Umesto Đurđevdanske, koja ima nemerljiv značaj za poljoprivredu i one koji se njome bave, dočekali smo drugu kišu. Kišu suza koje je cela nacija lila, a to dobrim delom čini i dalje, zbog dve teške tragedije u kojima je smrtno stradalo 17 a povređeno više od 20 đaka i mladih ljudi.

Trećeg maja u prepodnevnim časovima u Osnovnoj školi ,,Vladislav Ribnikar” u beogradskoj opštini Vračar, trinaestogodišnji učenik te škole iz vatrenog oružja svog oca ubio je osam đaka i radnika obezbeđenja. Samo dan kasnije odjeknuli su novi pucnji u selima Dubona i Malo Orašje u opštinama Mladenovac i Smederevo, u kojima je ubijeno osmoro mladih ljudi a 14 teže i lakše ranjeno.

Motivi zbog čega je Kosta K.(13) pucao na svoje školske drugare kao i Uroš B.(21) na svoje komšije u selima Duboni i Malom Orašju, još se utvrđuju.Nisu oni bitni samo za tužilaštvo i sud, već za celo društvo i njegove institucije, kako bi se sagledalo ima li “njihovih” otisaka u ovim tragadijama?! U pitanju su deca koja su pucala na svoje vršnjake?!

Loš zadah, duže vreme, oseća se i dolazi sa onih mesta gde bi trebalo sve da bude besprekorno. To svi znamo. I pravimo se nevešti dok nam se tragedije ne dogode. A onda umesto ćutanjem da govorimo nastavljamo još jače i nepovezanije da prozivamo, optužujemo, pretpostavljamo pa i vređamo. Nema dileme, više od tri decenije, skoro svi smo postali taoci dnevnopolitičkog praziluka i drugih prljavština koje nekontrolisano prosipamo po javnom prostoru. Upravo, tamo gde deca odrastaju, uče i usvajaju modele ponašanja…

PONOVO SELO

Bez ikakvog razloga da razdvajam žrtve, domaće selo još jednom, nisu zaobišle nesreće i neprijatnosti. Pre tri godine u selu Jabukovcu kod Negotina, takođe iz vatrenog oružja koje se našlo u rukama mladića Davora Pernića, ubijene su četiri osobe na prostoru porodičnog gazdinstva poljoprivrednika Raje Kazimirovića. Za ovo teško krivično delo osuđeni su Davor Pernić na 40 i kao saizvršilac Maja Bađikić na 35 godina robije. Motiv je bio koristoljublje.

Međutim, sredinom februara ove godine Apelacioni sud iz Niša, ukinuo je presudu i uputio na ponovno razmatranje, kako je navedeno: zbog bitne povrede odredbi krivičnog postupka i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u odnosu na optuženu Maju Bađikić. Hteo sam ovim događajem da podsetim, bez navođenja još nekih slučajeva, da ni srpsko selo nije pošteđeno od izazova nasilja, pljački i svirepih ubistava više lica.

MORA SE DALJE

Kada je na jednoj strani tuga do neba a na drugoj problemi koji guše domaće poljoprivrednike, odnosno proizvođače hrane zasigurno da je teško pronaći liniju razumevanja i pune podrške. Međutim, život je nebrojeno puta pokazao da je njegova grafika nezaustavljiva a često i nerazumljiva. Zbunjuje, ljuti i bez zaustavljanja juri ka nekom svom “višem” cilju. Ljutili se mi ili ne režiser života ne pristaje na kompromise i bilo čije uticaje. Ko mu se ne prilagodi i potrudi da razume njegovu filozofiju teško da može izbeći probleme svih vrsta, oblika i težine.

Uz, kako su više puta naglasili, puno razumevanje tuge i bola zbog tragičnih događaja u školi “Ribnikar” i selima kod Mladenovca i Smedereva, predstavnici više udruženja poljoprivrednika iz sektora mlečnog govedarstva, ali i ostalih oblasti najavili su 12. maja dolazak pred zgradu Predsedništva u Beogradu. Ocenili su da se sa tog mesta njihov glas i vapaji mogu daleko čuti, ali i bolje sagledati po dubini svi problemi koji ih duže vremena muče i zaustavljaju u svim ambicijama.

