Čast mi je i zadovoljstvo što srcem i dušom pripadam društvu koje iskreno voli i poštuje selo i seljaka. Svakako, ljubav i poštovanje imaju svoje izvorište u poreklu, ali ne samo tu.
Zbog prirode posla pružila mi se prilika da srpskim selima proputujem uzduž I popreko, počev od onih koja se još „drže”, preko onih koja još sanjaju prve metre asfaltnog puta, do sela i zaseoka u kojima je poslednji meštanin poodavno zatvorio vrata rodne kuće i ugasio poslednju sijalicu u selu. I što je važnije, upoznao sam na hiljade radnih i čestitih seljaka i pri svakom susretu saznao nešto novo, iskustveno i životno veoma dragoceno.
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
I pored ljubavi i poštovanja prema selu, često mi pisanje o njegovoj sudbini ne pričinjava nikakvo zadovoljstvo, naročito kada je u pitanju priča o davno minulim vremenima. Na sreću, još ima onih koji svedoče propadanju srpskog sela, stanovnika koji su bili tu polovinom prošlog veka, kada su reke seoskog stanovništva krenule u gradove širom Srbije i bivše Jugoslavije, nešto kasnije Evrope i sveta.
Uveravaju me da postoji još priča vrednih pamćenja, bez obzira na opšte mišljenje da je na tu temu sve ispričano. Jagme za zemljom više nema. Najbolja i najplodnija, najlakša za obradu, prodaje se strancima.
Pre nekoliko dana na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom gledao sam prilog o Rudnu, prelepoj visoravni u parku prirode Golija, na tromeđi Kraljeva, Raške i Ivanjice. O lepotama tog kraja pisano je u prvoj razglednici poslatoj sa Rudna pre više od jednog veka.
Mesto je kao stvoreno za razvoj seoskog turizma i proizvodnju organske hrane, pa iz godine u godinu sve veći broj stranih i domaćih turista svoj odmor provodi na Rudnu.
Šta kinezi vole da jedu na srpskoj farmi?
Kineskinja Ejmi Lau, koja sa suprugom iz Amerike ovih dana boravi na Rudnu, rekla mi da je oduševljena lepotom kraja i gostoprimstvom domaćina, ali zaprepašćena koliko je put koji vodi od Studenice do Rudna u lošem stanju, ponajviše zbog 12 kilometara lošeg makadamskog puta.
Rekonstrukcija ovog puta već decenijama je u planu, ali još uvek nije sprovedena. Nadležni kažu da je u toku izrada projektne dokumentacije i da će učiniti sve da uz pomoć Republike konačno rekonstruišu i asfaltiraju makadam.
Tajna seoskog turizma leži u prirodnim lepotama
Međutim, priče o rekonstrukciji puta i dalje ostaju priče, a stanovnici Rudna i dalje odlaze u gradove. Činjenica je da je Srbija zemlja koja ima puno potencijala za razvoj seoskog turizma. Ipak, čini se da se nalazimo na prekretnici. Dok stranci tek otkrivaju srpska sela i tek počinju da ih posećuju, stanovnici tih istih sela odlaze u gradove.
Dakle, može se postaviti pitanje šta će se dogoditi u budućnosti: hoće li stranci koji žele da posete srpsko selo zapravo imati gde otići?
Stanovnici sela slažu se da je reforma neophodna. Bilo je, kako zaključuju moji dobri prijatelji sa sela, i reformi i programa stabilizacije, kratkoročnih i dugoročnih. I pored pokušaja novih mera i principa agrarne politike, subvencija i drugih podsticajnih sredstava, konačni rezultati su porazni. Sela su nam prazna, stara i ekonomski slaba. Ako se nadamo boljoj budućnosti, ona mora početi već danas.
Komentari