Domaći proizvođači malina su, kako neko primeti, kao estradne zvezde. Nikako ne žele da se odreknu naslovnih strana mnogih medija i time spreče da u najširu javnost utihnu priče o njima. Ukazivanjem na sopstvene probleme oni zapravo hoće da potvrde da su u okviru voćarstva i ukupnog agrara važa proizvodnja. Od ukrasne biljke, kako je tretirana pre sto godina, u međuvremenu je postala najprofitabilnija domaća voćka. Inače, oko nje su u igri velike brokje i profiti, ali sve češće kratkih rukava i polupraznih džepova ostaju oni koji brinu o njoj od osnovne nege, zaštite do branja. Iako to, u našim poslovim okolnostima nije iznenađenje, malinari kažu da se mora zaustaviti da takvo ponašanje postane pravilo. U protivnom od svestkog lidera u toj proizvodnji lako možemo postati uvoznici.
Dakle, dok je celo domaće malinigorje pod snegom i na zimskom „raspustu“ mnogi domaći proizvođači i njihova udruženja su na nogama. Razgovaraju, pregovaraju, traže i na indirektan način poručuju svima koji su zaduženi za stanje u poljoprivredi da se uozbilje.
Više od istog autora
PREPISATI, NIJE GREH
10/01/2025
NIJE BUKA, NEGO BRUKA
30/11/2024
TRPNO STANJE
20/12/2024
ŠTA HOĆE „BERAČI“ SNOVA
Nekoliko proteklih meseci vršili su pritisak na otkupljivače i resorno Ministarstvo za poljoprivredu da se ispoštuje dogovor o doplati malina prošlogodišnjeg roda koje su preuzete po akontnoj ceni. Čekaju na dodatnih 50 dinara po kilogramu kao ozebao Sunce.
Međutim, na drugoj strani kao da je bio izvesni Šojić, sa svojom čuvenom opaskom: “polako, sa to plaćanje“. Prvobitni rok doplate do 31. decembra prošle godine je olako „probijen“ i uz dosta teških reči određen je novi koji je datiran za 15. januar ove godine.
Ovo nedvosmisleno govori da od poslovnog stava i dobrog običaja koji govori da su proizvođači i otkupljivači, naravno i izvoznici u najtešnjoj vezi i da ne mogu jedni bez drugih, se tek delimično poštuje.
Još uvek, u toj grupaciji niko-nikom ne sme da okrene leđa, jer nije siguran koliko će ga ta nesmotrenost koštati?!
Proizvođači, a pre svih oni iz najvećeg domaćeg malinogorja u Arilju, okupljeni oko udruženja „Vilamet“ posle dugotrajnog iznurivanja vezanog za isplatu gube strpljenje, ali i motivaciju da pod hronično neizvesnim okolnostima, punim ucenjivanja i svakoraznih nepoznanica, nastave rad sa malinom.
Iz takvog očaja oni su, mimo svih tržišnih principa, zatražali od otkupljivača, odnosno vlasnika hladnjača da u što skorije vreme saopšte minimalnu otkupnu cenu za ovu voćku u 2025. godini. Ne treba biti previše mudar i razumeti da je to, za početak, neka vrsta zaštitne cene koja bi im garantovala pokriće uloženih troškova uz minimalnu zaradu. Zavisno od roda, kvaliteta i situacije na tržištu, pre svega onom izvoznom, vršile bi se kasnije korekcije cena.
NE ŽELE DA RADE DŽABE
„Proizvođači malina žele da znaju na koju cenu mogu da računaju u ovoj godini. Ne možemo više da radimo džabe. Ja ću se još ove godine baviti sa malinama i ako ne bude zarade ukinuću proizvodnju. Otkupljivačima su proizvođači najbolja banka, jer nam duguju bez ikakve kamate“ – izjavio je Mileta Pilčević, predsednik udruženja malinara „Vilamet“ iz Arilja.
Niko od njegovih kolega, pa ni on sam, nisu se izjašnjavali koja bi minimalna otkupna cena bila prihvatljiva. Jedino su podsetili na cenovnu spiralu u proteklih 16 godina na kojoj je bilo tek nekoliko skokova od kojih onaj najveći iz 2022. godine.
Naime, pre deceniju i po prosečna otkupna cema malina bila je oko 200 dinara da bi pre tri godine napravila salto mortale od 500 do 600 dinara a potom naredih sezona „šetala“ od 250 do 400 dinara za kilogram.
