Predzadnji mesec u ovoj godini počeo je na najgori mogući način. Prvog dana novembra deset minuta pre podneva iznenada, gromoglasno uz oblak prašine i pokoji jauk srušila se betonska nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Tom prilikom smrtno je stradalo 14 građana dok je troje teško povređeno.

Svakom čoveku, posle prošlogodišnjih trageija i nesreća, jasno je da je ovo previše. Da je neophodno odlučnije utvrđivati okolnosti stradanja nevinih života i pozivati na odgovornost sve one koji su prekršili procedure, odnosno propise i zakon. Takve postupke i principe gurati pod političke, odnosno stranačke šatre ili pred kordone policije vređa žrtve nesreće, njihovu rodbinu i sve pristojne građane naše zajednice.

Kakav će biti epilog po pitanju odgovornosti, krivične i političke, ne želim da nagađam, ali očekujem da, ipak, neće biti previše kalkulisanja koje bi moglo da zakomplikuje ukupnu situaciju.

Jedino, od koga se plašim to su „napaljeni“ i štetočniski mediji koji su naša dugotrajna nezgoda čiji urednici i analitičari daju svakorazne projekcije zbunjujući i vređajući građane. To čine bez trunke stida gumatajući navodne profesionalce i „čuvare“ demokratije.

UBAČENI ELEMENTI

 So na ranu nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu, dodaju svakorazni spinovi već pomenutih sramotnih medija, ali ne samo i njih. Tako je okvalifikovano da su na velikom protestnom skupu 5. novembra u vojvođanakoj prestonici opšti utisak pokvarili „ubačeni elementi“.

I da živimo u vremenu „Informbiroa“ vodilo bi se više računa da se pomagači UDBA i policije nazovu tako da ih narod razume. I Gradsku kuću u Novom Sadu nisu razbili, uneredili i ponizili ni: hrom, bor, alimunijum niti litijum, već maskirani huligani kojima je najgore moguće ponašanje bilo apsolutno dozvoljeno.  

Naravno, da nije ni dobra niti orginalna ideja da se iz traktorske cisterne prosipaju fekalije, ili kako se govori u poslednje vreme, voda iz Zrenjanina u prostorije najstarije zgrade u tom gradu.

Sve ovo govori da mnogo toga moramo uozbiljiti i policiijske značke davati na revers policajcima a ne ljudima koji će ih zloupotrebljavati i sa njima maltretirati građane.  

POMERI SE DONALDE

Nije nam prvi put da smo prinuđeni pre otvaranja agrarnih tema prinuđeni da prođemo kroz neprijatne, ali i brojne druge aktuelne teme koje nam je NOVEMBAR servirao. Još uvek ignorisane klimatske promene, primera radi, u Španiji su krajem prošlog i početkom ovog meseca, ispoljene kroz nezapamćeme poplane, odnele preko 200 života…

Naravno, da nismo mogli da preskočimo predsedničke izbore u Americi, gde je do ubedljive pobede došao Donald Tramp. Naš čovek, što bi rekla mnozina građana. Ako je tako, onda neće biti dugo vremena, da se to i potvrdi!?

Sve do skora sam mislio na je „Malčanski berberin“ neponovljiv po broju dana tokom kojih je izmicao poteri specijalnih policijaskih snaga, odnosno na području Knjaževca i Niša.

Nažalost, izvesni Alija Balijagić (65) naoružan sa lovačkom puškom danima se uspešno sklanja na području opštine Prijepolje.

On se sumnjiči da je pre dolaska na područje Srbije u selu Sokolac kod Bijelog Polja u Crnoj Gori ubio brata i sestru tamošnje podrodice Madžgalj.

Više puta sam ponovio da na naša prelepa sela trče svake rđave situacije i događaji. Oni koji tvrde da je to najobičniji „ubod“ komarca ne govore istinu.

Komitske igre u našoj prapostojbini, odnosno selima, naprosto ih vraćaju u turska i druga zla vremena kada meštani sa prvim zalaskom sunca moraju da se zaključavaju i vežu pse za kapije

SAJAM ZA ODABRANE

Kao u filmu „Visoke potpetice“ sve je krajem septembra i u novembu šljaštalo na Trećem nacionalnom festivalu hrane kompanije Delez Srbija. Pod krovom obnovljenog Sava centra, a po pisanju informativne službe kompanije, izlagalo je svoje proizvode oko 30 odabranih dobavljača sa područja cele Srbije.

Inače, u toj grupi srećnika nalazi se oko 250 malih, srednjih i većih gazdinstava koja su u prošloj godini trgovinskim lancima MAXI iaporučila preko 58. 000 tona voća i povrća. Krivo mi j što ovaj sajam nije bio na Sajmu, jer tamo i proizvođači i potrošači dolaze kao u kakav hram. U velikom broju, pažljivo i sa interesovanjem za svaku sitnicu i novotariju.

Međutim, dobro je što trgovci, makar jednom godišnje i u vremenu sumnjičenja za nekorektan odnos prema potrošačima, otvaraju vrata poljoprivrednim proizvođačima, odnosno dobavljačima kako ih zovu. Ima tu i što da se vidi i nauči.

Ovaj festival hrane uglednee trgovinske kompanije skrenuo je pažnju i na njihovu naglašenu želju za saradnjom sa naučnim i stručnim institucijama da bi se postigao najviši nivo bezdednosti i kvaliteta poljoprivrednih proizvoda koje nude potrošačima.

NIKO NIKOME NE VERUJE

Pored jednogodišnjih nastojanja da se ispuni dogovor o subvencijama od 17.000 dinara za sertifikovano seme po hektaru,cela priča je konačno „saterana“ u šesnaesterac.

Nije dogovor pao, već je resorno Ministarstvo odlučio da od novembra počne sa isplatom te subvencije, ali u iznosu od 10.000 dinara.

Mnogi paori su zbog besparice pristali na ovu sumu, dok jedan broj njih i dalje veruje da će se ona vratiti na dogovorenu iz novembra na čuvenom sastanku paora i predstavnika Vlade Srbije u Kisaču.

Ali, u celoj ovoj priči i nadmudrivanju skrenula mi je pažnju jedna stavka. Naime, ko od poljoprivrednika želi da prihvati ponudu od 10.000 dinara mora pismeno (elektronski) da svojeručno naglasi da neće podnositi tužbu na tu novu okolnost.

Ovaj birokratski gaf najbolje opisuje odnos, poverenja, razumevanja i poštovanjai između poljoprivrednika i njihovih resornih institucija. Niko nikome ne veruje! Aforističar Aleksandar Čotroć, bi rekao. “Sad i oni koji su govorili gluposti mudro ćute“!!!. . .