uspešno završe obuku dobiće potvrdu, odnosno setrifikat.

Posle uvođenja evropskog sistema za brzo uzbunjivanje u trgovini hranom (RASFF) bukvalno nije moglo ništa sumnjivo da prođe granicu. Iako se za to znalo naši izvoznici su se pravili nevešti zbog čega su, samo u ovoj godini, „pali“ 18 puta. Tek nedavno zbog toga su se upalila crvena svatla kod nadležnih institucija koje su reagovale, najpre oštrim upozorenjima proizvođačima, a potom najavljenom obaveznom obukom za pažljivu, odnosno kontrolisanu upotrebu hemijskih sredastava u biljnoj proizvodnji.

4.

Međutim, ni Evropska unija, koju uzimamo kao najbolji primer za poređenje, nije cvećka kada je u pitanju upotreba hemije. Nedavno glasanje u Evropskom parlamentu o novoj uredbi o zaštiti bilja nije dobilo potrebnu većinu. To znači da će umanjenje upotrebe hemijskih sredstava, i to za 50 odsto do 2030. godine, morati da sačeka neku drugu priliku.

Objašnjenje kako je u neizglasavanju nove uredbe bitan uticaj imao lobi iz redova agroindustrije je samo polovično, jer su u nekoliko evropskih zemalja, po istom pitanju, ostali kratkih rukava, čak i na organizovanim referendumima, da se hemijskim preparatima stane na rep. Dakle, i tamošnji farmeri govore da još nije odzvonilo takozvanoj konvencionalnoj proizvodnji i da bi upotreba hemije na „kašičicu“ bitno uticala na prinose i ukupnu produkciju hrane kako na lokalnom tako i globalnom planu.

Bogata i humana Evropaska unija, odnosno njene institucije koje brinu o bezbednosti hrane kao i o biodivirzitetu, najavile su da neće odustati od namere smanjivanja upotrebe hemijskih preparata i traženja alternativnih supstitucija, odnosno zamena. Za podršku takvim namerama i praksi biće izdvojeno čak 70 milijardi evra do 2027. godine.

5.

U godini u kojoj su nam svu pažnju „ukrale“ tragedije, izbori, kampanje i drugi politički rijaliti sadržaji, priče o bezbednosti hrane i sve veće zaprašenosti sa hemijom, malo ko čuje. Najčešća objašnjena dobijamo na pijacama gde nas tamošnji prodavci, odnosno prekupci i nakupci ubeđuju kako je sve što prodaju neprskano. Resori i nihove službe „uskliknu“ tek kada se desi nešto od šireg znaćaja i većim posledicama. To čine saopštenjima i lažima.

Pored agilnih Udruženja potrošača i boraca za bezbednu hranu sve je više i poljoprivrednika, ne samo onih koji se bave organskom proizvodnom, koji su zagovornici kontrolisane i minimalne upotrebe hemiskoih ptreparata i zaštitnih sredstava.

Svi oni kao i ljudi od struke, specijalizovani i drugi odgovorni mediji duže vreme javnosti šalju poruku da takozvani dozvoljeni, razblaženi ili bezopasni pesticidi i njihova „sabraća“ ne mogu biti za bilo koga uteha. Čak ni za one najsiromašnije koji ne mogu da priušte sebi organske proizvode. Naprosto, sve glasnije ubeđuju potrošače da se ne smemo PRIVIKAVATI na trovanje!!!
…