Sada je na internetu, ali nije daleko dan kada će kriptovaluta u obliku elektronskog novca poznatija kao bitcoin ( srpski биткојн) biti nuđena i na nekoj od domaćih „buvljih“ pijaca. Sistem je sličan onom šibicarskom: uložiš 300 i pogađaš gde se „krije“ kuglica u koju je umotano 30 ili više hiljada evra.
Niko, pa ni oni što nude ove virtuelne novčanice ne znaju kakve sve kockice, „rudarenja“ i druge kombinacije treba da se slože da bi se dobile, odnosno zaradile velike pare.
Bez nagađanja da li su Tarabići uzeli „slobodne dane“, ja u ovoj kolumni ne proričem, već pouzdano znam da Srbija ima svoj domaći bitcoin. Za razliku od pomenute kriptovalute koja se bere iz guste magle, sa domaće se novac prikuplja sa grana: žbunaste i svima dobro znane voćke: borovnice.
Dobra za imunitet, ali i za biznis
Za plavim bobicama nije pomama kao za globalnom kriptavalutom, ali ni ona nije bez razloga dobila epitet visokoprofitabilne „super voćke“ za kojom postoji konstanta potražnja na svim meridijanima.
Puno je razloga zbog čega je to tako među kojima je dominantan onaj koji se uz nutritivna vezuje za lekovita svojstva borovnice. Dovoljno je reći da se radi o najznačajnijem prirodnom antioksidansu koji jača imuni sistem, sprečava infarkt i moždane udare. Naročito poboljšava vid.
20/01/2021 10/01/2021 23/12/2020MOŽDA VAS ZANIMA
Milojkov paket za ekološke kabadahije
Besplatni saveti za „berače snova“
Kakvi ljudi, takva i godina
To praktično znači da u ovom biznisu nema previše rizika, već da se do željenog uspeha dolazi uz malo više ulaganja, nešto kraćeg čekanja i maksimalnog uvažavanja stručnih savetnika i mentora. Na sreću, u našoj zemlji ih ima iznad očekivanja.
Do sada je u Srbiji pod ovom voćkom oko 2.000 hektara, što se ocenjuje kao početno zagrevanje za nove zasade za koje na ovdašnjoj geografskoj paraleli postoje odlični uslovi. To se prvenstveno ogleda kroz prinose, veličinu i kvalitet plodova.
Srbija odabrana za perspektivnu destinaciju
Zbog te prednosti mnoge kompanije iz EU koje se bave otkupom i plasmanom borovnica prepoznale su Srbiju i BIH kao važne destinacije za dugoročnu proizvodnju ove voćke. S obzirom da se ne radi o takozvanom „češljanju“ planinskih borovnica, dolazi se do pitanja, kako pokrenuti kultivisanu proizvodnju?
Za svaki ozbiljniji posao mera je hektar a struka i dosadašnja iskustva govore da je za kompletno opremanje, bilo da se radi o plantažnoj sadnji, odnosno u saksijama ili vrećama, potrebno ulaganje od blizu 60.000 evra. Ako u pomoć priskoči država, a ona to uz podsticaje i subvencionisanje kredita čini, investicija može da se otplati posle treće, eventualno, četvrte berbe.
Računica dalje kaže da se sa hektara može ubrati u proseku 18 tona plodova koji imaju cenu od 4 do 5,5 evra za kilogram. U Srbiji pojedini proizvođači postižu prinos od 29 dok je sve više onih sa 25 tona. Kod onih voćara koji imaju slabiji kvalitet i koji ide za industrijsku preradu, otkupna cena je 3,5 evra za kilogram.
Evropljani ludi za plavim bobicama
Običaj u većini zemalja Evropske unije je da zaposleni uz ostale namirnice za užinu nikada ne zaborave i na pakovanje od 60 grama borovnica. Nemci i Skandinavci, slobodnije rečeno, „ludi“ su sa plavim bobicama, a to što su među ozbiljnijim proizvođačima na Starom kontinetu: Poljska, Holandija, Francuska, Nemačka i Španija ne treba nikoga da zbunjuje ili demorališe, jer potrebe za borovnicom su stalne i iz godine u godinu sve veće.
Na ovom mestu, nije zgoreg navesti i podatak da će Peru i Čile u 20/21. godini od izvoza borovnica inkasirati 385 miliona dolara. Amerika sa 200.000 tona proizvodnje, što je najviše u svetu, samo zadovoljava sopstvene potrebe.
Nema „ruskog ruleta“
Poseban izazov kao i šansa za većom zaradom je u organizovanju organskog gajenja borovnica, odnosno formiranju zasada pod plastenicima čime se stvara mogućnost da se tržištu nude plodovi u svako godišnje doba.
Bezbroj puta sam čuo i pročitao da u ovom biznisu nema „ruskog ruleta“ niti bilo kakvih većih rizika ako se sluša i poštuje struka. Prvenstveno kod odabira zemljišta, sortimenta i zdravstveno sigurnih sadnica.
Dakle, nije ovo nikakva „opijumska“ slika koju nudi politička elita i njeni klimoglavci kao jedno od rešenja kako se odupreti razvratnoj pandemiji. U pitanju je čist voćarski trend koji je visokoproduktivan i dugovečan, baš kao i same sadnice borovnice, čije vreme eksploatacije posle sađenja može da premaši i 50 godina.
Bitcoin i njemu slični „zavodljivci“ neka idu svojim maglovitim i strmim putem. One koje bude vodila borovnica, verujem, a u tome nisam sam, neće zalutati!
Komentari