I hidrometereolozi su maštoviti i duhoviti ljudi. Julski tropski talas nazvali su “Haron” po liku iz grčke mitologije inače (sinu tame i noći) da bi avgustovski vreli talas naslovili sa Licifer (sotona-đavo) iz iste mitologije. Nisu pogrešili, jer neki đavo poodavno je na nebu, mislim na klimatske promene, ali i one među nama običnim smrtnicima. Nikako da mu stanemo na rep. Ili ne znamo ili ne želimo?

Samo koji dan pre nego što su se osvajači Olimpijskih medalja popeli na legendarni balkon zgrade Starog dvora u centru Beograda, umalo da im se “pridruže” i učesnici protesta “Rudnika neće biti” od 10. avgusta.

Njihov skup na Terazijama, do samog kraja, po svim karakteristikama i atmosferi bio je za neku od medalja. Možda, i onu najsjajniju.

Međutim, izvesni đavo je celu tu priču ozbiljno narušio. Umesto da se sa jasnim porukama i zahtevima Beograđani i njihovi gosti iz drugih krajeva Srbije mirno raziđu, “pala” je komanda o šetnji u dve kolone koje su upućene da blokiraju železničke stanice “Prokop” i Novi Beograd a neobavešćena manja grupa građana zaustavila je saobraćaj na Gazeli.

NIJE KRIV ZLATKO

Istog momenta znalo se da je organizatore “vrućina” udarila u glavu, jer ta vrsta “ekskurzije” učesnika monumentalnog skupa bila je unapred osuđena na propast, omalovažavanje i maltretiranje određenog broja ljudi.

Mnogi su to znali od prepodobnih “profesionalnih” medija i njihovih eksternih komentatora koji nisu imali petlju da kažu da organizatori prave grešku i da se sve kreće u pogrešnom pravcu. Treći su priželjkivali senzacionalističke vesti i nastavak “štucanja” kako bi oni, držači mikrofona, a ne učesnici bili u prvom planu…

Nije Zlatko Kokanović, jedan od najagilnijih organizatora bio kriv što je protest krenuo u krletku na čijem čelu piše da će se lose provesti svi oni za koje se, i posimlja, da krše javni red i mir. Čovek je poljoprivrednik, uspešan stočar i proizvođač mleka koji se u ovoj ulozi našao silom prilika, jer je njegovo imanje i kuća u Gornjim Nedeljicama na obodu potencijalnog rudnika jadarita, odnosno litijuma.

Ljudi koji imaju nešto više iskustva o organizaci masovnih okupljanja, njihove kontrole pa i marketinga ili nisu želeli ili im nije bilo dozvoljeno da pomognu u celom događaju. Možda grešim, ali neko đavo u sve je umešao prste?!

GOVORNICI

“Lucifer” je kada su bili u pitanju govornici na protest bio miran kao bubica. Nije imao povoda da bilo šta remeti ili replicira. Svi su oni bili jednistvenog stava da je projekat “Jadar” nepredvidiv, nejasan i potencijalno opasan za životnu sredinu i indirektno zdravlje ljudi.

Za njegovo ishitreno aktiviranje pod takvim okolnostima prozivali su vlast i najviše državne organe. Dobrim delom su u pravu, jer o rudarenju litijuma bujice zbunjujućih i svakoraznih informacija mogle su se čuti od strane samozvanih eksperata, političara opšte prakse, stranačkih navijača i medija koji čestito nisu u stanju da predoče vremensku prognozu, ali zato imaju “master” priče o litijumu.

Sa posebnom pažnjom učesnici protesta “Rudnika neće biti” saslužali su naučnog radnika i profesoricu hemije Draganu Đorđević, koja je načelno istakla, da su rudnici najgori sadržaji po zdravlje ljudi i prirode.

Podsetila je na okolnost da našu zemlju i dalje zagađuju jalovišta rudnika iz srednjek veka, pa i Rimskog doba, na šta niko ne obraća pažnju, već se hrli u nove nepoznate projekte.

Budućnost naše zemlje vidi u biotehnologiji i njoj sličnim disciplinama, odnosno proizvodnji zdrave hrane i vode kojih je sve manje na planeti. ”Sve ideologije su propale, ali ako se to dogodi ekologiji onda smo svi propali” – naglasila je Dragana Đorđević.

DIJALOG KAO ODGOVOR

Vlast je, po svemu sudeći, razumela nezadovoljstvo dela građana protiv projekta „Jadar“. Zbog toga je pored formiranja Medicinske ekspertske komisije i Koll-centra za kontakte sa građanima pride krenula na teren za najneposredniji „razgovor sa narodom“.

U sve se uključio i prvi čovek države koji je imao bliski susret sa žiteljima Malog Zvornika, u kojem se nadugo i naširoko razgovaralo na temu rudarenja litijuma.

Jedan od zaključaka tog dijaloga bio je:da se po pitanju litijuma ništa neće dešavati dok se građani ne uvere da ta aktivnost neće imati ni najmanje posledice na životnu sredinu i zdravlje ljudi.

I pored toga što je projekat „Jadar“ ocenjen kao izuzetna finansijska i razvojna šansa u njegovom nadnaslovu u više navrata je podvučeno: da zarada ne sme da bude važnija od bilo čijeg zdravlja.

Dakle, svi protivnici i oni koji sumnjaju u ovaj projekat imaju za šta da se „uhvate“ i uključe u nastavak dijaloga. Hoće li na tako nešto pristati ostaje da se vidi. Brzo!?

I „HARON“ I „LUCIFER“ PROTIV POLJOPRIVREDE

Ako litijumska spirala krivuda, ona koju treći mesec icrtavaju „Lucifer“i „Haron“direktno se okomila na poljoprivredu. Tropske temperature, suša i prateće nedaće, kako se procenjuje ovoj privrednoj grani ispostaviće najveći račun u poslednjoj deceniji.

Zbog suše i nestašice vode proglašena je vanredna situacija u optinama Majdanpek, Gonji Milanovac, Sjenici i Topoli. Na Suvoj planini, Pešteru, Brusu, Pirotu i Guči zbog žeđi patila je stoka koja se tamo nalazila na letnoj ispaši. Što se tiče ratarskih kultura suša je bila najnemilosrdnija prema kukuruzu, suncokretu, soji, ali i baštama sa povrćem i voćnjacima.

Stručnjaci, ali i sami poljoprivrednici procenjuju, da je strateška ratarska kuktura kukuruz u najgoroj situaciji i da je rod prepolovljen, čak u pojedinim krajevima i više od toga.Biće ga kažu za domaće potrebe, ali za izvoz ni zrna što će piljoprivredni izvozni bilans oštetiti za preko 300 miliona evra.

Sigurno je da se psihološki lakše podnosi kada se kaže da su nas sa svojim lošim ćudima pogodile najgore mitske ličnosti, kako smo nazvali, vrele dane i sušu. Istina je da iza svega stoje klimatske promene kojima dovoljnom brzinom i efikasnošću ne idemo u susret. Čak, ih i ignorišemo.

Ali čovek je takav, voli da izbegava kritike na raćun svojih loših procena i postupaka.Zbog toga mu je stolećima, pa i vekovima, uvek neko drugi kriv. Makar to bio i đavo „Lucifer“!!!
…