Hteli mi to da priznamo ili ne, ali sve pretpostavke govore da je Srbija pretežno agrarna zemlja. Obradive oranice od blizu četiri miliona hektara, geografski položaj i tradicija su preduslovi za neslućene mogućnosti proizvodnje hrane. Takva vrsta robe i nove vrednosti, po procenama najprestižnijih instituta i stručnih ljudi, za najduže 50 godina plaćaće se zlatom. Naprosto, preko 10 milijardi ljudi, koliko će ih tada biti na našoj planeti, biće u velikom problemu kako da se prehrane.
Ko bude imao hranu imaće moć, ugled i šansu za ekonomskim prosperitetom.
Više od istog autora
AVGUST, ALI NE GLUPI
10/08/2024
Nije ovo priča koja treba da parira onoj o „šansi veka“, odnosno rudarenju litijuma, već podsećanje na hranu čiji značaj se ne sme potceniti ili zanemariti.
Agrar kao resurs treba čuvati kao oko u glavi i to od svake nepredvidive okolnosti koja mu može naškoditi. „Tri“ puta meriti a jednom „seći“. Svaki pogrešan potez može da nanese nesagledive i trajne posledice.
O namerama sa ekskluzivnim mineralom jadaritom, odnosno litijumom treba tražiti rešenje kroz dijalog i dogovor.Bez podele u navijačke grupe.
Struka, odnosno naučni autoriteti treba da izvesu svoje mišljenje a potom političari u demokratskim procedurama donesu odluku. Nije to teško-ako se hoće!
FUTURISTI NE MIRUJU
Pored pomenutih 10 milijardi usta koja treba nahraniti, pod prozor su nam se došunjale i klimatske promene koje u pojedinim podriučjima desetkuju prinose poljoprivrednih kultura, a na globalnom planu, takođe pričinjavaju zabrinjavajuće štete.
U poslednje vreme pored stalnih šumova po ovom pitanju od strane naučne javnosti, sve češće, se oglašavaju političari prestajući sa ismevanjem Bil Gejtsa, jendog od osnivaća „Majkrosofta“ i velikog investitiora u alternativne postupke proizvodnje hrane.
Primera radi dobijanje goveđih šnicli labaratorijskim putem, odnosno maslaca visokosofisticiranim postupcima bez trunke prisustva mleka ili nekih njegovih supstitucija…
Naravno da je spisak novih hranjiva za ljudsku ishranu dugačak i da će se on, po svim procenama, proširivati. Proizvodiće se od zglavkara, glista, crva, trava, algi i od „ništa“.
Naprosto, hrane je sve manje iako nas, po potrebi svakoraznih špekulanata, zatrpavaju sa bilansima pojeninih proizvoda, kao što su žitarice, od kojih normalan čovek ne vidi količinski milione tona, već prave Himalaje.
Postaje krajnje paradoksalno kada takvi podaci dolaze iz zemalja, koje jesu veliki proizvođači, ali koje su u međusobnom ratnom sukobu.
Od njihovog moćnog oružja, teško je očekivati, da će se i na tim područjima uplašiti klimatske promene koje postaju ključni ograničavajući faktor kod proizvodnje poljoprivrednih kultura koje su baza za najveći broj osnovnih životnih namirnica. Hrane.
UBIJAJU SLONOVE ZBOG MESA
I povrtari iz pančevačkog sela Glogonja zbog dugotrajne suše i tropskih vrelina umesto gajenja krompira, kupusa, paradajza i paprike čije održavanje postaje nemoguće, što u šali što u zbilji, kažu da će morati da razmošljaju o gajenju drugih biljnih vrsta.Nebi ih kažu iznenadilo da počnu da traže sadnice pomorandzi, mediteranskih nektarina pa i banana!?
Međutim, iako su ovakve promene na dugom štapu on je u Namibiji skraćen na najmanju mogiuću meru. Naime, ta zemlja je planirala da uskoro ostreli 723 divlje životinje među kojima su 83 slona, čije meso bi bilo podeljeno stanovništu koje ima velikih problema sa prehranom. Taj deo južne Afrike mesecima je iložen suši a skoro sve rezerve hrane su u međivremenu potrošene.
