Našu planetu ne drmaju samo zemljotresi, novoaktivirani vulkani, kataklizmični uragani ili klimatske promene, već su u njihov red stale nestašice energenata, nafte, gasa i električne energije. Nažalost, i hrane, čime su širom otvorena vrata za iznurivanje glađu miliona građana. Takve okolnosti u koje se dobar deo sveta upleo kao pile u kučinu, po nepisanom pravilu, prate ucenjivanja, svi oblici bahatosti, formiranje nezapamćeno visokih cena, pretnje pa sve do najrazličitijih oblika kontrakulture. Ubeđen sam, da to ne dolazi iz namere da se relaksiraju nevolje, već iz niskih strasti i pobuda koje dodatno otežavaju situaciju. Niko ne sumnja da gasa, nafte i drugih energenata neće biti u izobilju za fabrike i postrojenja u kojima se proizvode najubojitija oružja i municija, kako to licemerno zvuči, za neutralisanje, spoljnih, unutrašnjih i zamišljenih neprijatelja. Nisam dugo razmišljao kako da nazovem ovaj oktobarski košmar. Ludilo, je prava reč!

Naravno, da je jako bitno koliko će potrajati to ludilo? Ni bukmejkeri iz najvećih političkih centara nisu u stanju da daju pouzdanu prognozu, dok ljudi iz sveta nauke koji rade isključivo u interesu čovečanstva, strahuju da ne dodođe do „reprize“ virusne pandemije kovida 19. U nameri da se tako nešto neće desiti možemo samo da se „pomerimo“ s mesta i nastavimo svoje svakodnevne aktivnosti, životne borbe, planove i snove.

Moratorijum kako to „umiljato“ zvuči

Kada osete „prpu“ ili „vunu“ predstavnici vlasti i njihovi mediji olako izgovaraju i prihvataju svakorazne zahteve, obećanja i rešenja. Tako je bilo i prilikom avgustovskih protesta srpskih ratara koji su tražili garantovanu otkupnu cenu suncokreta, regresirano gorivo, veštačko đubrivo, povećanu otkupnu cenu mleka i moratorijum od godinu dana na kreditna zaduženja kod banaka. Ovaj poslednji zahtev našao se, upravo, na poslednjem mestu čime se stekao utisak da će olako biti rešen, odnosno da se podrazumeva.

Međutim, tek nedavno je saopšteno da će im taj zahtev, najverovatnije, biti ispunjen. Posle ove umetnute reči brzo je usledila i „umiljata“ dopuna iz resornog Ministarstva da će reprograma kod banaka sigurno biti, ali ne sistemom automatizma, već da će svako poljoprivredno gazdinstvo, poljoprivrednik i drugi subjekt zainteresovan za ovu meru morati da podnese sopstveni zahtev. Rok za podnošenje zahteva je do aprila naredne godine.

Ostaje još da se vidi ko će sebi pripisati moratorijum kao ličnu, institucionalnu ili stranačku velikodušnost i brigu za domaće poljoprivrednike? Ne želim da nagađam, ko će to učiniti, ali je već sada izvesno da prema moratorijumu neće biti previše onih koji će potrčati, jer im ikustva govore da bankari ništa ne rade dzabe i bez zaračunavanja kamata. Čak ni onda kada dobiju stroge instrukcije od Centralne finansijske institucije.

Da je sreće, ljubili bi im stopala

Kako svetske medijske agencije prenose zbog oporog mirisa energenata, globalnog poremećaja tržišta hrane, rata u Ukrajini i nezapamćene suše u dobrom delu sveta problemi vezani za poljoprivredu, odnosno proizvođače hrane sve su komplikovaniji i teži. U mnogoljudnom Egiptu, primera radi, imaju pšenice za narednih 11 nedelja, svetske zalihe kukuruza procenjuju se na rok od 80 dana. Nestašice su i sa drugim proizvodima čime je direktno i indirektno ugroženo od gladi blizu 350 miliona stanovnika u preko 20 država.

Na udaru „preraspodele“ energenata, sve većih cena hrane i porasta inflacije kriza nije zaobišla ni bogata društva. Tako je u jednoj od najmoćnijih država Evrope i bivše kolonijalne sile Engleske, broj korisnika narodne kuhinje sa 60.000 porastao na dva miliona. Naravno, da ovo nije kao u seriji „I bogati plaču“, ali kako su na narodnom kazanu kao abonenti primećeni tamošnji zdravstveni radnici i pripadnici srednjeg sloja govori o ozbiljnosti situacije.

