Zbog poslednjih događanja vezanih za proteste „1 od 5 miliona“ u Beogradu, sva ostala dešavanja i segmenti života pali su u drugi plan. I dalje su za svekolike medije i javnost upad demonstranata u zgradu RTS kao i njihovo opkoljavanje rezidencije Predsedništva centralna tema koju ne bi iz te orbite moglo da izgura i iznenadno pomračenje Sunca. U tim događanjima nisam video nikog od poljoprivrednika, jer ako ništa otkrile bi ih bele košulje i nezaobilazna šajkača. Uostalom, poljoprivrednici su uvek stajali na začelju i ni jednoj lošoj ideji ili zabludi države nisu se suprostavljali. I da su hteli nisu imali vremena, jer neko mora da hrani narod.

Možda vas zanima

Sve nas je manje, recituju statističari

Kolumne

30/07/2020

Suzavac se razišao, paori na stepeništu

Kolumne

19/07/2020

Varljivo leto dvehiljadedvadeseto

Kolumne

10/07/2020

Međutim, dok sam posmatrao sa kolikim ushićenjem se ti mladi ljudi tisakaju u jednom od hodnika državne televizije dobio sam sasvim drugu asocijaciju. Naime, pomislio sam ako bi se oni, i to sve sa motornom testerom, uputili u neko od proređenih kuršumlijskih sela: Nevadu, Mrču, Orovac ili Paradu u kojoj živi samo jedan čovek, druge bi nam ptice pevale. Za kratko vreme mnoga od njih bi bila spašena od nestajanja. Dim bi ponovo potekao iz odžaka a nebi bilo iznenađenje da se čuje dečji plać ili smeh.

Zadruge bi postale zborna mesta i svojevrsni radni, kulturni i demokratski amfiteatri. Brzo sam se vratio u ovovremenu realnost života i shvatio da od sela i motike u Srbiji svi beže. Međutim, ponekad od takvih i sličnih tranzicionih havarija treba praviti iluzije, jer one neće nikome naškoditi.Ostaće na nivou uboda komarca to što su pojedini STOJČERI iz Upravnog odbora RST u svojim komentarima i stavovima u isti kontekst pominjali: demonstrante, taksiste i MALINARE. U najmanju ruku to je bilo nepristojno.

Uvek kada se pomene PKB ja ustanem i odstojim koji minut u znak poštovanja prema jednom od najvećeih srpskih i jugoslovenskih agrokombinata.Nedavno je u okviru programa na „Kopaonik biznis forumu” govoreno o njemu uz neskriveno zadovoljstvo što je ta, kao je nazvana, domaća agro „udavača” našla sigurno utočište u braku sa „Al Dahrom” kompanijom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Podsećamo PKB je prodat za 105,5 miliona evra a „udavača” je u miraz odnela, pored ostalog, ciglo 17.000 hektara poljoprivrednih oranica u neposrednoj blizini Beograda.

Sa Kopaoničke visine čula se i poruka da je posle uspešne prodaje PKB samo „IMPRESIVNA KOMPANIJA U NAŠIM SEĆANJIMA”. Morao sam ponovo da ustanem sa stolice, ali ovog puta u znak iskazivanja poštovanja prema svim stručnjacima, analitičarima, retkim političarima, medijima i zaposlenima u ovom kombinatu, koji su GLASNO UPOZORAVALI da država ni po koju cenu nebi smela da PRODAJE IZVORE PIJAĆE VODE I HLEBNE ORANICE. Međutim, oberučke i neoprezno prihvaćeni razbojnički principi NEOLIBERALIZNA jednog dana će ispostaviti visoke račune.

Na mestu je zahtev, odnosno predlog, koji je takođe među poljoprivrednike stigao sa „Kopaoničkog biznis foruma”, da se zakup zemljišta koje je u državnom vlasništvu značajno vremenski produži. Oni koji hoće da zavrnu rukave i imaju održivu proizvodnju sa značajnim tržnim viškovima robe, smatraju da bi dužina zakupa sa sadašnjih godinu dana, trebala da se podigne na 30 pa čak I 50 godina.

