Da li smo, kada je u pitanju primena veštačke inteligencije, odnosno digitalizacije, robotike i ostalih informatičko-tehnoloških trendova u poljoprivredi, u starijem ili mlađem kamenom dobu? Ovaj upit nad srpskim agrarom kruži punih deset godina.

Možda vas zanima

Sve nas je manje, recituju statističari

Kolumne

30/07/2020

Suzavac se razišao, paori na stepeništu

Kolumne

19/07/2020

Varljivo leto dvehiljadedvadeseto

Kolumne

10/07/2020

Na sreću, odavno smo izašli iz bronze, ali smo još uvek daleko od takozvane zlatne ere. Dug je to put za zemlju u kojoj je poljoprivreda decenijama bila mala priča sa malim ulaganjima i anemičnim ambicijama. Međutim, da digitalna revolucija nije za domaći agrar nikakav mit niti bauk, najbolje svedoči podatak da je u jednoj Francuskoj koja godišnje u poljoprivredu ulaže milijarde evra, tek pre godinu dana osnovan institut sličan našem BioSensu koji postoji pune četiri godine. To nedvosmisleno govori da su konstataciju DA JE BUDUĆNOST POLJOPRIVREDE U DIGITALNOJ REVOLUCIJI dobro razumeli neposredni proizvođači, kako mali tako i veliki, kompanije, tržište i sama država. Bez gledanja u karte ili pasulj, jasno im je – onaj ko je bude PRESPAVAO osuđen je na NESTANAK.

Zbog čega državu na početku ove priče guram u prvi plan – jednostavno zato što je ona osnivač Instituta BioSens sa statusom javne ustanove u sastavu Univerziteta u Novom Sadu, koji je za kratko vreme postao lider u traganju za najboljim rešenjima u vrlo kompleksnoj i nepredvidivoj poljoprivrednoj proizvodnji. Da bi se situacija stavila pod kontrolu, odnosno na najbolji način pozicionirali ključni atributi jednog gazdinstva ili kompanije, a to su uvećanje profita, smanjivanje ulaganja i sve to uz minimalni rizik KA TOM CILJU, krenulo se uz podršku i analizu raspoloživih PODATAKA. Naravno, ne onih sa kojim su određene starlete uhvaćene u preljubi ili nekom sličnom „skandalu“, već koje se prepliću, kruže, uslovljavaju, pomažu i ubrzavaju poljoprivrednu proizvodnju. Koristeći naučni pristup podacima BioSens je u međuvremenu razvio posebnu platformu AgroSens koju trenutno koristi preko 10.000 poljoprivrednika i to BESPLATNO. Iako je dužnost svakog pristojnog građanina da kritikuje i da  se ne slaže sa svojom vlašću, u ovom slučaju dubok naklon za razumevanje i gromoglasnu podršku.

Profesorka Vesna Crnojević Bengin, direktorka Instituta BioSens, na nedavno upriličenom panelu pod krovom Privredne komore Srbije, a u organizaciji portala Mojauto rs, kompanije Agromedia i portala Agromedia, održala je motivaciono-edukativnu sesiju o novim tehnologijama u poljoprivredi na kojoj bi joj pozavideo i prvi bog zemljodelaca Oziris. Naime, hteo sam da kažem da bi i on pažljivo slušao šta se dešava  u ovom području delatnosti. Učesnici panela uz svaku okolnost značaja digitalizacije mogli su da čuju i primere benefita onih koji su potražili pomoć ili su se oslonili na nove tehnologije. Zvuči skoro neverovatno, ali nauka je utvrdila da pred proizvođačem koji, na primer, ima 70 parcela na 4.000 hektara oranica, za odluku šta sejati postoji više kombinacija nego što ima atoma u Sunčevom sistemu.

To ludilo u kojem ne može da se snađe ljudski mozak elegantno rešava nauka o podacima iz korpusa veštačke inteligencije. Sa moćima  kakvog „čarobnog štapića“, gazdinstvo koje je od virtuelnog savetodavca tražilo šta u određenoj godini da seje na površini od 5.000 hektara, bez povećanja troškova imalo je dodatni profit od 1,2 miliona evra. Samo dobrim izborom semena ratari mogu da višestruko povećaju prinos i zarade. Ove velike brojke  ne treba nikoga da zbunjuju, i pored podatka da u Srbiji egzistira 600.000 malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava, jer veštačka inteligencija podjednako tretira sve proizvođače. Interes za digitalizacijom imaju i mali, koji zavisno od vrste proizvodnje, mogu da beleže značajne poslovne i finansijske rezultate.

