Nije za sve kriv samo novac. Bezbroj je okolnosti, šansi i mogućnosti kako ga gurnuti u „vatru“ radi dobrog i efikasnog biznisa, odnosno obrta. Pored profesionalnih savetnika ima i veliki broj maštovitih ljudi koji nesebično dele svoja saznanja i procene. Jedan od njih je i odvažni inženjer mašinstva (M.S.) koji je u rubrici „Među nama“ najstarije novine na Balkanu, upravo pred jesenju setvu poručio i poljoprivrednicima i državi, da pored proizvodnje žitarica daju šansu i „korovu“. Mislio je na biljke čija biomasa se može upotrebiti za dobijanje biogasa, odnosno elektirične energije i toplote.

Po njegovoj računici takozvane enrgetske korovske biljke gajene na 400.000 hektra mogle bi da budu osnovno ili dodatno gorivo za proizvodnju preko 10 miliona megavat-sati struje i isto toliko toplote. To je polovina godišnje proizvodnje struje iz uglja. Pored dobre zarade za poljoprivrednike , naravno i za državu koja bi ulagala u sisteme za esploataciju biomase, odnosno energane zaustavila bi se nekontrolisano arčenje fosilnih goriva uz poseban benefit smanjivanja emisije štetnih gasova koji ubrzano utiču na zlokobno globalno zagrevanje planete Zemje. Tačnije , na klimatske promene.

„Imamo 4,2 miliona hektara obradive zemlje koja se neracionalno korisi i drugim pristupom mogli bismo da ostvarumo dobru zaradu i enegrgestu nezavisnost“- kazao je pored ostalog zagovornik ove ideje.

2.

Iako su ljuti, upravo zbog niskih otkupnih cena žitarica, najveći broj poljoprivrednika na pomenutu ideju o „gajenju“ korova nije obraćao pažnju, već su uz sve teškoće, zaduženja i „tanju“ agrotehniku na najboljem putu da i ove jeseni poseju pod pšenicom oko 600.000 hektara oranica.

To ne znači da se oni ograđuju ili ne prihvataju dobre ideje i inovacije, već se ne oglašavaju jer su duže vreme zaglavljeni u brojnim „klasičnim“ teškoćama i iznenađenjima.Tako su se ovih dana sudarili sa neobičnom „ inovacijom“ koju ne mogu nikako da razumeju.

Poljoprivrednik Milan Milošević iz Rače Kragujevačke obavestio je javnost, ali i svoje resorno Ministarstvo da mu ne ide u glavu što pored elektronskog podnošenja zahteva (e-agrara) za povračaj sredstava za kupovinu poljoprivredne mehanizacije morao je kompletnu proceduru da ponovi putem dostavljanja papirne dokumentacije. Bez te „dopune“ mogao je da ostane kratkih rukava.

Čemu onda toliko „kovanje“ u zvezde elektronskog servisa e-agrar, kada sluđeni poljoprivrednici mporaju još da se bave papirologijom i traže da im neko pozajmi mastiljavu olovku da bi se na njima potpisali-pita se Milošević?

Nelogično mi je da on i njegove kolege nisu čule za nedavno obelodanjeni podatak da je godinama čak 160.000 poljoprivrednih gazdinstava neosnovano, bez prava na tako nešto, povlačilo novac za subvencije. Nekome od čuvara agrarnog budzeta taj podatak je „udario“ u glavu, jer su u pitanju velike pare, posle čega su odlučili da uvedu „genijalnu“ inovaciju dvostrukog prijavljivanja, odnosno podnošenja zahtev za određene podrške od strane drževe.

3.

Da ne zaboravimo, raspisani su prevremeni parlamentarni, pokrajinski, beogradski i lokalni izbori u više gradova i opština u Srbiji za 17. decembar. O njihovom značaju, potrebi, mogućim scenarijima i rezultatima neka se krše nakostrešene, zajapurene i njima slično očešljane plitičke organizacije i građani, dok su posebna priča, napaljeni mediji i predstavnici akademske zajednice koji su konačno izašli iz ilegale.

