Foto: Budimir Budo Novović„Gorele“ su društvene mreže dan uoči kalendarskog nastupa proleća. Sa iznenađenjem, skoro i zaprepašćenjem, obaveštena je javnost da je u beogradskom naselju Konjarnik viđena krava. Ne na bilbordu, već prava. Uživo. Mislim, da je većinu hvatača „muštuluka“ preko fejsbuka ponelo ubeđenje da je Konjarnik „rezervisan“ samo za konje.
Ta pristojna Cvetulja, koja je odmah označena kao „kontejnerka“, ipak je pasla travu između nepropisno parkiranih automobila. Ko je njen vlasnik i na kojoj adresi joj je štala niko nije uspeo da utvrdi.
Međutim, odmah da kažem da je nepotrebno „čačkati“ i istraživati odakle krava u srpskoj prestonici? Doduše, nije Beograd Bern ili doskora Lajkovac u kojima su se izložbe, uz obavezne defilee najboljih mlečnih, priplodnih i ostalih grla održavali na centralnim ulicama. Međutim, dovoljno je podsetiti da se na teritoriji glavnog grada nalaze 134 sela. Više nego u bilo kojoj opštini u unutrašnjosti Srbije.
Razigravanje proleća
Nema sumnje da je ovaj prizor dobrodošao za sve one koji se bave poljoprivrednom, odnosno proizvodnjom hrane. Naprosto, zbog brojnih drugih trivijalnih, beznačajnih, isceniranih, režiranih, ali i ozbiljnih komešanja, sve agresivnijeg virusa kovid-19 kao i vakcinisanja da bi se porazio, zaklonjene su od pogleda ključne aktivnosti koje sa prolećnim danima započinju u agraru. To je neka vrsta rođendana ove privredne grane.
O prolećnoj setvi slabo ko govori, kao da je u pitanju nešto što se podrazumeva, a ne aktiviranje najveće domaće multikompanije koja u domaćem BDP-u ima učešće sa nešto više od 7 procenata. Na umanjenje subvencija po hektaru obradivog zemljišta bukvalno da nije bilo ni jedne „gorke“ reči i komentara.
Isti je slučaj sa još neisplaćenim dugovanjima za podsticaje od prošle godine. Od akcije o predviđanju najnižih otkupnih cena poljoprivrednih proizvoda još nema ništa a nemački „kralj“ svinja, odnosno kobasica Klemens Tenis, bez obzira na najavljivane velike poslove u ovom sektoru, i dalje „igra“ tenis…
20/03/2021 10/03/2021 01/03/2021MOŽDA VAS ZANIMA
Prolećni mraz na čaju kod guvernerke
Bez ruganja bogatima
Samo im je falio Velja
Poljoprivrednici vole izbore
Inače, uoči svakih opštih ili lokalnih izbora poljoprivrednici se naslušaju svakakvih priča i obećanja. To im je priušteno i ovog proleća. Ruku na srce tako nešto im donekle prija, jer i oni vole pažnju, da neko govori o njima pa makar ih i lagao. U nekoliko opštinskih mesta (Zaječaru, Kosjeriću i Preševu) vođena je „ljuta“ kampanja, da na kažem borba, ko će njima upravljati.
To je kod nas i dalje jako bitno, iako svi političari i drugi javni bambusi dobro znaju da armaturu jedne sredine, odnosno društvene zajednice čine građani. Vlast je njihov servis. Tako bi trebalo da bude. Zbog toga mnogima nije jasno čemu tolika izgibenija da bi neko postao „sluga“ biračima?
Lično me začudilo kada su posle jedne predizborne sesije skoro svi mediji preneli informaciju: “Da su za povratak mladih u srpska sela potrebni putevi“. S obzirom na vreme u kojem živimo prihvatljivije bi bilo da su u celu tu priču uključeni električni leteći automobili ili dronovi. Povratak bi sigurno bio brži.
Obećanja za poneti
U Kosjeriću su upravo za podršku poljoprivrednicima, promovisane dve nove „linije“. Tako je aktuelni resorni ministar Branislav Nedimović predočio najnoviju računicu za sve one koji žele nov traktor. U najkraće, ako traktor košta 20.000 evra, država kupcu, registrovanom poljoprivredniku, daje podršku od 50 odsto te sume, banka sa povoljnim kreditom učestvuje sa 40 procenata, tako da kupcu ostaje učešće od 2.000 evra, odnosno 10 odsto.
U više navrata je naglašeno da ovo nije nikakva reklama, već redosled koraka u okviru sve češćih „koreografija“ podrške srpskom agraru.
Druga „linija“ je isto prijatno iznenađenje, jer je lično ministar Nedimović poljoprivrednicima u Makovištu, Vardi i još nekim selima kosjerićke opštine davao svoj broj mobilnog telefona da mogu da ga pozovu kada god imaju neki problem.“Komunikacija je u svakom poslu jako bitna“objasnio je ministar.
Samo koji mesec unazad iz Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije, sedišta u Jagodini, umesto telefonskog kontakta morali su da koriste takozvana „otvorena“ pisma koja dosta dugo putuju i još sporije se čitaju.
Nema medalja, ima vakcina
Naprosto, poljoprivrednici su i pored gromadne podrške ekonomiji i državi, ipak, zadnja rupa na svirali. Možda, predzadnja?! Tako onomad za Sretenje među skoro 200 podeljenih medalja, odlikovanja i specijalnih nagrada nijedna nije okačena o grudi ili rever poljoprivrednika.
Iako u Valjevu znam najmanje 50 poljoprivrednika koji su zaslužili Godišnju nagradu grada, njih nije bilo ni na jednom spisku. Niko ih se za minuli 20. mart nije setio. Ako je za utehu u toj kategoriji zaslužnih, koji se bezobrazno zaobilaze su duže vreme i tamošnji novinari. Izuzetak su jedino oni koji pribegnu nedostojnom činu i sami sebe predlože „petoparcima“ iz gradskih komisija koje to overavaju suvim žigom.
Ako nema nagrada poljoprivrednici se ne mogu požaliti da su ih zaobišle vakcine i preko potrebna zaštita od korone. Za tu svrhu, doduše tek pre desetak dana, aktivirane su mnoge seoske ambulante. Starijim i nepokretnim seljanima na noge će dolaziti mobilne ekipe za imunizaciju. U toku je i velika kampanja za vakcinaciju građana u ruralnim sredinama i očekuje se da u nekoj od njih, možda selu kod Merošina, Blaca ili Prokuplja, lično zavrne rukav i predsednik države.
Nedavno pročitah: da je u životu važan svaki uspeh, ali i da je mnogo važnije putovanje prema sreći! Naši poljoprivrednici su jako dugo na toj lađi. Zbog toga možda i olako gube krave po srpskoj prestonici!?
Komentari