Na SRETENJE pažljivi posmatrači i tumači utvrdili su da je medved iz ZOO vrta u Beogradu, video svoju senku. Pozivajući se na narodno predanje to znači da zimi još nije kraj. Ovakvoj prognozi najviše su se obradovali poljoprivrednici kojima je jasno da bez snega nema takozvane dubinske vlage bez koje ništa valjano ne može da rodi. Od novog snega ili snegova puno očekuju i na planinskim turističkim destinacijama, ali i proizvođači struje. Što se tiče medveda koji je IZAŠAO NA CRTU FEBRUARSKOM SUNCU njemu bi najbolje bilo da se vrati u brlog i nastavi dremež  sve do okončanja takozvanog predizbornog „pika“. U protivnom u međuvremenu bi mogao da se nagleda i nasluša svega i svačega što bi značajno uticalo na njegovu ćud i kasnije ponašanje. Kome još treba kačenje sa nervoznim medvedom.

Doduše, mi smo odavno društvo sa puno senki, iskrivljenih slika, površnosti, nepristojnosti i nepoštovanja. Kako svakog dana prolazim Zemunskim kejom to ni na Sretenje na spomenik Dimitriju Davidoviću (1789-1838) jednom od najznačajnijih Srba iz 19. veka nisam primetio ni jedan cvet, a kamo li venac. Da podsetim reč je o lekaru, diplomati i PISCU SRETENJSKOG USTAVA, odnosno prvom srpskom novinaru. Razumem da ljudi iz kabineta, protokola i sličnih službi imaju puno posla, ali da i u toj „gužvi“ zaborave na Davidovića u namjanju ruku je neshvatljivo.

Možda vas zanima

Sve nas je manje, recituju statističari

Kolumne

30/07/2020

Suzavac se razišao, paori na stepeništu

Kolumne

19/07/2020

Varljivo leto dvehiljadedvadeseto

Kolumne

10/07/2020

Posle ove iznenađujuće senke sledeća nije bila, barem za mene, ništa neprijatnija. Naime, na spisku laureata uz ovogodišnji Dan državnosti Srbije, nisam mogao da pronađem ni jednog VITEZA ORANICA, čitaj, proljoprivrednika. Da se razumemo, Sretenjski orden trećeg stepena dodeljen je Naučnom institutu za veretinarstvo iz Novog Sada, uz jubilej njegovog višedecenijskog uspešnog rada, što je za svako poštovanje. Međutim, ni ove godine nijedno od visokih državnih priznanja i odlikovanja nije ni okrznulo NEPOSREDNE POLJOPRIVREDNE PROIZVOĐAČE. Dakle, one koji oru, seju i žanju. Koji proizvode HLEB i uz njega još ponešto. Ja vidim dva razloga što je to tako: prvi je da poljoprivrednike još uvek niko za uzima za ozbiljno kao da se bave proizvodnjom pertli ili ovih dana dosta pominjanih i hvaljenih četki i metli, a ne dragocenom hranom. Ta „licna“ pregorela je još pre više decenija i još niko da je zameni i popravi. Drugi razlog je što su retki oni koji su u stanju da skupe hrabrosti i predlože nekog od, od blizu milion, VITEZA ORANICA za državno priznanje. Ako se nekada desi takav izuzetak onda je do njega došlo tako što je laureat predložio SAM SEBE. Tužno i ružno. Samo da završim misao: ovim ne želim da umanjim značaj bilo kog od nagrađenih počev od počasnih konzula, Petera Handkea i ostalih kulturnih radnika, književnika, glumaca, humanitaraca ili policajaca. Poljoprivreda će biti na repu društvenih, ekonomskih i vrednosnih interesovanja sve dok se: BUDE PISALA MALIM SLOVIMA. BOJIM SE DA ĆE TA LOŠA NAVIKA JOŠ POTRAJATI.

