Narodno verovanje kaže da se na Vidovdan, kada sam pisao ovu kolumnu, sve bolje vidi. Čuje, oseća i miriše. To lepo, i po malo mistično zvuči, ali kada su u pitanju proizvođači višanja i malina, koje ovih dana stižu na branje, bilo bi bolje da imaju poveze preko očiju. Da ne gledaju kako se i koliko vrednuju njihova ulaganja, odricanja, rad i znoj. Naravno, i snovi da će i oni, konačno, uhvatiti svoju srećnu zvezdu.
Da se ne zavaravamo: znaju naši poljoprivrednici da je domaći agrar pun virova i brzaka. S početka ovog leta mnoge od njih su u bukvalnom smislu reči brzaci potopili dok su im opasni i prevrtljivi virovi za petama skoro cele godine. Takve vrtloge pravi besparica, ucene, poniženja kao i ljudi koji se iz ličnih interesa i bogaćenja vrzmaju oko proizvođača i njihovih plodova.
2.
Privid je da se pored ozbiljnih previranja u južnoj pokrajini Kosovu, beskrajnog Skupštinskog zasedanja, učestalih protesta protiv nasilja, nekontrolisanog divljanja cena kao i međunarodnih vesti dana, kao što je primera radi,situacija sa privatnom vojnom formacijom „Vagner“, ne vidi i ne čuje ništa drugo. To bi neki priželjkivali, ali priroda se potrudila da čovek ima dva oka ili uveta…
Uz priče o strašnim „muzičarima“ i tragediji mini-podmornice „Titan“ na putu prema potonulom „Titaniku“ čuju se i fanfare domaćih proizvođača višanja i malina. Pre svega zbog jedne ni malo prijatne i opore poruke-da pod uslovima koji im nude otkupljivači: NEĆE brati sazrele plodove!?
Nema u tome nikakvih prepada, marketinga ili pretnje. Naprosto, proizvođačima višanja, po njihovoj računici, ostaje zarada od pet dinara po kilogramu zbog čega ne žele da ulaze u voćnjake. Za taj žućkasti novčić niko na ulici i trotoaru neće više da se sagne.
3.
Najaktuelniji primer takve odluke stigao je od Dalibora Vujkovića iz pocerskog sela Culjkovići, koji ima pod višnjom oblačinske sorte 400 rodnih stabala. Zbog otkupne cene od 35 dinara za kilogram, po njegovoj kalkulaciji, ne isplati mu se da ih bere.
Kako pet tona višanja nebi istrulilo i propalo preko društvenih mreža Dalibor je pozvao sve zainteresovane građane da dođu i u njegov višnjik besplatno naberu koliko im je potrebno kvalitetnih plodova. Njegovim primerom pošao je još jedan broj voćara, ceneći, da je bolje na taj način pomoći građanima nego brati a potom davati u bescenje ili prosipati plodove.
4.
I malinari su se našli u sličnom „sosu“. Sa otkupnom cenom od 150 do 200 dinara za kilogram crvenih plodova kažu da im se ne isplati da beru.S obzirom na cenu proizvodnje, odnosno ulaganja u mineralna đubriva, zaštitna sredstva, plaćanje berača, bez obračuna njihovog rada, u najboljem slučaju oni su na takozvanoj „pozitivnoj“ nuli. Na ničemu!
U delikatnoj i neizvesnoj situaciji su, prema boljim poznavaocima prilika u ovom sektoru voćarstva, i proizvođači i hladnjačari. Kako se čulo na „Danu malina“ organizovanom nedavno u Brankovini kod Valjeva, proizvođače je više hladnjačara savetovalo: da bi najbolje bilo da ove godine NE BERU maline.
Dakle, ponuđene povoljne kreditne pozajmice od strane države hladnjačarima, po svemu sudeći, oni će usmeriti da izmire dugovanja proizvođačima za preuzete maline od prošlogodišnjeg roda, i ništa više!? Jer, kako drugačije tumačiti niske otkupne cene za najnoviji rod ili savetovanje da berbu u ovoj godini prepuste golubovima, drozdovima i drugim pticama…
5.
U međuvremenu se pojavio još jedan trend, bolje reči, način za „vađenje“ malinara iz vrlo neizvesne sezone, odnosno godine. Naime, vlasnici malinjaka iste izdaju u zakup i traže plaćanje na osnovu ostvarene razlike u količini i otkupnoj ceni. U jednom oglasu stoji: ako je otkupna cena 200 dinara vlasnik od zakupca ne traži ništa.
U slučaju eventualnog rasta otkupnih cena ponuđene su sledeće srazmere: ako je cena 250 dinara vlasniku ide 40 odsto od predatih malina, za 250 do 300 dinara 45 odsto a za 300 do 400 dinara traži se 50 procenata naplate. Ova vrsta kombinatorike i krpeža trajaće sve dok tržište ili neki drugi parametri ne urede malinarske magle i vedrine!
6.
Sve sumorne i brzopotezne događaje u koje je umešala prste bezosećajna liberalna ekonomija, nelojalna konkurencija, svakorazni marifetluci, dispariteti, inflacija, korupcija i sebičnost, odagnala je makar na kratko, jedanaestogodišnja učenica petog razreda Nina Ninković iz Veternika kod Novog Sada. Tačnije, miris njenih krofni koje duže od dve nedelje prodaje na ulici u naselju Adice po ceni od 100 dinara, kako bi prikupila novac za lečenje svog oca Zorana (48).
On je još pre nekoliko godina izgubio vid na jednom oku a sada mu preti opasnost da u potpunosti oslepi. Rešenje za izlečenje je u jednoj od klinika u Moskvi, za šta je potrebna veća suma novca. Ninu to nije uplašilo niti pokolebalo da krene u akciju koja je zadivila celu Srbiju.
Neću da sumnjam da nadležne institucije i država neće pomoći Zoranu Ninkoviću. U međuvremenu to uveliko čine Novosađani i njihovi gosti koji u grupama dolaze da kupe humanitarnu krofnu njegove kćerke Nine, koja je postala, ne samo poslastica, već i melem za našu nakostrešenost, svejednost, podeljenost i udaljavanje od svih oblika empatije, koje doduše „uspavane“, ima kod najvećeg broja naših građana.
Duboko verujem, da će Ninina krofna, postati jedna od najpozitivnijih reči koja se izgovarala u 2023. godini!!!
Komentari