Da li je gunj bio dovoljno dugo džak za udaranje?! Kada kažem gunj, figurativno rečeno, mislim na domaće poljoprivrednike koji sve otvorenije govore da ne žele više da budu bilo čija kalkulacija ili manipulacija u poslu kojim se bave. Smatraju da je u proizvodnji hrane previše propusta, neozbiljnosti, praznih obećanja i prevara zbog čega su, kako tvrde, stigli na korak od živog blata. Ne želeći da upadnu u „crnu rupu“ bankrota i propasti o tome govore u svakoj prilici i na svakom nivou bez ikakve snishodljivosti, lomljenja prstiju i straha da će ih zbog toga neko kastigovati. Takva kuraž stigla je sa saznanjem i uverenošću da su u pravu kada iznose sve svoje zamerke, ali i pohvale na račun srpskog agrara i svih koji su u njega uključeni.

Na nedavnom javnom slušanju o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi održanom pod krovom Narodne Skupštine u Beogradu, upravo se mogao čuti taj novi „akcenat“, retorika, pa i dikcija domaćih poljoprivrednika.Gledajući se oči u oči sa predstavnicima Ministarstva za poljoprivredu, Skupštinskog odbora za tu privrednu granu i još jednim brojem visokih državnih službenika, na momente, su sevale varnice, vođene žustre rasprave sve sa ciljem iznošenja pravog stanja u agraru bez dopuštanja njegovog retuširanja i ulepšavanja.

VI KAŽETE BOLJE, A MENI SVE GORE

Nakon recitacija iz resornog Ministarstva kako je od početka godine prema poljoprivrednicima za sve oblike podsticaja usmereno i isplaćeno 15 milijardi dinara, da slede nove korekcije i povećanja kao što su premije za mleko sa 7 na 10 dinara, subvencije po hektaru od 6.000 dinara, te podsticaji za ženska telad i druge podrške, ministarka Jelena Tanasković, je uz revolucionarnu platformu e-agrar, ocenila  ovu kao izuzetno dobru godinu za domaće ratare, stočare, voćare i ostale proizvođače…

Dejan Trajković, proizvođač mleka i jedan od predstavnika te grupacije poljoprivrednika replicirao je resornoj ministarki.Na njene hvalospeve reagovao je rečima:“Vi pričate, da je dobro a mani je sve gore. Objasnite mi taj paradoks? Da li je normalno da mi upućujemo prema vama konkretne predloge a vi radite sve kontra. O čemu se radi“-pitao je Trajković?

Naravno, da je dobio odgovor, ali uz prekornu opasku kako Ministarstvo nije bilo u obavezi, već da je u pitanju dobra volja, što su na javno slušanje o izmenama i dopunama  zakona o subvencijama u poljoprivredi pozvali i predstavnike više njihovih asocijacija. Šta (prim.aut.) već su trebali da pozovu birane novinare ili koalicionu poparu?!

BEZ POPISA PUNO RUPA

Prilikom ovog susreta kako ga nazvasmo „oči u oči“ predstavnici poljoprivrednika koji su inače i sami proizvođači, u više navrata su istakli da takozvane jednokratne i kampanjske mere, bez obzira na njihove korekcije, neće ništa bitnije promeniti u srpskom agraru.Oni rešenje vide u sistemskim merama, odnosno povećanju agrarnog budzeta i subvencija koje bi na godišnjem nivou trebale da budu minimalno milijardu evra.

I ovom prilikom, zbog nepreciznih i nejasnih podataka,pre svega o tome koliko ima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, kojih kategorija,površina obradivog zemljišta kojim raspolažu, opremljenosti mehanizacijom,broju članova domaćinstva, njihove starosti i spremnosti za nova investiranja, čulo se previše proizvoljnosti. Sa obe strane. Naravno, da će u njihovom kompletiranju značajan doprinos dati e-agrar, ali nažalost i on je naišao na podeljena mišljenja, jer je rečeno da u većini  sela ne postoji elementarna infrastruktura za priključenje na internet, pa čak, i telefon.

Doduše, po pitanju ažuriranja statistike, odnosno osnovnih podataka koji su bitni za svaku delatanost pa i poljoprivredu, posebno kod planova, analiza i državnih davanja, nešto bolja situacija biće posle popisa koji je planiran da se sprovede u periodu od 1.oktobra do 15. decembra ove godine.Predhodni popis poljoprivrede i njene logistike bio je 2012. godine, ali zbog dinamičnih aktivnosti, demografskih pa i migracionih promena mnogo toga je u međuvremeno izmenjeno. Ipak, pitanje nad pitanjima koje se duže vreme povlači u stručnoj javnosti je koliko zapravo Srbija ima poljoprivrednih proizvođača kojima je to jedino zanimanje od kojeg egzistiraju i planiraju svoju budućnost?

AGROBANKA

Epilog sudskog procesa koji se vodi na okolnost propasti jedne od najuglednijih domaćih banaka koja je bila značajan oslonac i domaćoj poljoprivredi, pomera se po ko zna koji put. Nikako da ga javnost „pogleda“ u oči?! Po odluci Apelacionog suda, zbog propusta uočenih u obrazloženjima prvostepene sudske odluke, sve je vraćeno na početak.

Inače, Agrobanka je stavila katanac na ulazna vrata 2011. godine nakon što je Narodna banka utvrdila da je neke od najvećih kredita, zbirno više desetina miliona evra, svojim klijentima isplatila bez pokrića. Novac iz te banke odlazio je u privilegovane firme, kompanije i kombinate, ali i na račune političkih stranaka i džepove pojedinaca. Zbog šeme poznate kao „obrnuta piramida“ u drugoj polovini 2012. godine uhapšeno je više desetina osumnjičenih među kojima i desetak direktora kao i prvi čovek banke Dušan Antonić.

Presudom Specijalnog suda za organizovani kriminal više osimnjičenih osuđeno je na takozvane „rekreativne“ zatvorske kazne od dve do tri godine dok je Antonić, koji se u međuvremenu razboleo, oglašen kao procesno nesposobna osoba.

Svojevremeno sam napisao: bila jednom, jedna Agrobanka!

 DA SE POGLEDAMO

U vremenu kada je svaki čovek koji se smeje sumnjiv, prednost je nažalost, biti poljoprivrednik?! Oni se odavno ne smeju, mislim pre svega, kada je u pitanju njihov status i podrška i nagrada za uloženi trud. Međutim, u njihovim očima se vidi da se nešto menja, kreće i nagoveštava bolje dane i vremena.

Za razliku od svojih očeva, dedova i ostalih predaka, današnji poljoprivrednici nisu više lakomisleni, neinformisani, naivni, dezorijentisani, bezidejni ili uplašeni ljudi. Ne spuštaju pogled dok govore, već sagovornika gledaju direktno u oči. Znaju dobro suštinu svoje misije, jer drugog naziva za one koji se staraju o takozvanoj prehrambenoj sigurnosti, stalnom povećanju ućešća u rastu BDP-a i u čijoj zajedničkoj multikompaniji stalno ili povremeno radi blizu milion građana, svaki drugi epitet je neadekvatan.

Na ovom mestu citiraću književnika Vladimira Pištala, koji je u razgovoru za dnevni list „Nova“ rekao : “Ideologije i tračevi otpadaju kao krasta, književnost ostaje“. Među istinskim i neprolaznim vrednostima je zasigurno i poljoprivreda! Njen koridor je, nesporna, misija. Ko se sa tim ne slaže ili to ne vidi, duboko sam uveren, na korak je od bankrota. Ne samo finansijskog!!!

…