Iako će kod nas zvanični podaci o tome kako je završena ovogodišnja poljoprivredna godina biti dostupni tek za šest meseci „ budni“ Čvorovići, već imaju dosta toga u tefteru. Uprkos suši i drugim nedaćama očekivana proizvodnja kukuruza biće oko 4,5 miliona tona što je za 25 odsto manje nego u prošloj godini. Ali se zato očekuje veća proizvodnja suncokreta, šećerne repe i soje. Žita, pre svega pšenice, biće nešto manje ali dovoljno za domaće potrebe a ostaće i značajne količine za izvoz.

Ove podatke apostrofiram, bolje reći navodim, iz razloga što bi u aktuelnom „vunenom“ i zloslutnom vremenu trebali ne samo da čestitamo poljoprivrednicima, već kako jedna izreka kaže: „da im ljubimo stopala u svakoj prilici i na svakom mestu“. Znaju, naši poljoprivrednici da je ovo figurativno rečeno i da od te vrste celivanja neće biti ništa.

Trgovci na „kecu“

Kada se govori o problemima sa hranom i mogućim izlazima i alternativama, duže vreme, u centru pažnje su trgovci, njihovi lanci i konzorcijumi. Ceni se da oni imaju „čarobne“ štapiće, dobitne kombinacije i snalažljivosti da obezbede proizvode koji su potrebni građanima bez obzira na aktuelni trenutak i njegove izazove. Neposredni proizvođači, odnosno poljoprivrednici pomenu se tek usput bez obzira što su u svojim sektorima, praktično, nezamenljivi.

Mediji objave tek po neku informaciju kada su u pitanju oni najveći proizvođači. Iako u prvi mah mnogima to ne govori ništa, ipak vest da je najveća kompanija za povrće i mahunarke HAK iz Holandije, najavila da će od kraja ove godine pa narednih šest nedelja zaustaviti proizvodnju, daje mogućnost za brojna „čitanja“. Holandski gigant to radi zbog štednje energenata, pre svega gasa, koji ima bitnu ulogu na finasijske bilanse kompanije. Dakle, krizne situacije traže dobro sagledavanje posledica, kao i da se bez ikakvog ustručavanja, pristupi i najradikalnijim potezima kao što je zaustavljanje proizvodnih traka.

Kod nas uz trgovce koji su na „kecu“ u preskupom „Žikinom“ kolu u fokusu medija je sve drugo izuzev proizvođača hrane. Mafijaški obračuni, silovatelji, prevaranti, lopovi,starlete i njihove „šeme“, arčenje svakoraznih nagrada i gvožđa, gde samo nedostaje ona za pljuvanje u dalj, bitniji su od naših paora i njihovih problema. Na sreću kada je krenula kampanja-hajka na poznatog Jutjubera koji je u javnosti poznat kao „Baka Prase“, ipak su se trgli zbunjeni građani, misleći da je sa neke od farmi na hiljde živih pršuta, zaponjaca, vratova i potencijalne slanine pobeglo u nepoznatom pravcu.

Nije novinarski preskočiti ni prećutati jedan neobičan rođendanski poklon. Naime,za 70 rođendan Ruskom predsedniku Vladimiru Putinu njegov kolega iz susedne Belorusije poklonio je traktor. Ta poljoprivredna mašina, sklon sam proceni, dobra je najava za neke bolje i mirnije dane. Makar, pomirljivije, radne i berićetnije!

Bela vekna

Oktobarski košmar dopunila je nedavna odluka Vlade Srbije, da bela vekna hleba „Sava“ u naredna dva meseca ne može biti skuplja od 53,5 dinara, što me podsetilo na 90-sete godine prošlog veka. Tada je licitiranje sa hlebom za najšire narodne mase bila glavna populistička priča. Išlo se dotle da su pojedine stranke i njihove vođe predlagale da se deli dzabe.

Onaj ko je imao jeftin „narodni“ hleb, tako su rezonovali ljudi na vlasti, imao je komfornije fotelje. Manje potresa i problema. Za jednu pretežno agrarnu zemlju to je sramota i tada i danas!

Ispod kore bele vekne, bez obzira što je trenutno najeftinija u Evropi, nema sumnje, nalazi se neki drugi razlog koji nas posmatra kroz špijunku. I njega sram bilo!