U međuvremenu rasli su troškovi za osnovnu obradu, zaštitu, branje i skladištenje dok ih istovremeno nije zaobilazila inflacijija, rast cena goriva i drugih inputa. U cenu koštanja nikada nisu kalkulisali sopstveni rad. Bolje reći crnčenje.
Na osnovu svih navedenih parametara i okolnosti proizvođači se nadaju da će ponuđena cena biti obostrano prihvatljiva. U protivnom, poručuju da će od svega odustati što bi značio i najgori scenario za doskorašnjeg svetskog lidera u malinarstvu.
REČ STRUČNJAKA
Iako im nije lako da balansiraju između interesa proizvođača i otkupljivača stručnjaci za ovu oblast poručuju da se umesto o količinama proizvedenih plodova više okrenu ka njihovom kvalitetu. Iako nema u bilo kojoj proizvodnji čarobnih štapića, poručuju oni, kvalitet je najbolji i najsigurniji argument za isplative otkupne cene. Takođe, na taj način Srbija može i dalje biti ozbiljan igrač u toj proizvodnji.
Podsećaju da je konkurencija kako u regionalnim tako i globalnim okvirima sve veća i da se u takvim utakmicama teško mogu ostvariti dobre cene. Kada se govori o kvalitetu prvenstveno se misli na bržu promenu sortimenta, načina gajenja i korištenja najsavremenije agrotehnike, čime bi se postigla bolja konkurentnost i održivost proizvodnje.
Pored Poljske, Čilea, Meksika, BiH kao i još jednog broja zemalja u tržište maline sve aktivnije se se uključuje i Ukrajina iz koje je izvozni plasman maline krenuo 2020. godine u količini od preko 20.000 tona da bi se one nadalje uvećavale. Nema preciznih podataka za prošlu godiniu, jer najveći deo crvenih plodova iz te zemlje preuzima putem reeksporta Poljska i po nižim cenama plasira na tržište.
Ovo stručnjaci napominju zbog činjenice što se i ta okolnost koristi za zbunjivanje i dezorjentaciju proizvođača. Istina je kažu oni, da naši proizvođači, odnosno malinogorje od preko 11.000 hektara sa prosečnom godišnjom proizvodnjom od 55.000 tona, imaju niz prednosti u odnosu na ostale u regionu i Evropi.
Pored klimatskih uslova, tradicije u gajenju naša prednost je u skladišnim kapacitetima kao i preradnim sadržajima gde smo i dalje među vodećim zemljama u svetu. Problem je što je i dalje značajan broj naših otkupljivača u finansijskim problemima zbog čega ne može da se podstiče proizvodnja oslonjena na povećanju kvaliteta. Od planiranja optimalnih površina, odabira sortimenta, pune agrotehnike, uvećanih prinosa po hektaru sve do marketinške podrške.
HOROSKOP
Sve da ima svoj horoskop ili naklonjene zvezde, mimo njega, oko maline se, ipak, sve vrti između proizvođača, otkupljivača i situacije na svetskoj pijaci. Iz tog „trojstva“ većina misli da će i u ovoj godini ova voćka biti u centru pažnje u odnosu na druge poljoprivredne kulture. Prvenstveno zbog svoje atraktivnosti i otkupne cene.
S obzirom da malinari nisu uspeli da se izbore da njihov proizvod dobije stratus voćke od izuzetnog, da ne kažem nacionalnog značaja, sada im je preostalo da se maksimalno oslone na rame hladnjačara. Država, odnosno resorno Ministarstvo za poljoprivredu su u ulozi medijatora vešto izbegavajući da učine neke „nagle“ poteze i da ne naruše principe tržišne ekonomije.
Hoće li otkupljivači, mislim prvenstveno na domaće hladnjačare ponuditi minimalnu otkupnu cenu, pre nego okopni sneg, teško je proceniti. Takvo bojenje lakmusa može biti puno dobrih namera ali i rizika. Ipak, neko će morati da popusti!?
O svim tim kombinacijama, procenama i očekivanjima, samo po vest da napiše i objavi deseti deo od 2.184 registrovana štampana i elektronska medija u Srbiji, malini i malinarima neće nedostajati publiciteta. I u ovoj turbulentnoj godini oni će biti u vrhu javnosti. Baš kao estradne zvezde. Hoće li od toga imati kakve vajde ostaje samo da se nagađa!!!
…
Komentari