Oni koji nas hlebom hrane, odnosno proizvođači žitarica, industrijskog i krmnog bilja etiketirani su kao najveći prevaranti u srpskom agraru. Šuškalo se na tu temu i ranije, ali su maske „ pale“ tek pre nekoliko dana kada je o svemu, prilikom obraćanja javnosti, govorio i predsednik države.

Kada kažem maske, mislim na prst, koji je uperen u pravcu čak 20.000 domaćih ratara koji su podnošenjem lažnih prijava za dobijanje subvencija, mogli da „uštinu“ državni budzet za 80 miliona evra. Na svu sreću sve je ostalo na nečasnom pokušaju, daljim proverama, analizama, pričama i ogovaranjima što je, inače karakteristično za sva slična „zelena“ ili „bež“ poslovanja u proteklih 30 i više godina.

S obzirom da sam na strani poljoprivrednika, njihovog teškog, posvećenog i u najvećem broju slučajeva poštenog rada naslušao sam se ovakvih i sličnih informacija, koje su imale rok trajanja od jednog do najduže drugog vikenda.Nekome su te priče trebale.Međutim, kako je optužba vrlo teška i ružna, bilo bi pravedno, da se u nastavku istrage postavi „sitna“ mreža kako bi se utvrdilo koliko u pomenutom događaju ima pravih a koliko lažnih poljoprivrednika?
Ako se to ne utvrdi onda će se sve svesti na još jedan loše naškraban „znak“ pored puta, kakvih inače, imamo i previše.

2.

Doušnik za ovaj marifetluk i vrlo teško sumnjičenje, kako je objasnio predsednik države, nije nosio tamne naočare, kačket i takozvanu torbu „pederušu“(prim.aut.) već je to bio sistem, odnosno platforma e- agrar. Putem satelitskih snimaka vrlo precizno je do baze podataka stigla i predočena svaka parcela, njena površina, vrsta i stanje useva sa kojima se konkurisalo za državne subvencije.

Kada su se snimci malo bolje i detaljnije pogledali utvrđeno je, da je skoro pola miliona hektara oranica, koje su vapile za finasijskom podrškom bile u korovu bez struka bilo kakve kultivisane biljke. Zapravo, to zemljište uopšte se nije obrađivalo.
Kao najslikovitiji, bolje reći najdrastičniji primer za ovu obmanu, naveden je slučaj zasada neimenovanog vlasnika uljane repice na čak 1.000 hektara, za šta je tražen podsticaj od 200 evra po hektaru. Ukupno 200.000 evra. Međutim, na toj „latifundiji“ satelit, odnosno doušnik e-agrar, umesto uljane repice registrovao je šumu koja je bila gušća od one u dolini Amazona.

3.

Šta uraditi sa korpusom ratara koji su podneli lažne prijave za subvencije? S obzirom da je sve u nekoj vrsti pokušaja, najkorektnije bi bilo, odustati od ikakvih krivičnih, prekršajnih i sličnih prijava i ozbiljnije se pozabaviti analizom metodologije i „običaja“ koji prate ovu vrstu državnih podrški domaćih poljoprivrednika.

Mnogo toga pokazuje da na više strana škripi od nepreciznih površina imovine poljoprivrednika do kriterijuma na osnovu kojih povlače, odnosno stiču podršku, njene visine i kontrole rokova isplate. Naime, neki subvencije dobiju sutradan po konkurisanju, a ne mali broj „malo“ sutra. Takođe je bitno jasno definisati ulogu lokalnih zajednica koje su najčešće uspavane i nezainteresovane po ovom poslu iako je mnogima, upravo poljoprivreda, ključna privredna aktivnost.

Posebne „koreografije“ igrale su se i igraju oko poljoprivrednog zemljišta koje je u vlasništvu države.I ono, ako se obrađuje, ima pravo na subvencije i ostale oblike državnih podrški.I zamislite scenario, koji je sasvim realan, uzmete u zakup preko reda po početnoj povoljnoj ceni veće površine državnog zemljišta, a onda preko lažnih zahteva, dobijate još i podsticaje. Puna šaka brade-što bi se reklo!

