Nije neobično da se u poljoprivredi pominju hibridi kao iskorak u stvaranju novih sortimenata agrarnih kultura zbog viših prinosa ili odgovora na klimatske promene. Međutim, gurati u brazdu termin „hibridni rat“, nastao navodnim udruživanjem pojedinih poljoprivrednih organizacija i ekologa i sve to uz sponzorstvo nekakvih stranih faktora, je svojevrsna drskost i vređanje onih koji nas hlebom hrane. Koji su tu uvek kada je najteže. A kada se tako nešto „omakne“ aktuelnom ministru za poljoprivredu onda je to u najmanju ruku skandal. Naprosto, u pretpostavci resornog ministra, ma ko on bio i iz koje stranačke opcije dolazaio, je da štiti i brani interese domaćih poljoprivrednika.

Ta vrsta optužbe izrečena je u domu Narodne Skupštine tokom rasprave o rebalansu budžeta a ne na kakvom stranačkom predizbornom skupu. Bez obzira što su mnogi poslanici kao i predstavnici Vlade sa uvažavanjem govorili o potrebama poljoprivrede samo se ministru nisu svideli „šumovi“ pojedinih udruženja da se ne živi od lepih reči i obečanja.

više od istog autora

REBALANS

Kolumne

30/09/2024

PAORI „IZMISLILI“ SUŠU

Kolumne

20/09/2024

PROBIJANJE ZVUČNOG ZIDA

Kolumne

10/09/2024

Kada su na sve dodali da postoji mogućnost novih protesta i blokade puteva usledila je ministrova baražna vatra o nekakvom „frontu protiv države i njenog predsednika u koju su uključeni poljoprivrednici…“ Na tu vrstu kvalifikacije mnogi su se najblaže rečeno zgražavali a ministru nije bilo ni na kraj pameti da se izvini.

OPELO POLJOPRIVREDI

Zbog praznih džepova pred jesenju setvu, bankarskih zaduženja i kašnjenja isplata dogovorenih subvencija, poljoprivrednici iz više udruženja 29. septembra su se okupili pred zgradom pokrajinske Vlade Vojvodine u Novom Sadu.

Na tom prostoru organizovali su „opelo poljoprivredi“ iskazujući na taj način, pre svega, sopstvenu situaciju u koju se dospeli. To je zapravo bila neka vrsta protesta i performansa kada su na zelenoj površini ispred važne pokrajinske institucije postavili krst i održali improvizovano opelo.

Na istom mestu postavili su nekoliko tezgi na kojima su izložili svoje najkarakterističnije proizvode, ali sa otkupnim cenama koje su u odnosu na one u prodavnicama po nekoliko puta bile veće. Skup je protekao i u prozivkama onih koji su, po njihovoj proceni, najodgovorniji za stanje u proljoprivredi sa posebnim akcentom na neispunjene zahteve od pre godinu dana usvojenim na sastanku u Kisaču.

Da podsetimo, radi se o obećanim 17.000 dinara za sertifikovano seme po hektaru, ukidanju akciza na gorivo od 1. januara neredne godine, uvođenju reda na tržištu poljoprivrednih proizvoda misleći pre svega na uvoz mesa, mleka i povrća. Pridodali su u međuvremenu svemu tome i moratorijum na bankarske kredite i proglašavanje dugotrajne i pogubne suše za elementarnu nepogodu.

I pomenuti krst za opelo, prošireni zahtevi kao i najava moguće blokade saobraćajnica „naelektrisali“ su čelnike iz reosrnog ali i još nekih ministarstava i službi, uz utisak da se nastavak negodovanja poljoprivrednika, neće lepo završiti.

„PEVANJE“ U BIA

Prvog dana oktobra došlo je do filmskih scena na protestima poljoprivrednika u Subotici i Čačku. Stariji sugrađani se sećaju, ili su čuli, za vreme takozvanog „obaveznog otkupa“ kada si inspektori OZN-e i drugih bezbednosnih službi poznatiji kao ljudi u „kožnim mantilima“, kucali na vrata tadašnjih poljoprivrednika, odnosno selajka da ih podsete na obaveze. Pri tom ih niko nije pitao da li u ambarima imaju žita ili su oni prazni.

