Homo sapiens je poludeo. Ova konstatacija jednog mog mlađeg kolege može da se dopunjava i objašnjava iz više uglova i pozicija. Najgore u svemu je što je čovek postao nervozan, netolerantan, agresivan, bezosećajan, sebičan i kada kaže da dijalogom želi da rešava probleme potražite najbliži zakolon. Naprosto, laže. Tada mu moždane vijuge silaze u pesnice. Iako sam verovao da će „Specijalna vojna operacija u Ukrajini“ potrajati najviše nekoliko meseci to se produžilo na 1.000 dana pakla. Uz sve žrtve i razaranja taj ratni sukob, u jednom momentu, podstakao je dodatno ludilo. Naime, protivniku i celoj planeti zaprećeno je upotrebom nuklearnog oružja. Ipak, hoću da verujem da su takve pretnje samo jedan od metoda odvraćanja. Barem, za sada!?
Ako pak pogledamo uži kadar čovekove razularenosti, osionosti i nepoštovanja on se mogao videti na sednici Narodne Skupštine Srbije od 25. novembra u čijem fokusu su trebale da budu rasprave o odgovornosti vlade u vezi sa pogibijom 15 građana prilikom pada nastrešnice na Železnočkoj stanici u Novovm Sadu, kao i razmatranje budžeta za narednu godinu.
više od istog autora
BEZBEDNOST ILI GLAD?!
20/11/2024
VEŽI GAZDINSTVO GDE TI KOMORA KAŽE
20/10/2024
Taj kvadrat iz mozaika našeg političkog života, bolje reći poimanja njegovog funkcionisanja i filozofije i predstavnici građana iz redova opozicije, ali i onih na vlasti, zbog neslaganja oko dnevnog reda, najviši Dom demokratije pretvorili su u vašarsku šatru pod kojom su sevale pesnice, pretnje, uvrede i svi prateći oblici primitivizma.
Nije posle svega najvažnije šta će svet reći, već kakav model i poruka se šalje onima koji treba da ih zamene. Novim generacijama političara i narodnih predstavnika. Neko reče i to je za ljude. Ako je tako onda su trebali da odu „iza“ kuće i tamo zavrnu rukave. Da ih narod ne gleda!
BUDŽET ESKIVIRAO UDARCE
Uplašili su se tog ružnog dana mnogi, naravno i poljoprivrednici, kada će doći do razmatranja a potom i usvajanja budžeta za narednu godinu. Prvenstveno su želeli da vide predlagače, kako iz redova Vlade Srbije tako i resornog ministarstva, da čuju šta su naumuli kada je u pitanju agrarni ćup za 2025. godinu.
Slatkorečivih priča su siti a zbog nekih neostvarenih su izlazili da protestuju. Naprosto, poljoprivredi su obećanja i čekanja zapisana kao jedina izvesnost u brojnim neizvesnostima. Ipak, pokazalo se bez neke veće neizvesnosti da je u sredu 27. novembra Skupština Srbije usvojila budžet za 2025. godinu. Za poljoprivredu on iznosi 138,5 milijardi plus 11 milijardi refakcija za gorivo, odnosno sveukupno 150 milijardi dinara što je 7,5 odsto prihoda državnog budžeta.
Svi predhodni zahtevi i priželjkivanja o izdvajanju pet odsto BDP za poljoprivredu su premašeni i ovo je bez sumnje rekordna suma za podršku najveće domaće multikompanije, kako se inače može nazvati agrar, u kojem je još uvek direktno i indirektno zaposleno oko milion građana naše zajednice.
Međutim, poljoprivredici, ali ne samo i oni, uz sva uvažavanja pomenutog „brda“ para imaju strahovanja koliko tog novca će „ući“ u brazdu, odnosno dospeti do neposrednih proizvođača, prerađivača i svih subjekata u toj oblasti koji stvaraju novu vrednost?!
Nema sumnje, zbog sve češćih poremećaja na globalnom tržištu poljoprivrednih proizvoda, što zbog ratova a i sve naglašenijih klimatskih promena, doći će do nekih izmena u prioritetima. Tako je najavljeno da će sve više novca biti izdvajano za takozvana direktna plaćanja kao finansijska pomoć za njihovu osnovnu proizvodnju. U drugom planu je izdvajanje sredstava za ruralni razvoj, čak i smanjivanje, bez obzira što u agraru mnogo toga funkcioniše po sistemu spojenih sudova.