Uoči Sretenja, posle skoro sedam meseci istrage, Više javno tužilaštvo iz Negotina, podnelo je optužnicu protiv Davora Pernića (35) iz sela Jabukovca i Maje Bađikić (25) iz sela Dupljan, zbog četvorostrukog ubistva koje se u zaseoku Vratna počinili 7. avgusta prošle godine. Kritičnog dana hicima iz vatrenog oružja, bukvalno na kućnom pragu, ubijeni su: Raja Kazimirović (72), njegova majka Dragica (93), sestra Ljubinka Oprikić (76) i sestričina Dragana Jozeljić (53). Optuženi se terete da su kao saizvršioci počinili ovaj krvavi pir, a najverovatnije, da je motiv bilo koristoljublje. NE SENKU, VEĆ OGROMNU MRLJU na ovaj događaj ostavila je okolnost da je prvooptuženi Davor Pernić, pre zločina mesecima na svom Fejsbuk profilu postavljao fotografije, što ne čine ni zloglasni legionari, obučan u maskirnu uniformu sa najrazličitijim vrstama i kalibrima vatrenog oružja. Sve da su te puške i pištolji bili od plastike neko je morao da proveri njegov mentalni profil. OVAJ KAO I DOGAĐAJ IZ MALČE, NEMA NIKAKVE DILEME, POKOLEBALI SU VIŠE DESETINA MLADIH LJUDI DA SVOJ ŽIVOT I RAD ORGANIZUJU U NEKOM OD SRPSKIH SELA.

Dok se „uteže“ obećani program, odnosno sistem od strane resornog Ministarstva za poljoprivredu o OČEKIVANIM MINIMALNIM OTKUPNIM CENAMA dvadesetak najkarakterističnijih poljoprivrednih proizvoda, drugi nisu sedeli skrštenih ruku.Tako je na nedavno završenom prvom Međunarodnom sajmu voćarstva, povrtarstva i vinogradarsta u Beogradu, jedna „mlađana“ firma iz Novog Sada promovisala aplikaciju OTKUPLJIVAČ.RS. Naime, preko aplikacije koja je dostupna besplatno svima u bazi podataka sabrano je preko 250 firmi, preduzeća, agencija i drugih privrednih društava koja se bave poslovima otkupa. Dakle, ovim je skoro u potpunosti  isključeno lutanje ili čekanja da proizvođačima na kapiju banu kupci sve sa akt tašnama i sa mašnama uz galamu da robu plaćaju na licu mesta i to „kešom“. Unakrsnim poređenjima šta nude otkupljivači poljoprivrednici će moći da dođu do pomenute OČEKIVANE ILI NAJPOVOLJNIJE OTKUPNE CENE. Do kraja ovog meseca obećano je iz resornog Ministarstva da će i oni predstaviti dugo čekani ASPIRIN PROTIV GLAVOBOLJE BROJNIH DOMAĆIH POLJOPRIVREDNIKA. Verujem da na njegovom upustvu za upotrebu neće biti previše sitnih slova i opštih mesta.

Na kraju evo još jedne senke, koju na Sretenje nije videla mečka, a odnosi se na propise koji umesto pomoći i podrške zbunjuju i zagorčavaju život proljoprivrednicima i njihovim saradnicima. Tačnije, od kraja prošlog meseca prema Zakonu o trgovini  svaki proizvod koji se nađe u maloprodaji mora na sebi da ima bar-kod, odnosno kju-ar kod. Kada se kaže proizvod u prvi mah se misli na one koji su sortirani, uredno zapakovani ili flaširani, ali ispostavilo se da pomenute oznake moraju da imaju i poljoprivredni proizvodi na zelenim i drugim pijacama. Dakle, glavica zelene salate, kupusa, odnosno svaki plod jabuke, kruške ili mušmule. Vlasnicima malih poljoprivrednih gazdinstava nije jasno kako će ispoštovati ovu zakonsku obavezu, a za glavu se hvataju i neuništivi preprodavci na zelenim pijacama. Sličnih „ekskurzija“ od strane birokratskog TRUSTA MOZGOVA bilo je i ranije, ali nečeg sličnog kao ovo sa bar-kodovima, niko ne može da se seti. SAV OVAJ LUMPERAJ MORAĆE NEKO DA PLATI. ČIJA JE ADRESA NA „ZADNJOJ POŠTI“ NIJE TEŠKO POGODITI!