Čemu sateliti, dronovi, digitalizacija, visokosofisticirani kombajni, traktori sa pet zvezdica, zalivni sistemi na daljinsko upravljanje ili, da izvinete, motike, grabulje i lopate? Nije u pitanju strah od smaka sveta, već dramatično upozorenje oslonjeno na naučna saznanja i podatke sa terena, da će za 60 godina, a to je bukvalno prekosutra, biti organizovan direktan televizijski prenos poslednje žetve na planeti Zemlji.

Razlog ovoj dramaturgiji i neveseloj prognozi je neverovatno ubrzana devastacija i uništavanje jednog od najznačajnijih prirodnih resursa – poljoprivrednog zemljišta. Na ovu okolnost i mogući scenario, ovih dana još jednom su upozorili volonteri globalnog pokreta „Spasimo zemljište“ uz podršku Ujedinjenih nacija.

Bez gubljenja vremena ili zamajavanja oko takozvanih procedura, naglašavaju iz ovog pokreta, potrebno je zemljište što pre priključiti na neku od „infuzija“, odnosno revitalizacija. Ako pomenuta dijagnoza bude ignorisana čovekov nemar, sebičnost, bezobzirnost i hronična žeđ za profitom, ključni resurs za proizvodnju hrane gurnuće u ambis sa malim izgledima da se iz njega izađe.

Podaci za glavobolju

Ni ja u prvi mah nisam poverovao. Pomislio sam da da je greška, ali podatak da na globalnom nivou svake dve sekunde u nepovrat odlazi jedan hektar zemljišta bukvalno me zaledio. Svake godine planeta Zemlja izgubi 12 miliona hektara površinskog sloja što je veličina jedne osrednje evropske države. Primera radi Grčke.

Posebna priča je u kakvom je stanju najveći deo postojećeg zemljišta sa aspekta procentualne zastupljenosti humusa i drugih organskih sadržaja. Iz Evropske komisije su objavili podatak da čak 60 do 70 odsto zemljišta sa prostora Starog kontinenta je u nezdravom stanju.

Ipak, situacija bi po ovom pitanju mogla da se popravi, čak i zaustavi,uz povećanje organskih sadržaja u zemljištu sa sadašnjih 0,5 na 3 procenta.Pored svih benefita na taj način, kažu ljudi iz struke, smanjila bi se godišnja emisija gasova sa efektom „staklene bašte“ za 25 do 35 odsto.

Peti decembar potopila ŠLJIVOVICA

Znam koliko nam je ovih dana Katar „udario“ u glavu, posebno, posle Piksijeve izjave „nemamo čega da se stidimo“, da je skupštinsku raspravu o budzetu za 2023. godinu, prema nekim propagandistima, u takozvanom „živom“ prenosu pratilo svega stotinak gledalaca. Nema sumnje da je ta neistina trebala da relativizuje činjenicu da je rasprava o budžetu bila u senci uvreda i svakoraznih opstrukcija.

Uz zgusnut program međunarodnih događaja i pritiske o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, neskriveni strah od novih povećanja cena i svih vrsta prognoza i analiza, sve to je skrenulo pažnju sa kalendarskog značaja petog dana u decembru.

Hoću da kažem da je na 5. decembar, koji je označen kao Svetski dan zemljišta, najveći deo javnosti i medija reagovao koliko na poslovično „13 prase“. Kome je još stalo, da u ovom turbulentnom ali i neočekivano nakaradnom vremenu, navlači gumene čizme na noge i obilazi naše oranice, polja, brda i doline. Ne samo da ih obilazi, već posmatra, analizira i to beleži?!

Sklon sam verovanju da nam je 5. decembar i njegov značaj promakao zbog mamurluka. Naime, samo koji dan ranije stigla je vest, bolje reči potvrda da je Međunarodni komitet za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa na zasedanju u marokanskom gradu Rabatu, izvršio upis naše rakije šljivovice u kulturno nasleđe čovečanstva. Ko se zbog toga ne bi „omrčio“? Slažem se, ali i u takvim situacijama neko mora ostati trezan!

Inače, pokret „Spasimo zemljište“ pored Organizacije UN za hranu i poljoprivredu podržavaju i Konvencija UN o borbi protiv dezertifikacije (degradacija i gubljenje biološke produktivnosti tla), Svetski program za hranu,Program UN za životnu sredinu, Međunarodna unija za zaštitu prirode i brojne druge organizacije, naučne asocijacije i ugledni pojedinci. Hrabri i podatak da je u ovaj pokret uključeno preko 11 miliona volontera širom sveta.

Naša posla

Na temu stanja, slobodno možemo reći zdravlja, poljoprivrednog zemljišta na portalu AGROMEDIA pisano je u više navrata. Tačnije, svakom prilikom kada za tako nešto ima i postoji povod. Kada smo mi (Srbija) u pitanju podaci govore da je u Vojvodini i drugim poljoprivrednim regijama značajno oslabljen kvalitet zemljišta. Na najvećim površinama prisustvo humusa i organskih materija je ispod 3 procenta. S obzirom na situaciju u stočarstvu, pre svega govedarstvu, postoji bojazan da se navedeni procenat smanji.

Koliko ozbiljno shvatamo značaj poljoprivrednog zemljišta nedavno je pokazala i informacija iz Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije. Ovo telo je ocenilo kao nedopustivo da Ministarstvo poljoprivrede i Republički geodetski zavod 10 godina ne mogu da im dostave podatke sa kolikim ukupnim fondom poljoprivrednog zemljišta raspolaze Srbija?

Ako već ne mogu, ne žele ili zbog nekih trećih razloga odugovlače sa iznošenjem u javnost tog elementarnog podatka, šta onda treba očekivati kada je u pitanju briga o očuvanju zemljišta od devastacije i propadanja? Sa druge strane bez neažurne evidencije o vlasničkoj strukturi poljoprivrednog zemljišta onemogućava se zakonito raspolaganje i upravljanje zemljištem. To znači da su i onim vlasnicima koji bi želeli nešto da urade vezane ruke. Bojim se da u tom grmu leži zec, ili možda, crni panter? To je nešto više i gore od svakog mamurluka!