Ko iz ovog i sličnih slučajeva izvuče pouku umanjiće problem sa ishranom a ko ostane indolentan neće mu pomoći ni „suvo“ zlato da bi kupio određene namirnice. Neizvesno je hoće li ih biti, pa i onih, koje su omiljena hrana lavova, hijena i drugih zveri?!
U NOVOM SADU TOVE CRVE
Jedan od istraživačkih projekata Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, po pitanju traženja alternativnih oblika proizvodnje hrane zaslužuje svaku pohvalu i podršku.
Oni „tove“ određene vrste crva od kojih bi se proizvodilo brašno, najpre, kao hrana za životoinje a u nekoj narednoj fazi za dodatke proizvodima koji se koriste u ljudskoj ishrani.
Nisu profesori i studenti tog fakulteta krenuli „grlom“ u jagode, već upravo motivisani idejama svetskih vizionara koji su svoje projekte oslonili na pretpostavci da će stanovnici naše planete, zbog više okolnosti, imati velikih problema sa hranom.
Iako su svesni da je vreme za masovnije korišćenje brašna od insekata još daleko, futuristi iz Novog Sada, nisu demotivisani, već naprotiv uveliko rade na „komponovanju“ hranjiva od pomenutih crva kao što je čokolada za ishranu živine.Istovremeno prate i izračunavaju koliko košta kilogram pripasta „tovoljenih“ crva, odnosno njihovu ekonomičnosti u komercijalnoj proizvodnji kada za to dođe vreme.
Zavisno od usklađivanja sa propisima Evropske unije zavisiće i brzina praktične primene ovog projekta u ljudskoj ishrani, jer pomenuto brašno od insekata može biti dodatak za stotine razlićitih proizvoda od hleba, preko slatkiša do najrazlićitijih sosova i namaza…
STATUS
I dok su istraživači i futuristi zagledani u daleku budućnost „stratezi“ našeg agrara nikuda ne žure. Pričaju klasične i one priče koje lepo zvuče a ponekad i zbunjuju.
Tako je prilikom nedavnog gostovanja na Javnom servisu jedan od savetnika iz Ministarstva za poljoprivredu izjavio, kada su u pitanju subvencije, da su one za naše paore veće od onih koje dobijaju njihove kolege u zemljama Evroipske unije. Ne znam što je tog čoveka motivisalo za isticanje tog podatka koji nije tačan, već uvredljiv.
Pre njega mnogi političari i novi resorni ministar „grmeli“ su sa podacima o istorijskom agrarnom budzetu, o subvencijama i drugim oblicima podrške a na drugoj strani poljoprivrednici, pre svega iz sektora ratarstva i sočarstva, žalili su se na loš položaj, čak i pretili, protestima.
Između redova stalno provejava priča da od „istorijakog kolača“ najviše novca povlače vlasnici parcela koje oni ne obrađauju već rentiraju,da nečipovana grla takođe „gutaju“ veliku količinu novca a evidencije o tome ko je pravi poljoprivrednik, ko hobista, rekreativac ili prevarant i dalje nema.
Doduše, zna se i zbog čega, jer niko neće nikome da se zamera, u zemlji gde se svake ili eventuslano svake druge godine, održavaju neki izbori.
OSVEŽENJE
U nedelju 25. avgusta vikarni episkop Dositej zajedno sa igumanom i bratsvom manastira Hilandara služio je moleban za kišu zbog dugotrajne suše. Koji dan kasnije kiša je pala.
Negde manje a negde kako treba. Malo ko očekuje da će ona pomoći domaćim poljoprivrednicima koje je ovoletošnja suša i žega prekomerno osmudila. Ali, sa druge strane očekuje se da i najmanja kap učini neke druge dobre stvari.
Pre svega da rashladi glave i zajapurenost mnogih koji se celog leta žestoko, na momente i neprimereno, krše oko rudarenja litijuma u dolini Jadra. Taj litijum uvikao se u mnoge postave naših odela i košulja, glava, misli i osečanja pri tom remeteći domaći „red“ vožnje. Mislio sam na međuljudske odnose.
Zbog toga je dobro svako osveženje i najmanja kiša da smiri uzavrele strasti. Da uključi u život pristojnost, poštovanje i razumevanje.
Ili kako napisa u svom aforizmu Slobodan Simić: “Ako ste već odlučili da nosite šajkaču, uzmite odgovarajući broj. Ne valja kada pada na oči“!!!
…
Komentari