Imam utisak da se odobri i ceo VEK da se situacija sa našim paradoksima neće izmeniti. Naime,u prilog tome hoću da navedem podatak da pored toga što dajemo velike pare za uvoz pasulja i kupusa počeli smo to da radimo i sa krompirom. U prošloj godini iz Belgije, Nemačke i Holandije uvezli smo konzumnog krompira za 7,5 miliona evra, i pored toga što imamo već zaštićena geografska područja za njegov uzgoj kao što je Ivanjički kraj a idealne uslove u više delova Srbije.

Znajući za taj potencijal još pre 12 godina posle privatizacije „Srbijanke” iz Valjeva, novi menadzment je najavio da će umesto sokova, rakija i dzemova, ovaj kombinat pokrenuti proizvodnju prerade krompira. Nažalost, zbog skandalozne privatizacije umesto izvoza pomfrita i drugih prerađevina iz Valjeva, mi uvozimo belosvetki krompir.

Uz predhodne loše vesti i informacije evo i jedne koja će mnogima, zasigurno, popraviti raspoloženje. Naime, posle one u zaštićenom prirodnom parku u Zasavici na području Šumadije i Pomoravlja otvorene su nove DVE FARME MAGARACA. Vlasnik jedne od njih je naš povratnik iz Švajcarske koji ima u planu da svoju farmu u kojoj se sada baškari desetak zaokruži na 100 magaraca. Motivi za biznis ovih farmera nisu samo visokocenjeno magareće mleko i sir, već uključivanje u poslove seoskog turizma, rekreacije i neke vrste terapija.Navodno je utvrđeno da ljudi u blizini ili prisustvu ovih životinja nemaju LOŠIH MISLI što automatski popravlja njihovo raspoloženje.

Na listi onih koji hrabre je i gest Stefana Drljače (31) iz Čačka koji je zajedno sa bratom ozbiljno naumio da formira ŠUMU, odnosno kako on voli da keže PROIZVODNJU VAZDUHA ZA SVE NAS. On je na livadi podno plnine Goč koju je kupio od komšije već posadio 150 sadnica crvenog hrasta kojima će isti broj pridodati ove jeseni. Sličnih livada i napuštenih seoskih domaćinstava u tom kraju ima dosta i on smatra da su ona, pored ostalog, idealne parcele za pošumljavanje.

S obzirom da će uskoro 1. april Dan Omladinskih radnih akcija bilo bi dobro da predstavnici Ministarstva za životnu sredinu, poljoprivredu pa i Vlade Srbije pođu zajedno sa Stefanom do Vlasine ili Peštera i vide kako izgledaju, posle skoro pet desenija, ŠUME, odnono dela akcijaških ruku. Da vide izbliza tu lepotu i kapital koji su ostavili svojoj zemlji i budućim generacijama, i pored svojevremenih besprizornih omalovažavanja, kako su to činili zaslepljeni kultom ličnosti Josipa Broza Tita.

Ne znam tačan movit, ali me ipak prijatno iznenadila nedavna poseta ministra za regionalni razvoj i ključnog čoveka za obnovu zadrugarstva Milana Krkobabića, koji je sa svojim najbližim saradnicima bio primljen kod Srpskog patrijarha Irineja. Nema sumnje da je uvek dobro čuti savete od mudrih ljudi iz SPC, posebno kada je u pitanju ruralni prostor naše domovine i dosta dramatična situacija sa pražnjenjem mnogobrojnih sela.

Eparhije SPC kao i crkvene opštine uvek su imale dragocene podatke o toj populaciji, ali i predloge kako je na najbolji način harmonizovati i sačuvati u vremenima velikih ekonomskih seoba i izmenjenih sistema vrednosti. Svakako da je u poljoprivredi mnogo toga u Božjim rukama i da je proleće pravo vreme kada treba tražiti zaštitu i samilost.

Ipak, uz sva uvažavanja naše Crkve, vitezovi oranica kao i sam Krkobabić, dobro znaju da je ključ za rešenja mnogih problema u agraru u rukama „Svete Ane” koja stoluje u Nemanjinoj ulici u Beogradu. Doduše, još kada je došla na mesto premijerke glasno je poručila da će se za svog mandata MUŠKI zalagati za modernizaciju srpske poljoprivrede koja je izuzetno veliki i značajan potencijal domaće ekonomije.

Izvori informacija: Lična dokumentacija, Portal AGROMEDIA, Bilten za pojoprivredu i selo SANU.