Krajnje složenu i na momente dramatičnu situaciju imaju domaći proizvođači mleka.Kažu da su se našli u “makazama” između mlekara, trgovaca i uvoznika. Mere koje je preduzela država sa uvođenjem prelevmana kao i nemogućnošću da kontroliše ponašanje domaćih i inostranih mlekara a uz sve to i minimalne i neuredne subvencije doveli su ih bukvalno do toga da razmišljaju da svoju saradnju, umesto sa mlekarama preusmere prema klaničarima, i samim tim stave katance na farme.

NASTAVLJENO PROSIPANJE

Zbog delimičnog ili potpunog obustavljanja otkupa mleka više desetina proizvođača dnevno prosipa u kanalizaciju preko 15 tona sirovog mleka. Samo ovaj podatak trebao bi da “upali” sve crvene lampice u resornom Ministarstvu i njegovim službama, ali od toga i dalje nema ništa.

Zoran Milićević, predsednik Sabora proizvođača agroprivrede Srbije (SPAS) kaže da poljoprivrednici nagomilane probleme ne mogu dalje da odlažu.” Stanje je neizdrživo i ako se nešto hitno ne preduzme selo će postati najveći starački dom u državi. Naš ključni zahtev je da se povećaju davanja iz budzeta za poljoprivredu sa pet na osam odsto i donesu strateške mere za srpski agrar”.

Prizvođači mleka na adrese Vlade Srbije i Ministarstva za poljoprivredu uputili su zahtev da najniža otkupna cena mleka sa PDV bude 78 dinara po litru kao i da se isplaćuju premije za mleko u iznosu od 20 dinara. Pridodati su i zahtevi da regres za mlečne krave bude 40.000 po grlu, odnosno, subvencije po hektaru povećaju na 35.000 dinara.

Pri tom su podsetili da su subvencije po hektaru u zemljama Evropske unije od 600 do 800 evra dok naši poljoprivrednici dobiojaju deset puta manje, odnosno 80 evra. Tako nešto je teško razumljivo s obzirom na okolnost da smo bukvalno okruženi sa tim zemljama i da smo sa njima u stalnoj tržišnoj utakmici i konkurentnosti. Ko je u takvoj situaciji hendikepiran i do kada će moći da se bavi ozbiljnom proizvodnjom pitanje je čiji odgovori nebi smeli da kasne ni tri dana a kamoli tri decenije?!

TROJANSKI I DRUGI KONJI

U međuvremenu dok su trajale najave za protestno okupljanje ispred zgrade Predsedništva predstavnici više udruženja i organizacija poljoprivrednika 8. maja razgovarali su sa premijerkom Vlade Srbije, ministrom finansija i ministarkom za poljoprivredu. U kratkom saopštenju sa tog satanka moglo se čuti gde su predstavnici države iskazali razumevanje prema poljoprivrednicima i spremnost da im pomognu i podrže njihove zahteve.U kojoj meri će to biti zavisiće od analiza i konsultacija koje slede.Novi sastanak biće održan u narednih nedelju dana.

Ceneći da je time odložen protest ispred kuće u kojoj stoluje predsednik države pozvao sam Miliju Palamarevića, predstavnika proizvođača mleka Srbije iz Knića, koji mi je kazao da nema odlaganja protesta, jer je situacija u mlekarstvu bukvalno dramatična.Pitao sam ga ko su proizvođači koji su razgovarali sa predsednicom vlade i njenim saradnicima na šta je kratko odgovorio- da su oni njihovi “saradnici” za ublažavanje svih gorućih problema i preteranih ljutnji i negodovanja uz takozvanu “kupovinu” vremena dok se nešto samo po sebi ne smiri ili dovede u red?!

Koliko sam razumeo radi se o nekoj vrsti “Trojanskog “ konja, koji je umesto da izvuče problem na čistac, doveo do podela i među onima kojima su najmanje potrebne. Bilo bi poštenije da su ponovo fomirali Seljačku stranku i onda vokabularom i trikovima političara rešavali probleme u domaćem agraru.Ovo kratko kabinetsko “posmatranje” žuljeva naših paora, taško, da će ih smiriti. Na duže vreme?!

Kada poljoprivrednici kažu da su veštačko đubrivo tokom ovogodišnje prolećne setve koristili kao domaćice začin ili da je zbog preskupe setve bolje da “odmore” zemlju nego da maltretiraju svoja osećanja i zdrav razum, jasno je, da ih na takve izjave nagoni muka. Ništa manje im nije teško, ako ne i teže, to što dolaze u glavni grad dok je još obavijen tugom i bolom. Ali, svačija muka je najteža-veli jedna narodna izreka. I to treba razumeti!!!