IT  (informatičke tehnologije) uz logistiku savremenih mašina, robota, satelitske detekcije, hemije, nauke o podacima i drugim merama, kaže profesorka Crnojević Bengin, nije nikakva magija već DOVOLJNO ZRELA da može da se primeni.

Ljudski mozak ne može da vidi zavisnosti između velikog broja informacija i upravo je zbog toga veštačka inteligencija veoma bitna za današnju poljoprivredu sve sa ciljem da krajnji korisnici dobiju predlog ili sugestiju šta im je u određenom momentu najbolje da čine. Krajnji korisnik  može biti gazdinstvo, zadruga, kompanija, pa i država koja će na taj način imati bolji uvid  u situaciju na terenu prilikom donošenja agrarnog budžeta ili programa za subvencije. Za samo nekoliko sekundi sa AgroSens digitalne platforme svaki korisnik jednim klikom može dobiti bezbroj informacija, ali i savet za „dobitnu kombinaciju“ .Naravno da su u pitanju informacije o sastavu i drugim karakteristikama zemljišta, klimatskim uslovima, rezultatima prethodnih setvi sa prinosima, eventualnim biljnim bolestima, pa sve do satelitskih ili snimaka iz dronova. Svi pomenuti i brojni drugi podaci se dobijaju bez izlaska na teren, što ubrzava i čini jeftinim ovu vrstu aktivnosti u poljoprivredi.

„Moje kolege sa Instituta i ja zaista verujemo da budućnost poljoprivrede  leži, ili je u najtešnjoj vezi sa naukom o podacima i to onim podacima KOJI SE ČUVAJU I NISU ZA JEDNOKRATNU UPOTREBU. Oni su prava dragocenost kada ih ima PUNO, kada su u DUŽEM VREMENSKOM NIZU i kada su na jednom mestu. Njihovom stručnom obradom se mogu praviti brojni programi i savetodavni sadržaji od velike koristi poljoprivrednicima i uopšte sektoru proizvodnje hrane.“ Podaci oko kojih se praktično sve vrti, bilo da su dobijeni neposrednim ili posrednim putem, čuvaju se u bazama Instituta uz primenu svih zakonskih pravila i standarda. Tako, objašnjava direktorka Crnojević Bengin, i sam ministar poljoprivrede da zakuca na vrata i traži određene podatke, neće ih dobiti. Oni su samo za stručno analiziranje.

„Volim da kažem da mi imamo ulogu provodadžije u spajanju poljoprivrednika i savetodavaca. Korak više je razvijanje algoritama virtuelnog savetodavca koji može dati preporuku, savet ili detaljnije objašnjenje preko mobilnog telefona ili mejl adrese, a na isti način se pristupa i AgroSens platformi. Inače, poljoprivreda je nekada bila mala priča dok su sada ulaganja velika i ko se samo MALO OKLIZNE na kraju godine biće u minusu. Baš zbog toga znanje, obrazovanje, nove tehnologije i podaci su ključni da se izbegnu takve neprijatnosti. Neko je dobro primetio da nam na selu i poljoprivredi trebaju ’vukovci’ a ne loši đaci kako bi se prihvatale i praktično koristile aktuelne tehnologije i promene koje prate četvrtu industrijsku revoluciju.“

Na pitanje šta se može uočiti na oranicama, voćnjacima, vinogradima i farmama u Srbiji, direktorka Crnojević Bengin kaže da su to VIDLJIVO nove tehnologije, da lično poznaje znatan broj poljoprivrednika koji na njivu odlaze sa laptopovima i tabletima i koji dobro razumeju da se kreću po TANKOJ LINIJI gde ulaganje u nove tehnologije doprinosi podizanju sigurnosti poslovanja. U srpskoj poljoprivredi, dodaje, postoji i dobra SREDNJA KLASA koja obrađuje stotine, pa i hiljade hektara sa ozbiljnim namerama da u tom poslu ostane duže. Svi ovi stavovi i podaci, koji su se čuli na pomenutom panelu, nesporno uveravaju da naši poljoprivrednici ulaze u brazdu digitalizacije i novih tehnologija pod komandom koja bi u slobodnoj interpretaciji mogla da glasi: MOTIKE O KLIN, LAPTOPOVE U RUKE!

Izvori informacija: lična dokumentacija, portal Agromedia, Institut BioSens