4.

Kod državnog zemljišta uvek je bilo nepreciznosti o kojim površinama se radi i one su najčešće u javnosti licitirane od 500.000 do 600.000 hektara. Cene za davanje u zakup su se formirale zavisno od mesta gde se nalaze, ali po pravilu najskuplje su u atarima Vojvodine.Za zakup državnih oranica pored ratara najviše interesovanja su pokazivali stočari, pre svih, uzgajivači mlečnih grla kojima su potrebne velike količine biljne mase i druge hrane. Međutim, u njihovoj senci uvek su bili oni koji su forsirali zakup zarad preprodaje, odnosno za određenu razliku u ceni, ustupanja drugim licima.
Naravno, da su za takve zakupce bile zanimljive i državne subvencije i drugi podsticaji.Do koje mere, najbolje govore primeri da su mnoge licitacije za zakup organizovane u atmosferi koja je bila na ivici incidenata.Takvim događajima bilo je nepoželjno da prisustvuju novinari a sećam se da je u Banatu u vreme „pika“ epidemije korona virusa organizovana licitacija i to na seoskom fudbalskom stadionu. Time je ispoštovana zdravstvena bezbednost!
Da budemo jasni, ispoštovano je, da i u vreme epidemije oni koji su naumili da bez bilo kakve obrade, muke i znoja unovče državno zemljište.I to jako dobro!

5.

I ovaj događaj, bolje rečeno pokušaj podvale, prate priče kako smo imali sličnih situacija i ranije.Najčešće se navodi primer od prošle godine kada je na teritoriji više opština i gradova bilo uhapšeno 11 osoba, upravo zbog sumnje, da su izvršili prevaru.Na teret im je stavljeno da su neosnovano osporavali pravo na subvencije namenjene mladim poljoprivrednicima, i time sebi pribavili nezakonitu dobit od 10 miliona dinara. Kakav su primer dali mladima, posebna je priča!

I farmeri u pojedinim zemljama članicama EU nisu „gadljivi“ na državne podsticaje.Evropska kancelarija za borbu protiv prevara ima pune ruke posla a poslednji se odnosio na grupe bliske poljoprivredi iz Italije i Rumunije, koje se sumnjiče za prevaru od 850.000 evra…
Aktuelna ministarka poljoprivrede je uz navedenu situaciju kazala da je odnedavno država prvi put u mogućnosti da proveri podatke svakog pojedinca, odnosno regitrovanog gazdinstva šta je prijavljeno i kakva je situacija na terenu. Jedan od razloga za uključivanje savremenih kontrolnih tehnologija je, kako je objasnila, što država za podsticaje i subvencije izdvaja velike pare a što se u javnosti, pa čak i kod jednog broja poljoprivrednika, ne ceni.
Jedno od ključnih razvrstavanja u poljoprivredi je da se što preciznije utvrdi ko su istinski a ko sezonski, kampanjski, hobistički, odnosno prolazni paori.Ti zahtevi su se mogli čuti još pre 20 i više godina, ali od inicijative dalje se nije mrdnulo.Može li u svemu pomoći ovogodišnji popis u poljoprivredi teško je proceniti, ali pripomoći sigurno može, bez obzira, što će on biti kao i predhodni, najverovatnije, prebrovajanje i inventarisanje u toj oblasti.
Takođe treba imati na umu: ko se jednom približio agrarnoj vrcaljki, koja u svom saću ima podosta meda, teško ga je odvići da se ne osladi. Za to će po našem, dobrom običaju, pronaći neku „novu“ rupu i prolaz.Sve to uz nadu, da će i aktuelnog „letećeg“ doušnika nadmudriti ili uhvatiti na dremanju!!!
…