Pravila ponašanja u malinjacima prilikom berbe ne mogu uspostavljati sami vlasnici, već se moraju poštovati preporuke stručnjaka. Nepredvidivi NOROVIRUS može uz malu nepažnju da napravi velike probleme i vrlo drsko da udari po džepu proizvođače ove najprofitabilnije domaće voćke.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
Malinjaci diljem Srbije ovih dana biće pod pravom okupacijom sezonskih radnika, odnosno berača. Prema grubim procenama, na nešto više od 20 hiljada hektara malinjaka sjatiće se omanji grad ljudi svih socijalnih kategorija i godina starosti kojima je ovaj posao prilika da dođu do pristojne, pa čak oni vredniji i do dobre zarade.
Zeleno-crveni koridori malinjaka istovremeno će biti i neka vrsta modne piste na kojoj će moći da se vide svakorazne kreacije i odevni predmeti od najzanimljivijih kapa i šešira za zaštitu od letnje vreline, preko lucidnih šortseva, majici, pa sve do minijaturnih nosača zvuka sa neizbežnim slušalicama koje treba da razonode, ali i motivišu berače kada posustanu u poslu.
Običaj je da tamo gde ima više berača povremeno neko povede pesmu koju prihvataju svi u malinjaku.
Međutim, ta vrsta razdraganosti lako može da se izrodi u svoju suprotnost, razočaranje, pa i čupanje kose. Naime, retko koji berač će stradati od ujeda zmije ili nekog drugog oblika povređivanja, ali zbog tvrdoglavog izbegavanja da se crveni plodovi beru rukavicama, stalno će ih vrebati opaka „guja“ pod imenom NOROVIRUS. Reč je o virusu koji uglavnom prenose berači prljavim rukama ili ljudi koji sortiraju voće u hladnjačama.
Norovirus se ne nalazi u plodu, već se zadržava na površini voća, a prenose ga uglavnom berači prljavim rukama ili ljudi koji sortiraju voće u hladnjačama.
Ovaj virus se ne nalazi u plodu, već se zadržava na površini voća. Osnovni uzrok kontaminacije je loša higijena tokom gajenja, berbe, otkupa i sortiranja voća. Norovirus je izuzetno otporan na termičku obradu i dugo može da ostane u prirodnoj sredini.
Zbog otkrića ovog virusa u nekoliko pošiljki malina od oktobra 2015. godine naši izvoznici su imali ozbiljnih problema sve do zabrane plasmana na tržištima Evropske unije. To nije nekakav hendikep, nego ogromna šteta s obzirom na činjenicu da je Srbija upravo prošle godine, s proizvodnjom od 100 hiljada tona, bila među najvećim izvoznicima u svetu.
Još pre desetak godina, kada je malinarstvo bilo u novoj fazi ekspanzije, stručnjaci su putem medija i preko organizovanja edukativnih seminara, pored ostalog, stalno upozoravali proizvođače da obrate pažnju na higijenu prilikom branja malina.
Kao jedan od predloga bio je i taj da se crveni plodovi beru rukavicama, da berači ne vrše nuždu „iza kuće“ ili u prvom žbunju, kao i da im je pristupačna dovoljna količina vode za održavanje lične higijene. Ove mere prvenstveno su se odnosile na proizvođače sa malinjacima od jednog i više hektara na kojima po pravilu kampanja berbe traje oko mesec dana, a ponekad i duže.
Rukavice na rukama sezonaca mogu biti značajna preventivna mera u sprečavanju pojave norovirusa.
„Zar uz sve troškove i niske otkupne cene treba još za sezonce da kupujemo ‘skafandere’ i obezbeđujemo im hotelski smeštaj. U malinjacima se ne priređuju balske svečanosti da bi se dolazilo sa rukavica na rukama. Mi dobro znamo kada je u pitanju domaće malinarstvo ko radi ’u rukavicama’, a ko ispada naivan i za sve plaća visoku cenu“, ovo su bili najčešći komentari malinara na upozorenja da se ne sitničari kada je u pitanju higijena berbe i drugih postupaka ovom voćkom.
Samouvereno su tvrdili da su njihovi malinjaci čisti zato što se nalaze na zdravom zemljištu i okolini bez zagađivača.
Bez namere da bilo koga plašimo, a još manje da zbijamo šalu, rukavice na rukama sezonaca mogu biti značajna preventivna mera u sprečavanju pojave NOROVIRUSA. Nisu u pitanju specijalne niti skupe rukavice, već one koje se po bagatelnim cenama mogu nabaviti u svakoj apoteci.
Danas, kada neko odveze automobil kod automehaničara, dočekaće ga majstor ili njegov pomoćnik sa rukavicama na rukama. Slično je i u najobičnijim berbernicama, prodavnicama mesnih proizvoda, kao i u svakoj bakalnici koja drži do sebe i svojih potrošača.
Nije u pitanju nikakva moda, hir ili neki novi „pravac“, već racionalna i od stručnjaka preporučena mera. Naravno, oprezno ponašanje ne odnosi se samo na berače, već i na sve ostale ljude koji su angažovani na poslovima vezanim za najprofitabilniju domaću voćku. Ako neko u lancu napravi grešku – svi gube!
Da je po sredi ozbiljno pitanje, govori i to da je nedavno beogradski institut IMNES dobio međunarodnu akreditaciju za detektovanje norovirusa i hepatitisa A u jagodičastom voću. Ko uspešno ne prođe ovaj skener, uzalud je trošio novac i trud.
Komentari