Za proizvođače hrane je zanimljivo kako o njima razmišljaju, koliko ih razumeju i na koji način žele da ih podrže oni koji se bore da dođu na vlast. Sve druge pesme i recitacije bukvalno ih ne dodiruju, upravo zbog toga, što su više puta od „pobednika“ izigrani, pa čak, i otpisani. Uostalom, šta drugo očekivati od onih koji su opsednuti vlastodržačkim foteljama ili dobijanjem agrara kao stranačko-koalicionog plena?!

Najjače poruke i obećanja, stiče se utisak, ostavljena su za finiš kampanje. Oni koji bolje poznaju naše paore znaju da im se prag strpljenja značajno spustio i zbog toga svi koji računaju na njih, kao glasače, ubrzo će početi da ih miluju po glavi i pričaju svakorazne uspavanke. Sve do onih da će domaći proizvođači hrane biti grupacija koja će uživati najveću podršku i počasti u svojoj zajednici!?
Ali, i oni su čitali Dobricu Ćosiča, koji primeti: da je i borba za slobodu kod Srba, uvek je bila, borba za vlast!

4.

Za razliku od onih koji cene da je naša šansa i u energetskom korovu pojedini lobiji cene da je to, ipak, rudarenje. Zahvaljujući (SEOSU) Savezu ekoloških organizacioja Srbije,u utorak 7. novembra, u beogradskom hotelu „Metropol Palas“ prekinut je panel na kojem su oni koji su „namirisali“ retke minerale i rude imali nameru da razmene mišljenja i možda potpišu nešto što se kolokvijalno naziva pismo o „dobrim“ namerama.

Aktivisti ekoloških organizacija, meštani više područja od doline Jadra preko Lukavca do Guberevca ,koja su na meti rudarenja iako im je osnovna delatnost poljoprivreda, kao i nekoliko narodnih poslanika kazali su da od pomenutog panela nisu očekivali ništa pozitivno, zbog čega su verbalnim ometanjem, ali i uzvikivanjem parople ,,Rio Tinto-marš iz Srbije“ prekinuli njegov rad.

To nije bio nikakav naučni skup nego sastanak više interesnih grupa, na visokom nivou, koji su naumili da menjaju zakone ove zemlje i prave bolje uslove za multinacionalne rudarske kompanije-prokomentarisao je Ratko Ristić, profesor Šunarskog fakulteta i istaknuti aktivista za zaštitu životne sredine.

Poljoprivrednik i ekološki aktivista Zlatko Kokanović iz Gornjih Nedeljica, zaprepašćen je sa drskošću belosvetskih kompanija sa katastrofalnom reputacijom u više zemalja sveta koji su došli da vršljaju po Srbiji, tražeći retke minerale, kao da je to nečija privatna prćija. Poručio je da će učiniti sve da ih u njihovim namerama spreče i zahtevati od Ustavnog suda da se u što kraćem roku, izjasni o „zaturenoj“ inicijativi za ocenu ustavnosti Zakona o planiranju i izgradnji, koji je još pre nekoliko meseci podneo SEOS.

5.

Novembarska agrarna kvadratura kruga, nema sumnje, puna je nepredvidivih događaja i okolnosti koje upozoravaju na stalnu opreznost i procenjivanje. Čuvanje od novih rudarskih revira samo je jedna od tih aktivnosti. Svi bi nešto da kopaju i buše a niko da obraduje i seje. Poljoprivredi predstoji neka „nova“ ofanziva, naravano medijska,stručna i neoboriva da ukaže na sopstveni značaj. Za naredni milenijum. Najmanje!

Što se tiče korova sa početka kolumne on svoje mesto neće izgubiti ni u poljoprivredi, proizvodnji biogasa, električne i toplotne enegrije. Tim, a možda i nekim dodatnim izazovima, uvek će bacati rukavicu u lice. Ali, uveren sam da će uvek biti onih koji će poput inženjera (M.S) imati razumevanja i davati šansu toj ignorisanoj biljnoj vrsti. Uostalom,nije ništa za bacanje, pa ni korov!!!
….