Bez sumnje posebnu pažnju zaslužuje najava da će za podsticaje u 2025. godini biti izdvojeno 111,4 milijarde dinara što je do sada najveći zabeleženi iznos novca. Šta poljoprivrednici očekuju od njega? Pre svega da se podeli po osnovu konkursa i drugih javnih poziva kao i pouzdanih podataka sa terena. Ne fiktivno i po osnovu nekakvih „zasluga“ ili političke pripadnosti, već ko je više zavrnuo rukave i na validnim kantarima ostvario bolji prinos i tržišne viškove. To neće biti lako, ali je bitno uz odobreni novac imati dobru organizaciju, upornost i volju.
RAKETE I ŽITO
Sasvim je razumljivo da postoje realne pretnje za nestabilnost na globalnom trižištu žitarica. Ima više scenarija i pretnji kojima se najčešće najavljuju poskupljenja pa i nestašicom hrane. Međutim, kada se u centru tog kolovrata nađe zemlja koja je 1.000 dana u ratu, odnosno Ukrajina, mnoga toga ostaje nejasno.
Prvih nekoliko meseci pa i godinu dana od početka ratnog sukoba krenuo je ubrzan izvoz iz te zemleje koja spada u red nekoliko vodećih proizvođača žitarica u svetu. To je izazvalo određene poremećaje i pad cena zbog čega su se bunila mnoga poljoprivredna udruženja iz evropskih zemalja, pa i naše. Traženo je da se prisustvo tih žitarica ograniči i stavi pod kontrolu.
Nova komešanja pojavila su se ovih dana posle informacije da će Ukrajina od 1. decembra ove godine i zvanično početi da primenjuje minimalne izvozne cene za mnoge robe i proizvode među kojima i žitarice. Na taj način kako je objašnjeno država u svojim vanrednim okolnostima nastoji da se odbrani od „sivog“ tržišta u prometu roba i drugih zloupotreba…
Međutim, i pored toga što nema pouzdanih podataka o novim setvama i količinama žitarica koje se nalaze u silosima i drugim spremištima, sve više se sumnja, da je Ukrajina samo moneta za podkusurivanje kada je u pitanju situacija na tržištu žitarica. Kolo vode svakorazni investicioni fondovi, špekulanti i trgovci zarad sopstvenih interesa i profita. U protivnom, dolazi se do jednog novog i neverovatnog „otkrića“: da razorne rakete i drugi projektili pogoduju proizvodnji žitarica.
To je koliko neverovatno toliko i ironično. Ali, kako je najveći broj žitarica berzanska roba onda će i svaka pojava meterorita u blizini Zemlje podizati njihove cene i tražnju. Za naše paore to su, samo, zanimljivi i dobri podaci.
NASTAVLJA SE BACANJE HRANE
Ne treba biti ni fanatik istine niti pretarano upućen čovek u određene sitacije i oklnosti da bi se one razumele i podržale. Naime, na početku skandalozne sednice u hramu demokratije Narodnoj Skupštini Srbije, dok još nije počelo pesničenje i psovanje, poslanica iz jedne ekološke grupacija tražila je da se u dnevni red, odnosno razmatranje uključi predlog o ukidanju PDV-a na hranu koja je namenjena za doniranje.
Ne onima sa kojom bi se tovila prasad ili se koristila za kompostiranje, već koja bi se dodeljivala i servirala onim koji nisu u stanju da se sami prehrane. Na pitanje ko je „za“ svi su zaćutali ili okrenuli glave. I dalje će naša zajednica, zbog te birokratske kvačice, godišnje bacati u kontejnere za smeće preko 700.000 tona svakoraznih namirnica i proizvoda. Najviše među nima uzgsjenih na našim oranicama, baštama i voćnjacima…
I za ovaj kvadrat sa novembarske sednice Doma narodnih predstavnika može da se kaže: NIJE BUKA, NEGO BRUKA!!!
…
Komentari