Mnoge vlasti su građanima Srbije obećavale takozvanu „dosadnu“ državu. Najčešće uoči izbora. Govorili su da će u njoj sve funkcionisati kao švajcarski sat bez problema bilo koje vrste, trzavica, zabrinutosti i naglih kočenja. U takvoj atmosferi malo koga bi interesovalo ko je državni premijer, predsednik, ministar ili član upravnog odbora nekog javnog preduzeća sa apanažom, skoro u visini jednog poluvremena fudbalera Mesija ili našeg Vlahovića. Nažalost, od toga nije bilo ništa pa se tako pune tri decenije kao na kakvoj beskrajnoj traci smenjuju najrazličitiji društveni, socijalni, kulturni, vrednosni, moralni  i drugi problemi koji nas ne hvataju samo za rukav, ne komplikuju i skraćuju život, već su  golem problem „prednje“ vuče više generacija.

Da smo podaleko od dosadne države, već u neprekidnom grču, stresu i neizvesnosti, najbolje govori primer da nismo ni primetili kada je stigla jesen. Malo i tiho se govori o mirisu pečene paprike, kukuruznog klipa ili dunje. Slabo ko obraća pažnju na to kako jesen „gori“ i boji…

Zbog neprijatnog događaja na severu Kosova i Metohije, oči i uši mnogih građana su okrenute prema Briselu, Granadi i Vašingtonu. Za to vreme inflacija, nove više cene energenata, mesa, mleka sve do rakije pokazuju nam „srednji“ prst uz objašnjenje kako je sve to  moralo da se desi i da se, samo još malo, strpimo.

2.

Ovogodišnja jesen, čitaj zajednica, najmanje dosade upriličila je domaćim poljoprivrednicima. Samo dva dana uoči najavljenog novog protesta za 1.oktobar, povukli su „ručnu“ i traktore ostavili u svoje sigurne luke, odnosno ekonomske nadstrešnice. Pozvani su na još jedan dogovor u kabinete Vlade Srbije gde su sa aktuelnom resornom ministarkom postigli dogovor, treći ili četvrti u ovoj godini, da nema razloga za bilo čiji protest.

Naime, predstavnicima sedam udruženja poljoprivrednika, koji cene da su reprezentativna ekipa i većina, ministarka Jelena Tanasković, je ustvrdila da je 95 odsto subvencija i drugih dogovorenih mera za podršku od strane države ispunjeno, odnosno isplaćeno. Ponovljeno je, uz stavljanje novog „suvog“ žiga, da su po predhodnom dogovoru podsticaji po hektaru za biljnu proizvodnju povećani sa 9.000 na 18.000 dinara, premije za mleko uvećane su sa 15 na 19 dinara po litru a podsticaji za mlečna priplodna grla- krave sa 30.000 na 40.000 dinara.

Od 1. januara naredne godine biće podignut maksimum za subvencije obradivih površina sa 20 na 100 hektara a u istom periodu izvršiće se povrat za akcize za gorivo i to 50 dinara po litru…

3.

Ovaj jesenji brifing biće upamćen po nekoliko inicijativa od strane poljoprivrednika koji od predstavnika vlade i resornog ministarstva traže da se jasno definiše ko mogu biti korisnici državnih sedstava za subvenicije i druge podsticaje. Smatraju da takvu privilegiju mogu isključivo, odnosno jedino imati oni koji obrađuju zemlju a ne pravi ili fiktivni vlasnici koji „oru“ po papirnim rešenjima i kafanama. Traže da ovaj zahtev uđe u Zakon o podsticajima.

Doduše, ovo nije prvi put da se upozorava na ovu vrstu problema, već je mnogo ranije preko inicijative da se utvrdi ko su pravi  a ko lažni poljoprivrednici koji su putem falš dokumentacije povlačili ogromne novce na štetu onih koji ne izlaze iz brazde. Nažalost, u Srbiji nekoliko godina ni najobavešteniji analitičari agrara nisu mogli precizno da kažu koliko ima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.

Uz sva uvažavanja, da se mnoga odjavljuju ali i registruju nova, moglo se čuti da je ta brojka između 450.000 i 650.000. Složićete se da „između“ ovih cifara duva jako velika „promaja“!? To je, najverovatnije, jedan od razloga za pojavu nekakve „crne“ rupe u koju propadaju brda novca namenjenog za podršku poljoprivrednim gazdinstvima.

4.

Daleko je od svake dosade i zahtev, odnosno borba, predstavnika sedam poljoprivrednih udruženja da se reši problem dugovanja PIO fondu za socijalno osiguranje, za koje je još pre nekoliko godina rečeno, da u svom iznosu, premašuje godišnji budzet za poljoprivredu.Država je u jednom momentu obećala da će da „zalegne“ za taj dug, jer bez njegovog rešavanja kolone poljoprivrednika ostaju u takozvanom „bezvazdušnom“ prostoru.Nisu nigde dospeli.

Kada neće niko od bezbroj političkih stranaka i njihovih ekspertskih timova onda su poljoprivrednici procenili da moraju lično od institucija države, pre svih Vlade Srbije i Ministarstva za poljoprivredu, da traže izradu nacionalne agrarne strategije.

Bez tog „kompasa“domaći agrar osuđen je na dalja tumaranja praćena brojnim neizvesnostima, i što je najgore, smanjivanjem motivacije da se u njega uključe mladi ljudi. Iako imamo dovoljno i papira i olovaka niko da sedne i zagreje stolicu?!

Mnogi iz ove branše se nadaju da će neka od brojnih pitanja i dilema rešiti najnoviji popis poljoprivrede koji je počeo 1. oktobra i potrajaće sve do 15. decembra ove godine. Tačno je da će se popisom doći do bitnih strukturnih podataka sa kojima će stručnjaci moći da kreiraju održivu agrarnu politiku. Biće to i prilika da se upoređujemo sa drugima, posebno onim koji su iznad proseka, ali i da vidimo realno stanje u ovoj bitnoj privrednoj grani, koja je i dalje, samo veliki i značajan nacionalni resurs. Ova mantra, jasno je, nema rok trajanja i uskače u svaku priliku kada neki od poljoprivrednih sektora dobije kijavicu ili povišenu temperaturu.

5.

Dakle, od „dosadne“ države još uvek nema ništa. Pršti na sve strane. Stres i drugi oblici uzmeniravanja,  nepoštovanja i nerazumevanja vrebaju na svakom koraku. Iza svakog ćoška. Ni najnoviji, ni tamo neki stoti izbori, bez obzira na njihove rezultate, neće ugraditi početnu kockicu u taj harmonični mozaik. Naprosto, glavata gospoda na takav način ne razmišlja.

Možda ih je sramota da rukovode „dosadnom“državom, koja je po definiciji zapravo uređena i čovekovim potrebama prilagođena zajednica. Siguran sam da ne strahuju zbog smanjenog prisustva u javnosti, odnosno medijima. Muči ih, tu nemam nikakvu dilemu, što nebi mogli da se o svemu pitaju, ugrađuju i hapaju. I još mnogo toga, što iz pristojnosti, ne mogu izgovoriti.

Na ovom mestu podsetiću na najkraću priču na svetu koju je pod naslovom „Dinosaur“ (što bi mi rekli Dinosaurus) napisao književnik Mario Vargas Ljosa, Nobelovac iz Perua.Priča glasi: “Kada se probudio, dinosaur je i dalje bio tamo“.

…