Posle više decenija u istom maniru, ali iz drugih razloga pripadnici Bezbednosno-informativne agencije (BIA) priveli su dvojicu poljoprivednika dok su se još dvojica odazvali pozivu. Jedan od njih bio je iz Subotice, a priveden je i jedan poljoprivredik zatečen na protestu u Čačku. Objašnjenje je bilo da se to čini zbog najava blokada međunarodnih saobraćajnica. Puta prema Mađarskoj granici i Ibarske magistrale.

Iako su poljoprivrednicima to mogli da kažu saobraćajni policajci uz napomenu da ako se ogluše mogu ostati bez traktora i završiti u zatvoru, neko je odlučio, da se „pevanje“ na tu okolnost obavi u odelenjima BIA u pomenutim mestima.

Shvatajući, koji dan kasnije, da je takvo ponašanje teška uvreda za poljoprivrednike i podsećanje na neka davna zla vremena, predstavnici vlasti pokušali su da „omekšaju“ taj događaj. Kazali su da pripadnici BIA nisu privodili, već da su samo zvali na informativne razgovore nezadovoljne poljoprivrednike.

Sve i da je tako i bilo domaćim poljoprivrednicima je zakinuto veliko “parče“ od dostojanstva, čestitosti, ponosa i posvećenosti teškom poslu od značaja za celu zajednicu. Ako je i to ishitreno urađeno, ne može se olako prihvatiti, jer su poljoprivrednici poslednji koje treba zbog njihovih nevolja privoditi na informativne razgovore i na slične „intervjue“, i to ne kod predsednika mesne zajednice ili opštine i grada, već u BIA. To je isto kao da privijate so na ranu.

„PRAZNI“ ČETVRTAK

Pošto su ih izgrdili i osramotili na „pasja usta“ predstavnici resornog Ministarstva pozvali su u četvrtak 3. oktobra pobunjene paore na sastanak u Beograd. Svi su mislili na konačni dogovor, kada su u pitanju njihovi zahtevi od pre godinu dana kao i još ponešto, ali se ispostavilo da je to bio takozvani „prazni“ četvrtak.

Tačnije, do konkretnih dogovora nije došlo ni po jednom od četiri zahteva, mada je rečeno, da su po nekim zahtevima za korak bliži što je razlog da nastave razgov za koju nedelju. Najduže dve. Inače, navikli na nedorečene ili polovične razgovore sa predstavnicima vlasti poljoprivrednici koji su prisustvovali ovom razgovoru mogli su jedino da kažu kako će o narednim koracima obavestiti javnost posle razgovora sa svojim kolegama iz ostalih vojvođanskih udruženja paora.

Doduše u međuvremenu do poljoprivrednika je stigla informacija, da postoji mogućnost, da umesto predviđenih 17.000 za sertifikovano seme po hektaru, dobiju korigovanu sumu od 10.000 dinara. Taj predlog oni su kategorično odbili uz najavu da će 1. novembra organizovati novi protest!?

Nema sumnje da će ova godina, prvenstveno njena završna dekada, ostati  upamćena sa puno paradoksa i iznenađenja. Pored istorijskog agrarnog budžeta paori se najviše žale na besparicu. Pitaju se gde su pare?

Bez odgovora je i pitanje o tome hoće li biti pomoći za dugotraju sušu koja je pričinila veliku štetu u svim sektorima poljoprivrede. Održano je i improvizovano opelo poljoprivredi. Ipak, svima njima najteže su pale uvrede i sumnjičenja da dok pred novu setvu jauču prevnutih džepova, zapravo vode izvesni hibridni rat. Gore od svake suše i druge elementarne nepogode je bilo plašenje, sramoćenje i privođenje na informativne razgovore u lokalna odelenja BIA.

NE PONOVILO SE!!!

…